Koliko je Ukrajina zavisna od podrške SAD: Da li bi Kijev mogao da nastavi bez nje?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ukrajina se i dalje u velikoj meri oslanja na američku vojnu tehnologiju, obaveštajne podatke i sisteme protivvazdušne odbrane, uprkos tome što je administracija predsednika Donalda Trampa početkom 2025. obustavila nove pakete pomoći Kijevu. Dok evropske zemlje preuzimaju sve veći deo finansijskog tereta, stručnjaci upozoravaju da bi eventualno dodatno ograničavanje američke podrške moglo ozbiljno da ugrozi ukrajinsku odbranu i poveća rizik po civilno stanovništvo.
Odnosi Vašingtona i Kijeva ponovo su zaoštreni nakon što je Tramp kritikovao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog zbog neuspeha u pregovorima o okončanju rata, dok je Ukrajina optužila SAD da uskraćuju ključnu vojnu podršku. Iako je američki predsednik poslao izaslanika u Norvešku i Rusiju kako bi pokušao da unapredi mirovni proces, Vašington je zasad izašao samo sa planom za nastavak trilateralnih razgovora.
U međuvremenu, ruski napadi se nastavljaju, a Kijev upozorava na nedostatak ključnih presretača raketa i neizvesnost u vezi sa američkom obaveštajnom i tehnološkom podrškom. Prema oceni analitičara, SAD i dalje imaju tri glavna načina da izvrše pritisak na Ukrajinu – kroz ekonomsku pomoć, vojnu tehnologiju i političke odluke, navodi CNN.
Evropa preuzela veći deo finansijske pomoći
Administracija Donalda Trampa obustavila je nove pakete pomoći Ukrajini početkom 2025. godine. Pre toga, SAD su Ukrajini pružile najmanje 131,5 milijardi dolara ukupne pomoći, čime su ostale najveći pojedinačni donator od početka ruske invazije 2022. godine, prema podacima Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila, koji prati međunarodnu pomoć Ukrajini.
Tanjug AP/Mark Schiefelbein
Isporuke dela američkog naoružanja ugovorenog tokom administracije Džozefa Bajdena nastavljene su i nakon promene vlasti, ali su mnogi od tih ugovora u međuvremenu realizovani.
Zemlje i institucije Evropske unije zajedno su od 2022. godine obezbedile najmanje 228,5 milijardi dolara pomoći, pokazuju podaci Instituta iz Kila. Među članicama EU najveću vojnu pomoć pružile su Nemačka, Danska, Holandija i Švedska, dok su značajan doprinos dale i Velika Britanija i Norveška.
Deo evropske pomoći sastoji se od kupovine oružja proizvedenog u SAD, koje saveznici NATO-a potom prosleđuju Ukrajini. Međutim, takvi transferi i dalje zahtevaju odobrenje Pentagona, što američkoj administraciji ostavlja dodatnu mogućnost uticaja na vojnu podršku Kijevu.
Jedan od najizraženijih problema odnosi se na nedostatak presretača za sisteme Patriot, koji mogu da obaraju ruske balističke rakete.
Tanjug/AP/Sean Murphy
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je da isporuke već dogovorenih presretača kasne. Prema navodima iz izvornog teksta, Ukrajina je prethodne nedelje ostala bez tih raketa, zbog čega je njena odbrana od balističkih napada dodatno oslabljena.
Tokom jednog od ruskih napada na Kijev, nijedna balistička raketa nije presretnuta. Zelenski je tada rekao za CNN da su Ukrajini u tom trenutku najpotrebnije dve stvari od saveznika: da ne ukidaju sankcije ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i da obezbede bolje rakete.
Analitičari, međutim, smatraju da bi eventualno dugotrajnije usporavanje kupovine američkog naoružanja moglo da bude ograničeno, s obzirom na to da takve narudžbine donose značajne prihode američkim odbrambenim kompanijama.
Obaveštajni podaci i Staršild bez zamene
Iako je direktna finansijska podrška SAD smanjena, Ukrajina se i dalje u velikoj meri oslanja na američke obaveštajne podatke i tehnologiju. Među ključnim sistemima su presretači Patriot, vojna satelitska komunikaciona usluga Staršild, povezana sa kompanijom Ilona Maska, kao i napredni sistemi za upozoravanje na raketne napade.
Maks Bergman, direktor programa za Rusiju u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu, ocenio je da evropske zemlje nemaju zamenu za neke od tih američkih kapaciteta.
"Nalazimo se u situaciji u kojoj Amerika svima u Evropi dokazuje da se na nju jednostavno ne može osloniti“, rekao je Bergman za CNN.
On je upozorio da bi prekid ili ozbiljno ograničavanje američke podrške moglo da izazove veliku ekonomsku štetu, poveća broj civilnih žrtava i podstakne dodatni odlazak stanovništva iz Ukrajine. Ipak, izrazio je sumnju da bi takav pritisak mogao da slomi spremnost Ukrajinaca da nastave borbu.
