Kako su se šumski požari razvijali u Evropi i zašto prava opasnost predstoji tek početkom avgusta?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Agencija Evropske unije izdala je dramatično upozorenje: rastući rizik od požara mogao bi dovesti do situacije u kojoj će početkom avgusta "cela Evropa biti u plamenu". Novi toplotni talasi i požari očekuju se u Grčkoj, Italiji i Centralnoj Evropi, dok situacija ostaje kritična u Francuskoj i Španiji.
Situacija sa šumskim požarima širom Mediterana i dalje je kritična, a najteže posledice beleže se u Grčkoj, gde su u borbi sa vatrenom stihijom na Kritu i Peloponezu život izgubila tri vatrogasca, dok je sa kritskih plaža hitno evakuisano više od 2.000 ljudi. U Španiji su požari u okolini Avile i Madrida tehnički stabilizovani, ali situacija u Kasteljonu i Zamori i dalje izmiče kontroli, što je dovelo do evakuacije 14 opština i angažovanja međunarodne pomoći, uključujući i pripadnike Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije sa helikopterom "Super puma".
Francuska se, pored aktivnih žarišta u Žirondi i Varu, bori i sa ekstremnim toplotnim talasom koji podiže temperature do 39 stepeni, dok su vlasti uhapsile dve osobe zbog sumnje na podmetanje požara. Istovremeno, Turska je mobilisala ogromne snage od preko 3.500 ljudi i 77 letelica kako bi obuzdala vatru koja je u provinciji Mugla uništila 55 objekata i primorala na evakuaciju stotine stanovnika i pacijenata iz lokalne bolnice. U svim pogođenim regionima, nepovoljni vremenski uslovi i jak vetar nastavljaju da otežavaju napore vatrogasnih ekipa na terenu.
Hitne službe koriste sve raspoložive resurse kako bi obuzdale šumske požare koji besne Francuskom i Španijom. Međutim, Frančeska Di Đuzepe, stručnjak za šumske požare, izjavila je za britanski Sky News da su trenutne metode gašenja možda daleko manje efikasne nego što se veruje.
"Smatram da je ovaj talas pokrenuo važnu debatu o tome da suzbijanje vatre ima svoje granice. Ovi požari bi mogli da nadmaše mogućnosti čak i najsavremenijih tehnika gašenja", upozorila je ona.
Di Đuzepe dodaje da bi vlasti morale više da ulažu u prevenciju, što uključuje bolje upravljanje zapaljivim materijalima u prirodi i sprečavanje paljenja vatre - kako namernog podmetanja, tako i onog izazvanog opštom ljudskom nepažnjom.
Hronologija vatrene stihije u Evropi
Požari u Španiji i Francuskoj samo su deo šireg fenomena koji pogađa stari kontinent, gde klimatske promene postaju gorivo za sve intenzivnije vatrene stihije.
Povezane vesti
Podaci Evropskog informacionog sistema za šumske požare (EFFIS) pokazuju zastrašujući trend: prošla sezona (2025. godina) bila je najgora u istoriji Evropske unije od kada se vrše merenja (2002). Prošle godine je uništeno čak 1.079.538 hektara - što je površina približna veličini Kipra. Poređenja radi, Evropa je ranije beležila ekstremne sezone 2003. i 2017. godine, kada je sagorevalo više od 1,1 milion hektara.
Tekuća, 2026. godina, već postavlja crne rekorde. Francuski ministar za ekološku tranziciju izjavio je da je do sada izgorelo 115.000 hektara, što je nazvao "istorijskim rekordom". Prema podacima EFFIS-a, na nivou cele EU ove godine je već stradalo 254.388 hektara zemlje.
Šta uzrokuje ovaj trend?
Naučnici objašnjavaju da sve toplija i sušnija leta na Mediteranu izlažu ovaj region ekstremnom riziku. Kada požar jednom izbije, suva vegetacija i snažni vetrovi omogućavaju njegovo munjevito širenje, što ga često čini neukrotivim.
Klimatske promene dodatno pogoršavaju situaciju stvarajući osnovne uslove za sušu. Meteorološkinja Kloi Brimikom ističe da ovo dovodi i do produženih perioda ekstremnih vremenskih prilika. Ipak, ljudski faktor ostaje presudan.
Prema podacima EU, više od devet od deset požara u Evropi uzrokovano je ljudskom aktivnošću - od namernog podmetanja, preko korišćenja jednokratnih roštilja i neispravnih električnih vodova, pa sve do nemarno odbačenih staklenih predmeta.
Komentari (0)