Orbanov pad i mešanje karata: Šta Mađarova pobeda donosi Briselu, a šta Kijevu?
Komentari
14/04/2026
-16:24
Ubedljiva izborna pobeda Petera Mađara označila je kraj šesnaestogodišnje vlasti Viktora Orbana. Posledice te pobede verovatno će se osećati daleko izvan granica Mađarske, od Brisela do Moskve i od Kijeva do Vašingtona.
Mađarova stranka Tisa ostvarila je, podsetimo, ubedljivu pobedu na izborima održanim u nedelju, a prema rezultatima koje je objavila Nacionalna izborna komisija (VTR) osvojila je 138 od 199 mandata u parlamentu, dok je Orbanova stranka Fides osvojila 55 mesta.
Šta ovaj rezultat znači za EU?
Orbanovi česti pokušaji da potkopa napore EU ka zajedničkom delovanju iscrpljivali su i razbesneli Evropsku komisiju. Njegovo stavljanje veta na ogroman zajam EU za Ukrajinu, kao i strategija odlaganja, a ponekad i protivljenja sankcijama EU protiv Rusije, ostavili su EU da deluje nemoćno i podeljeno.
"U međuvremenu, njegovo nepoštovanje demokratskih normi, neuspeh u borbi protiv korupcije, prezir prema vladavini prava i pritisci na medije naveli su Komisiju da suspenduje milijarde evra namenjenih Mađarskoj", piše Guardian.
Tanjugb/AP/Petr David Josek
S druge strane, Mađar je obećao da će popraviti narušene odnose Mađarske sa EU i da će se pozabaviti mnogim njenim zabrinutostima. U govoru u ponedeljak popodne zauzeo je pomirljiv ton, rekavši da je EU "komplikovana, birokratska organizacija sklona kompromisima", ali da veruje da se kompromisi mogu postići.
"Siguran sam da ćemo imati rasprave. Ali ne idemo tamo da se borimo radi same borbe kako bismo mogli da pišemo na bilbordima da je Brisel zao i da ga treba zaustaviti", dodao je.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen jasno je izrazila olakšanje zbog izbornog rezultata – i nadu u obnovljene odnose sa Mađarskom.
Povezane vesti
"Mađarska je izabrala Evropu. Evropa je oduvek birala Mađarsku. Zajedno smo jači. Jedna zemlja se vraća svom evropskom putu. Unija postaje snažnija", napisala je.
A šta je sa Rusijom i Ukrajinom?
Mađarov prethodnik nije krio svoju bliskost sa Moskvom. Orban ne samo da je nastavio da kupuje rusku naftu i gas – i da se sastaje sa Vladimirom Putinom nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine – već je i blokirao ključni zajam EU od 90 milijardi evra za Ukrajinu, namenjen hitnoj vojnoj pomoći i podršci vladi. Nedavni medijski izveštaji takođe sugerišu da je Budimpešta delila poverljive informacije EU sa Kremljom, što je dodatno razbesnelo EU, piše Guardian.
Iako je Mađar u ponedeljak Moskvu opisao kao "bezbednosni rizik" za Evropu – i naglasio da bi Putinu rekao "bilo bi lepo da se ubijanje završi posle četiri godine" ako bi ga pozvao – neki njegovi stavovi o Rusiji i Ukrajini ne razlikuju se drastično od Orbanovih.
Rekao je da se nada da će se ruska agresija uskoro završiti kako bi sankcije protiv Rusije mogle da budu ukinute, dodajući: "Mi smo susedi Rusije i nije u interesu Evrope da kupuje sirovine po višim cenama, jer to uništava našu konkurentnost".
Iako je Mađar rekao da njegova vlada neće podržati ubrzani ulazak Ukrajine u EU, ipak je nagovestio da prihvata sporazum o zajmu EU od 90 milijardi evra za Kijev, što budi nadu da bi novac konačno mogao biti isplaćen. Međutim, naglasio je potrebu za izuzećem koje oslobađa Mađarsku od učešća u tom zajmu, rekavši da se njegova zemlja nalazi u "veoma teškoj finansijskoj situaciji".
Tanjugb/AP/Denes Erdos
Kremlj je saopštio da se nada "nastavku pragmatičnih kontakata sa novim rukovodstvom", dok je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao da je njegova zemlja "spremna za sastanke i zajednički konstruktivan rad u korist obe nacije, kao i mira, bezbednosti i stabilnosti u Evropi".
Kako je za Euronews Srbija rekao Mijat Kostić iz organizacije Novi treći put, rezultati su dokaz da i dalje postoji neki polet proevropske pozicije unutar same Mađarske i da je pad Viktora Orbana uvod u možda jasniju konsolidaciju same Evropske unije, pogotovo kada je u pitanju spoljna i bezbednosna politika.
Povezane vesti
"Zato su i te reakcije negativne iz Moskve vrlo, vrlo jasne, jer do sada je Orban bio, takoreći, najveći saveznik Moskve unutar tog evropskog bloka koji je, kao što se sećamo, i blokirao ovaj novi paket sankcija Rusiji. Vidimo da dolaskom Petera Mađara na vlast, koji je i u svojoj predizbornoj kampanji govorio o tome da će Mađarska ponovo postati i deo ovog mejnstrim evropskog puta, dakle, bliža saradnja sa Briselom, čvršća privrženost u okviru NATO saveza i sama pomoć Ukrajini je nešto što će biti u mnogo većem fokusu", rekao je Kostić.
Upravo kada je reč o spoljnoj politici, Ferenc Žigo, profesor na Univerzitetu Etvoš Lorand u Budimpešti kaže da mora da bude prostora za brzu i duboku promenu.
"Sve do juče Mađarskom je vladala grupa koja je izmenila na sopstveni način Ustav radi sopstvenih ciljeva. Mislim da će brzo biti obelodanjen plan da se promeni Ustav i mislim da će te promene biti dalekosežne na domaćem planu. Što se spoljne politike tiče, gospodin Mađar je konzervativan, neće biti toliko radikalan kao što su neki na zapadu to zamišljali. Međutim, on se zalagao za, i to otvoreno, za otvoreniju saradnju sa Evropskom unijom i za čvršće opredeljenje za NATO, i verovatno će biti manje naglaska na veze sa Rusijom", istakao je Žigo za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Komentari (0)