Šta sprema Ursula fon der Lajen? Zabrana društvenih mreža, strože migracije i nove sankcije Rusiji
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Rat u Ukrajini, proširenje EU, migracije, klimatske promene i trgovina – sve su to teme za koje se očekuje da će biti u fokusu najiščekivanijeg govora godine u Briselu, uz mogućnost da Ursula fon der Lajen u poslednjem trenutku iznenadi javnost nekim novim najavama.
Najlakše je predvideti kako će se govor završiti. "Živela Evropa" rečenica je kojom je Ursula fon der Lajen završavala sve svoje govore o stanju Unije i glavna obraćanja Evropskom parlamentu – uz jedan značajan izuzetak. U svom govoru 2021. godine, održanom usred pandemije kovida 19, odlučila je da na kraju kaže "Viva l’Europa".
Pravo pitanje je šta će reći pre nego što dođe do tog već dobro poznatog završetka. Govor o stanju Unije jedna je od najbolje čuvanih tajni u Briselu, a njegova konačna verzija može biti menjana praktično do poslednjeg trenutka.
"Samo dve osobe ga imaju u džepu: fon der Lajen i (šef njenog kabineta) Bjern Zajbert", rekao je jedan zvaničnik EU.
Na osnovu razgovora sa službenicima Evropske komisije, diplomatama i poslanicima Evropskog parlamenta, Euronews izdvaja ključne teme za koje se očekuje da će se naći u obraćanju predsednice Evropske komisije Evropskom parlamentu u sredu.
Tanjug/AP
Zabrana društvenih mreža – javna tajna?
Prošle godine, glavne najave fon der Lajen – izgradnja "zida od dronova" i uvođenje sankcija izraelskim ekstremističkim ministrima – nisu realizovane u predviđenom roku, odnosno države članice EU su ih ublažile ili odložile.
Ovogodišnja najava mogla bi da bude podjednako kontroverzna.
Povezane vesti
Očekuje se da će predsednica Evropske komisije najaviti predlog zabrane društvenih mreža za maloletnike na nivou cele EU. O toj inicijativi govori se već duže vreme, a očekuje se da će u velikoj meri pratiti preporuke grupe stručnjaka objavljene u julu.
Evropska komisija je najavila da će u četvrtak predstaviti predlog pod nazivom "EU Kids Act", koji bi, prema očekivanjima, trebalo da obuhvati i zabranu društvenih mreža za maloletnike.
Ostaje da se vidi koliko će daleko fon der Lajen otići u pokušaju da usaglasi minimalnu starosnu granicu u svim državama članicama, kao i koju bi starosnu granicu predložila.
Pitanje je posebno osetljivo jer zadire u oblast koja je u velikoj meri u nadležnosti država članica. Istovremeno, moglo bi da otvori niz novih pitanja u vezi sa štetnim onlajn sadržajima i uslugama, budući da zemlje poput Holandije i Španije već pozivaju na isti pristup kada je reč o video-igrama i AI četbotovima koji simuliraju virtuelne saputnike.
Ukrajina – zamrznuta imovina i nove sankcije?
Ukrajina će se najverovatnije naći visoko na dnevnom redu, u trenutku kada se Kijev suočava sa ogromnim budžetskim manjkom, a rasprava o korišćenju zamrznute ruske imovine ponovo dolazi u prvi plan.
Od Evropske komisije zatraženo je da pronađe kreativna rešenja koja bi Belgiju zaštitila od potencijalnih sudskih sporova. U toj zemlji se nalazi "Euroclear", kompanija koja upravlja najvećim delom zamrznute ruske imovine. Ukoliko su takva rešenja spremna, govor o stanju Unije predstavlja dobru priliku da budu predstavljena javnosti.
Kao i u prethodnim govorima, očekuje se da će fon der Lajen ponovo snažno istaći podršku EU Ukrajini i da će na scenu dovesti predstavnika te zemlje, kako bi podrška ratom pogođenoj zemlji dobila i lično, ljudsko lice.
