Rekordne vrućine pogodile Evropu, a stiže i novi udar: Od posledica El Ninja može stradati čak pola miliona ljudi
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Zapadna Evropa ovog leta suočila se sa najintenzivnijom vrućinom od početka merenja, a na više od polovine kontinenta zabeleženi su uslovi koji su predstavljali ozbiljan rizik po zdravlje zbog vrućine, a koji su po subjektivnom osećaju odgovarali temperaturama višim od 38 stepeni Celzijusa. Istovremeno, temperature širom Evrope bile su neuobičajeno visoke, pa je ovo leto bilo treće najtoplije u istoriji merenja na kontinentu.
Temperature vazduha pri površini u zapadnoj Evropi od juna do avgusta bile su u proseku 2,5 stepeni Celzijusa više nego tokom prethodne decenije, pokazuju podaci službe Evropske unije za praćenje klimatskih promena Kopernikus. Najmanje 60 odsto zapadne Evrope tokom 17 dana ovog leta bilo je izloženo temperaturama višim od 30 stepeni, dok su tokom 13 dana zabeležene rekordno visoke vrednosti indeksa koji meri uticaj vrućine na ljudski organizam, piše Guardian.
Poređenja radi, tokom izuzetno toplog leta 2003. godine temperature iznad 30 stepeni u tom delu Evrope beležene su tokom 11 dana, dok ih je 2025. bilo svega sedam.
Visoke temperature ove godine počele su neuobičajeno rano. Snažan toplotni talas pogodio je Evropu već krajem maja, što je iznenadilo i klimatologe, a periodi ekstremne vrućine nastavili su se i tokom septembra.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Ponavljani toplotni talasi, koji su zbog klimatskih promena sve intenzivniji i učestaliji, odneli su desetine hiljada života širom kontinenta. Istovremeno su ugrožavali poljoprivredu i prinose, dok su visoke temperature i suša stvarale dodatne probleme energetskom i vodnom sistemu.
"Posledice su bile mnogo šire od samih temperaturnih rekorda – uticale su na dostupnost vode, energetske sisteme, transport, ekosisteme i ljudsko zdravlje", rekla je Samanta Burges, klimatološkinja pri Evropskom centru za srednjoročne vremenske prognoze.
Posebno problematičnom pokazala se kombinacija ekstremne vrućine, suše i požara. Temperatura površine evropskih mora ovog leta takođe je dostigla rekordne vrednosti, dok su reke širom kontinenta imale najniže letnje protoke u više od tri decenije. Visoke temperature i dugotrajni nedostatak padavina stvorili su uslove u kojima su se požari lakše širili.
Tanjug AP/Nicolae Dumitrache
Povezane vesti
Podaci Evropskog sistema za informacije o šumskim požarima pokazuju da su uslovi pogodni za izbijanje i širenje požara tokom 2026. bili najteži otkako se vode merenja. Do kraja septembra izgorelo je oko 680.000 hektara, što ovu godinu svrstava na treće mesto po ukupnoj opožarenoj površini u tom periodu. Više je izgorelo samo 2025. godine, oko milion hektara, i 2022, kada je do kraja septembra bilo zahvaćeno oko 768.000 hektara.
Posledice požara nisu se zadržale na uništenim šumama i zemljištu. Dim je u atmosferu uneo oko 30 odsto više finih čestica nego što je prosečno zabeleženo tokom prethodne dve decenije, što dodatno povećava rizik po ljudsko zdravlje.
"Ovaj porast broja i intenziteta ekstremnih vremenskih događaja jasno ukazuje na promene bez presedana u evropskoj klimi, jer su rekordi obarani ne samo lokalno već i na regionalnom i kontinentalnom nivou", rekao je Havijer Rodo, koji vodi program za klimu i zdravlje u španskom istraživačkom institutu ISGlobal.
Ekstremne vrućine dolaze u trenutku kada snažan El Ninjo dodatno podiže globalne temperature i utiče na vremenske prilike širom sveta. Ovaj prirodni obrazac zagrevanja površinskih voda tropskog Pacifika već je doveo do temperaturnih rekorda, dok se njegov vrhunac očekuje krajem godine. Prema procenama navedenim u izveštaju, posledice bi do februara mogle biti povezane sa gotovo pola miliona dodatnih smrtnih slučajeva usled vrućine.
Za Evropu je, međutim, direktan uticaj El Ninja slabiji nego u pojedinim drugim delovima sveta. Njegove posledice na kontinentu mogu se osetiti i posredno, kroz poremećaje u poljoprivredi, više cene hrane i inflatorne pritiske.
Klimatolozi i lekari zbog sve češćih ekstremnih vrućina pozivaju vlade da smanje korišćenje fosilnih goriva, povećaju ozelenjavanje gradova i prilagode zgrade novim klimatskim uslovima. Među merama koje se predlažu su i bolja zaštita objekata od pregrevanja, kao i ugradnja klimatizacije u bolnicama, školama i ustanovama za brigu o starijima.
Bonus video:
Povezane vesti
Komentari (0)