Mesec dana nakon nezapamćenog priliva migranata: Kako danas zapravo izgleda život u Seuti?

Španska enklava Seuta, smeštena na afričkom tlu, postala je epicentar najozbiljnije migrantske krize u modernoj istoriji ove zemlje. Masovni prelazak više desetina hiljada migranata izazvao je pravu paralizu na terenu, ali i pokrenuo talas masovnih demonstracija širom Španije. Građani su ogorčeni, političke tenzije dostižu tačku ključanja, a evropski zvaničnici sa zabrinutošću prate situaciju.

Širom Španije proteklih nedelja održani su masovni protesti zbog nezapamćenog priliva migranata u Seutu, teritoriju koja se nalazi na severu Afrike, ali je pod suverenom kontrolom Madrida već vekovima. Prema zvaničnim podacima, krajem jula je u ovu malu enklavu ilegalno ušlo više od sedamdeset hiljada ljudi, i to u rekordnom vremenskom roku. Ova situacija dovela je do neviđenog gneva građana, koji se osećaju napušteno od strane centralnih vlasti, a posebno od strane premijera Pedra Sančeza.

Novinar Zoran Raković, koji se za Euronews Srbija javio direktno iz Španije, ističe da se zemlja nalazi u najvećoj migrantskoj krizi u novijoj istoriji. Prema njegovim rečima, nezadovoljstvo je ogromno, a protesti su zahvatili sve veće gradove, ali i manje sredine koje se solidarišu sa ugroženom enklavom.

"Bilo je velikih protesta u svim većim gradovima. U Madridu je, prema navodima vlade, bilo oko pedeset hiljada ljudi, međutim opština Madrid i policija tvrde da je na ulicama bilo čak 150.000 ljudi. U tim sukobima demonstranata i policije bilo je i povređenih policajaca. U Malagi i Sevilji okupilo se po više od četrdeset hiljada građana", navodi Raković, opisujući razmere narodnog nezadovoljstva.

Jedan od glavnih razloga za toliki bes usmeren prema premijeru Sančezu, objašnjava Raković, jeste činjenica da on više od mesec dana nije posetio Seutu, već je u jeku krize otišao na tronedeljni godišnji odmor. Građani su nosili parole "Seuta nije na prodaju" i "Seuta se brani, Seuta je Španija", podsećajući da je ova teritorija pod španskom kontrolom još od 1497. godine, duže nego neki gradovi na samom Pirinejskom poluostrvu.

Haos na ulicama i strah građana

AP Photo/Francis González

Situacija na terenu je dramatična. Iako se veliki broj migranata vratio, u Seuti je ostalo zarobljeno oko šest hiljada ljudi, od čega je ogroman broj maloletnika bez pratnje roditelja.

"Kapaciteti u prihvatilištima su apsolutno prepunjeni. Ti ljudi, nažalost, prave mnogo problema. Zabeležen je veliki broj pljački i incidenata, pa lokalno stanovništvo doslovno ne sme da izađe na ulice. Ljudi masovno kupuju biber sprejeve kako bi se zaštitili. Čak se i medicinsko osoblje plaši da izađe na teren da pruži pomoć, jer rizikuju da budu napadnuti ili opljačkani. Pljačkaju se prodavnice i supermarketi, vlada pravi haos", svedoči Raković o alarmantnom stanju u enklavi.

Zanimljivo je da su se u španskoj javnosti pojavile razne teorije o tome ko stoji iza ovog masovnog prelaska. Raković napominje da su postojale čak i spekulacije o umešanosti Izraela ili Rusije, kao vid odmazde zbog Sančezove spoljne politike na Bliskom Istoku. S druge strane, Sančez pokušava da implementira plan o masovnoj regulaciji boravišnih i radnih dozvola za ilegalne migrante, što bi moglo obuhvatiti i do milion ljudi, argumentujući to potrebom za radnom snagom. Međutim, Evropska unija se oštro protivi ovakvoj samostalnoj politici Madrida. Kao dodatne okidače za krizu, Raković navodi nedavnu odluku Ustavnog suda Španije koja zabranjuje brze deportacije migranata koji stignu vodenim putem, kao i lažne vesti koje su širili krijumčari ljudima, tvrdeći da je Španija potpuno otvorila svoje granice.

Geopolitičke igre i promena svesti u Evropi

Tanjug AP/Antonio Sempere

Analizirajući širu sliku ovog problema, spoljnopolitički analitičar Mijat Kostić u razgovoru za Euronews Srbija naglašava brzinu i razmere demografskog šoka koji je Seuta pretrpela. On podseća da je celokupna populacija ove enklave oko osamdeset hiljada stanovnika, što znači da je prilivom od sedamdeset hiljada migranata u roku od samo deset sati populacija grada praktično udvostručena. Kostić objašnjava zašto je reakcija javnosti danas drastično drugačija u odnosu na migrantsku krizu iz 2010. godine, kada su građani pokazivali znatno više solidarnosti.

"Pre svega, tada je retorika prema migracijama bila znatno manje zaoštrena. Talas migracija sa Bliskog Istoka još nije dosegao svoj vrhunac i građani Evrope nisu na svojoj koži osetili probleme integracije onih koji se kulturološki i ekonomski nisu uklopili. Danas imamo situaciju gde su političke partije sa oštrom antimigrantskom retorikom deo mejnstrima širom Evrope - od Švedskih demokrata, preko Đorđe Meloni u Italiji, do AfD-a u Nemačkoj. Pod uticajem takvog diskursa i društvenih mreža, javno mnjenje se drastično promenilo", objašnjava Kostić.

Tanjug/AP/STR

Kada je reč o sumnjama da vlasti Maroka stoje iza ovog propusta na granici, Kostić ističe da iako nema direktnih i zvaničnih dokaza, postoje snažne indikacije koje bude sumnju. U španske medije su procureli policijski izveštaji i video snimci koji pokazuju da granična policija Maroka nije adekvatno reagovala, a postoje čak i optužbe da su koordinisali prolazak migranata.

"Moguće je da je to glavni uzrok za sumnju da Maroko stoji iza svega. S druge strane, Sančez je godinama gradio retoriku na toleranciji i pozivao mlade migrante da popune radna mesta u Španiji, što je takođe moglo podstaći ovakav masovni pokret", dodaje Kostić.

On posebno naglašava složen geopolitički kontekst i odnose na relaciji Španija-Maroko-Alžir. Španija je ranije podržala suverenitet Maroka nad Zapadnom Saharom kako bi osigurala saradnju u kontroli granica. Međutim, nedavni potezi Madrida usmereni ka poboljšanju odnosa sa Alžirom, tradicionalnim rivalom Maroka, mogli su izazvati nezadovoljstvo u Rabatu.

"Neki analitičari smatraju da je Maroko, kao vid pritiska ili reperkusije zbog približavanja Španije Alžiru, odlučio da zažmuri i dopusti ovaj talas migranata. Naravno, to je i dalje u domenu spekulacija, ali je jedno od najozbiljnijih objašnjenja koja cirkulišu u španskoj javnosti. Sve ovo drastično komplikuje odnose unutar Evrope, ali i strateške odnose Španije sa njenim afričkim susedima", zaključuje Kostić.

Kompletan razgovor sa našim sagovornicima možete pogledati u videu na početu teksta