Zelenski je ranije ove nedelje izjavio da Ukrajina u više navrata nije dobijala upozorenja američkih obaveštajnih službi o balističkim napadima. Ukrajinski zvaničnici naveli su da su zbog toga pojedini raketni napadi izvedeni bez uobičajenih upozorenja stanovništvu, što je povećalo rizik po civile.
Tanjug/AP/Lise Åserud
Američki Stejt department i Tramp negirali su da su ograničavali razmenu obaveštajnih podataka. Zelenski je potom saopštio da je razmena informacija sa SAD ponovo uspostavljena.
Ukrajinsko Ministarstvo odbrane objavilo je i da je tokom vikenda obnovljen puni pristup sistemu Staršild. Ipak, nije odmah bilo jasno da li će se obnavljanje pristupa odraziti na brzinu usluge u svim delovima zemlje.
Izvor na terenu u Donjeckoj oblasti rekao je za CNN da je brzina i dalje bila ograničena na 160 kilometara na sat. Prema navodima ukrajinskih zvaničnika, takva ograničenja otežavala su kretanje vojne artiljerije i upotrebu dronova presretača, što je uticalo na operacije duž više delova fronta.
Tramp i pojedini visoki američki zvaničnici negirali su da su tražili ograničavanje korišćenja Staršilda u Ukrajini, bez jasnog objašnjenja šta se dogodilo. Mask je takođe odbacio tvrdnje da je samostalno uveo ograničenja, navodeći da o ograničenjima brzine i korišćenja odlučuje američka vojska, a na kraju i predsednik SAD.
Mask je optužio ukrajinsku vojsku da krši uslove korišćenja Starlinka upotrebom sistema za napade dronovima, dok je ukrajinski savetnik Sergej Beskrestnov odbacio tu tvrdnju. On je naveo da ograničenja brzine i nedostupnost usluge iznad ruske teritorije fizički onemogućavaju Ukrajini da koristi komercijalni Starlink za napade dronovima srednjeg i dugog dometa na Rusiju.
Stručnjaci ocenjuju da bi svaki novi prekid ili ograničavanje sistema koje podržavaju SAD kratkoročno veoma teško pogodili Ukrajinu. Dugoročno bi, međutim, evropski saveznici mogli da povećaju ulaganja u razvoj sopstvenih tehnoloških i odbrambenih kapaciteta.
Pritisak na Kijev mogao bi da ide naruku Moskvi
Sukob između Vašingtona i Kijeva ima i šire geopolitičke posledice. Analitičari upozoravaju da bi pritisak američke administracije na Ukrajinu mogao da ohrabri Kremlj da nastavi rat, u nadi da će zapadno jedinstvo vremenom oslabiti.
To se događa u trenutku kada je administracija Donalda Trampa povukla ili promenila neke mere prema Rusiji, uključujući odustajanje od novih sankcija pre njihovog stupanja na snagu i postizanje dogovora koji bi omogućio Rusiji izvoz dizela. Istovremeno, Moskva nije odustala od svojih maksimalističkih zahteva za okončanje rata.
Tanjug/AP/Julia Demaree Nikhinson
Natja Seskuriја, viša istraživačica za Rusiju i Evroaziju u britanskom istraživačkom centru RUSI, ocenila je da pritisak Vašingtona na Kijev daje Rusiji nadu da bi evropska odlučnost mogla da oslabi ukoliko se rat nastavi.
Slično mišljenje izneo je i Džon Lof, šef međunarodnih partnerstava u Centru za nove evroazijske strategije. Prema njegovoj oceni, nedavni potezi američke administracije dodatno su pokazali da Evropa i SAD nemaju usaglašen pristup prema Rusiji.
Tramp je ukidanje sankcija direktno povezao sa oslobađanjem američkog državljanina Stivena Habarda, iako je ranije izjavio da SAD nisu dale Moskvi ništa zauzvrat za njegovo oslobađanje.
Analitičari smatraju da bi deo tenzija, posebno onih povezanih sa izvozom dizela i ukrajinskim napadima na ruske rafinerije nafte, mogao da oslabi nakon američkih međuizbora. Lof, međutim, ocenjuje da će visoke cene goriva i nepopularnost rata sa Iranom ostati politički problem za Trampovu administraciju.
On je naveo da ukrajinski napadi na ruske rafinerije predstavljaju posebno osetljivo pitanje za Trampa, koji ih povezuje sa rastom cena goriva, i ocenio da bi Ukrajina zbog toga mogla da postane laka meta za prebacivanje odgovornosti za posledice rata sa Iranom.
Iako je Evropa preuzela veći deo finansijske pomoći Ukrajini, zavisnost Kijeva od američkih obaveštajnih podataka, sistema protivvazdušne odbrane i satelitskih komunikacija pokazuje da zamena za američku podršku ne postoji u svim oblastima. Stručnjaci zato upozoravaju da bi novi prekid saradnje mogao da ima neposredne posledice na ukrajinskom frontu, ali i na odnose između SAD i evropskih saveznika.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)