Evropa mora da se pripremi, rat će eskalirati: Vojni analitičar o dronu koji je završio na teritoriji Rumunije

Od početka rata u Ukrajini rumunski vazdušni prostor narušen je čak 26 puta, a ovo je prvi put da je dron pogodio stambenu zgradu u naseljenom mestu. Rumunsko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je reč o ruskom dronu "Geran 2“, razvijenom po licenci iranskog drona kamikaze "Šahid 136“. Letelica je bila deo masovnog ruskog napada na Ukrajinu te noći. Stručnjaci navode dva moguća scenarija zašto je dron završio na teritoriji Rumunije. Prvi je elektronsko ometanje ukrajinske vojske, usled kojeg je dron skrenuo sa rute. Drugi scenario ukazuje na ljudsku grešku, odnosno pogrešno unete koordinate tokom programiranja leta.

Grad Galaci nalazi se na tromeđi Rumunije, Moldavije i Ukrajine, u neposrednoj blizini ukrajinskih luka na Dunavu, Reni i Izmail, koje su od početka rata 2022. godine česta meta ruskih napada. U protekle četiri godine zabeleženo je više od sto udara u neposrednoj blizini ukrajinsko-rumunske granice.

Usledile su oštre reakcije Bukurešta i Brisela. Predsednik Rumunije Nikušor Dan optužio je Rusiju za incident, dok je ruski konzul u Konstanci proglašen personom non grata. NATO je poručio da će braniti svaki pedalj teritorije članica, dok je Evropska unija najavila nove sankcije Moskvi. Sa ruske strane, Vladimir Putin je ocenio da je incident verovatno posledica ukrajinskog drona koji je skrenuo sa rute i najavio "objektivnu istragu“.

Vojni analitičar iz Finske, Joni Ashola, za Euronews Srbija ocenjuje da je u ovom trenutku teško sa sigurnošću utvrditi šta se tačno dogodilo.

Euronews Srbija

"Teško je, naravno, to reći. Broj dronova koji se koristi sve je veći, a elektronsko ratovanje je sve razvijenije, tako da možemo reći i da dolazi do skretanja letelica sa rute. Rusija nije poznata po tome da uvek pažljivo planira operacije, ali isto tako vidimo da i ukrajinski dronovi ponekad prelaze granice zbog ometanja. Zato je teško u ovom slučaju reći da li je bilo namerno ili ne“, kaže on.

Ashola dodaje da Evropa mora da se pripremi za realnost u kojoj su ovakvi incidenti sve češći.

"Evropa mora da se pripremi, jer izgleda da će se rat širiti u smislu eskalacije, a udari obe strane na teritorije van fronta postaju sve češći. Zbog toga se i odbrambeni sistemi razvijaju, ali paradoks je da mnogi dronovi upravo zbog ometanja završavaju na pogrešnim mestima. Rusija to takođe koristi i testira reakcije NATO zemalja. Do sada su reakcije bile relativno blage, što Moskvi ostavlja prostor da nastavi.“, kaže on.

Daniel MIHAILESCU/AFP/Profimedia

Na pitanje o spremnosti Evrope za ratovanje dronovima, Ashola ističe da kontinent još uvek zaostaje za realnim ratnim uslovima.

"Postoje dve škole mišljenja u Evropi. Jedna smatra da dronovi neće suštinski promeniti ratovanje, dok druga veruje da ga već menjaju iz korena. Istina je negde između, ali ono što je sigurno jeste da niko u Evropi, osim Ukrajine, nije zaista spreman za ovakav nivo upotrebe dronova.“, smatra naš sagovornik.

On objašnjava da su razlozi i tehnički i politički.

"U mirnodopskim uslovima teško je razvijati sisteme koji obaraju dronove koji mogu nositi eksploziv, jer svaki pokušaj presretanja iznad naseljenih mesta nosi rizik. Nedostaju radari, protivvazdušni sistemi i specijalizovane jedinice. Ukrajina to može jer je u ratu, dok evropske zemlje nisu u takvom režimu.“, dodaje sagovornik.

Govoreći o incidentima u baltičkom regionu, Ashola navodi da će se slične situacije ponavljati.

"Ovo će se nastaviti kako rat traje. Ukrajina proizvodi sve više dronova, a Rusija sve više ometa signale. To znači da će sve više letelica zalutati. Zato je potrebna bolja koordinacija sa Ukrajinom i sistem ranog upozorenja kada postoji rizik da dron skrene sa rute.“, smatra Askola.

Na kraju, on upozorava da Evropa ulazi u novu bezbednosnu realnost.

"Moramo da se naviknemo na ovu situaciju. Ne možemo stalno koristiti skupe rakete protiv dronova. Biće potrebno razviti jeftinije i fleksibilnije sisteme odbrane, kao i promeniti procedure. Ovo nije privremeni problem - ovo je nova realnost evropske bezbednosti.“, kaže on.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.