Povezane vesti
Ove godine to bi mogla da bude desetogodišnja ukrajinska sportistkinja Oleksandra Paskal, ritmička gimnastičarka koja je 2022. godine izgubila levu nogu u ruskom raketnom napadu tokom vazdušnog napada na selo Zatoka, na obali Crnog mora.
Tanjug/AP
Nakon što je dobila protezu i prošla rehabilitaciju, vratila se takmičarskoj gimnastici. Danas se takmiči rame uz rame sa gimnastičarkama bez invaliditeta i ostvaruje odlične rezultate.
S druge strane, fon der Lajen bi mogla da najavi i novi paket sankcija protiv Rusije, iako državama članicama postaje sve teže da postignu dogovor o novim industrijskim sektorima koje bi trebalo obuhvatiti sankcijama.
Nedavni pokušaj napada dronovima na aerodrom u Lajpcigu, u koji je bio umešan i jedan od osumnjičenih koji je u šengenski prostor ušao sa turističkom vizom koju je izdala Italija, ponovo je pokrenuo debatu o ograničavanju izdavanja viza ruskim turistima, kao i o zabrani ulaska u EU bivšim borcima. Predsednica Evropske komisije mogla bi da pokuša da iskoristi "zamajac iz Lajpciga" kako bi se pitanje zabrane ponovo pokrenulo, ali se toj inicijativi trenutno protive Francuska i Italija.
Migracije – još stroži pristup
Velika je verovatnoća da će se u govoru fon der Lajen naći i nove mere za suzbijanje neregularnih migracija, nakon što je prošlog jula veliki priliv migranata u Seutu uzbunio vlade država članica EU i doveo pod pritisak čak i šengenski prostor slobodnog kretanja. Na stolu su tri glavne opcije, koje se međusobno ne isključuju.
Najradikalnija bi bila privremena suspenzija pravila o azilu u slučaju iznenadnog i masovnog priliva migranata. Neke države članice, poput Poljske i Grčke, poslednjih godina već su uvodile slične mere, dok se druge zemlje EU, poput Italije, Danske i Švedske, zalažu za ograničavanje prava na azil.
Tanjug AP/Antonio Sempere
Očekuje se i jačanje uloge Fronteksa, uz sveobuhvatnu reformu mandata evropske agencije za zaštitu granica, koja bi trebalo da bude završena do kraja godine. Fon der Lajen je pre dve godine obećala da će utrostručiti broj zaposlenih u Fronteksu, a sada bi mogla da najavi još veću ulogu te agencije u vraćanju neregularnih migranata u zemlje porekla, kao i proširena ovlašćenja za praćenje migracionih ruta izvan granica Evrope.
Manje očekivana bila bi najava da će EU fondovi biti korišćeni za finansiranje kontroverznih "centara za povratak" – deportacionih centara u zemljama koje nisu članice EU, u koje bi mogli da budu upućeni tražioci azila kojima je zahtev odbijen.
Za sada se očekuje da vlade država članica u potpunosti finansiraju te centre, uz mogućnost dodatnog finansiranja, komercijalnih partnerstava ili drugih podsticaja zemljama partnerima.
Ipak, nije isključeno ni evropsko rešenje kojim bi deo troškova bio pokriven iz sredstava EU, budući da većina država članica podržava ovu inicijativu.
Proširenje – ili najpre reforma?
Proširenje EU – ili "ponovno ujedinjenje", kako ga je fon der Lajen nazvala u svom poslednjem govoru o stanju Unije – nalazi se na raskrsnici. Proces pristupanja EU deluje kao da dobija na zamahu na Zapadnom Balkanu i u istočnoj Evropi, dok je nedavni referendum na Islandu potvrdio da EU, usled bezbednosnih izazova, teško privlači svoje bogatije susede.
Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina napreduju na putu ka članstvu, ali istovremeno otvaraju pitanja o tome kako bi proširena Unija funkcionisala i da li postoje bolji načini da se zemlje kandidati zadrže na evropskom putu tako što bi im se ranije omogućile određene koristi. Sva ta pitanja biće obuhvaćena predstojećim pregledom politike pre proširenja, dokumentom koji će Evropska komisija predstaviti krajem meseca.
Fon der Lajen bi, međutim, mogla da neke od najvažnijih najava i dalje čuva u tajnosti, poput smanjenja broja oblasti u kojima je za donošenje odluka potrebna jednoglasnost ili odustajanja od principa po kojem svaka država članica ima po jednog evropskog komesara.
Takvi predlozi mogli bi da olakšaju put zemljama kandidatima i smanje otpor prema proširenju, ali bi istovremeno izazvali velike polemike među sadašnjim članicama EU.
Klima – počinje era sprovođenja
Fon der Lajen će verovatno ovogodišnji govor iskoristiti da poruči da evropska klimatska politika ulazi u novu fazu: od postavljanja ciljeva ka njihovom sprovođenju, uz istovremenu kontrolu troškova energije i konkurentnosti evropske industrije. EU je već usvojila obavezujući cilj da do 2040. godine smanji emisije za 90 odsto, a sada je na Briselu da pokaže kako taj put može da bude ekonomski i politički održiv.
Politička poruka će najverovatnije biti da dekarbonizacija više ne može da se posmatra odvojeno od energetske bezbednosti Evrope. Nakon ponovljenih energetskih šokova tokom prošle godine, fon der Lajen bi mogla da istakne da je smanjenje zavisnosti od uvoza fosilnih goriva istovremeno i klimatska politika i strateška potreba. To podrazumeva veći fokus na elektrifikaciju, elektroenergetsku mrežu, obnovljive izvore energije, nuklearnu energiju i smanjenje troškova energije, a ne samo na klimatsku regulativu.
Prilagođavanje klimatskim promenama takođe bi trebalo da zauzme mnogo važnije mesto nego u prethodnim govorima. Nakon dramatičnog leta obeleženog velikim šumskim požarima, poplavama i sušama, fon der Lajen će pokušati da fokus poruke pomeri sa sprečavanja klimatskih promena na zaštitu građana Evrope od njihovih posledica.
To bi moglo da znači snažnije delovanje EU u oblastima zaštite od ekstremnih vrućina, upravljanja vodnim resursima, prevencije šumskih požara i izgradnje infrastrukture otporne na klimatske promene.
Ipak, glavno pitanje ostaje isto: odakle će doći novac?
I Kina će se verovatno naći među temama govora o stanju Unije, iako još nije jasno kakav će ton fon der Lajen zauzeti i kojim će se rečnikom obratiti Pekingu.
Prema navodima zvaničnika EU i diplomata, pregovori o uspostavljanju ravnoteže u trgovinskim odnosima ne napreduju dobro – EU beleži rekordan trgovinski deficit od milijardu evra dnevno. Države članice EU pozvale su u junu Evropsku komisiju da uvede konkretne mere za zaštitu evropske industrije i ojača trgovinske zaštitne mehanizme Unije, koji bi mogli da budu primenjeni u slučaju agresivne kineske trgovinske strategije.
Sa svega dve nedelje do istorijske posete evropskog komesara za trgovinu Maroša Šefčoviča Pekingu početkom oktobra, fon der Lajen se nalazi pred izborom. Da li će zauzeti čvrst stav prema Kini, kao što je to učinila 2023. godine kada je pokrenula istragu o kineskim subvencijama za električna vozila, ili će se odlučiti za pomirljiviji pristup?
I na kraju, ali ne i najmanje važno, specijalni gost ovogodišnjeg govora o stanju Unije biće kanadski premijer Mark Karni, koji će iz prvog reda Evropskog parlamenta pratiti obraćanje fon der Lajen. Karni je rekao da želi da Kanada i Evropska unija izgrade "jedinstven savez" – status koji trenutno ne postoji.
Komentari (0)