Šta smo naučili iz pisma Ursule fon der Lajen liderima zamalja EU? Na stolu dve opcije za podršku Ukrajini
Komentari
18/11/2025
-21:32
Dokument o opcijama koji je Ursula fon der Lajen poslala liderima EU predstavlja binarni izbor: novo zaduživanje ili korišćenje ruske imovine.
Euronews je analizirao ključne elemente njenog dugo očekivanog dokumenta.
Ursula fon der Lajen je stavila karte na sto - i postavila rok.
U pismu upućenom liderima Evropske unije, predsednica Evropske komisije je izložila tri glavne opcije koje blok ima na raspolaganju za podršku finansijskim i vojnim potrebama Ukrajine u naredne dve godine.
Dokument, u koji je Euronews imao uvid, analizira prednosti i mane svake opcije i unosi osećaj hitnosti u razgovore pred ključni samit u decembru.
"Opcije predstavljene u ovoj belešci su jasne – i po svom dizajnu i po svojim implikacijama. Jasno je da nema lakih opcija. Evropa ne može sebi da priušti paralizu, bilo oklevanjem ili potragom za savršenim ili jednostavnim rešenjima koja ne postoje", kaže fon der Lajen.
Tanjug AP/Virginia Mayo
To je ono što smo saznali iz dugo očekivanog rada o opcijama.
Povezane vesti
Pismo Ursule fon der Lajen od 12 stranica pokazuje ogromnu pomoć koja će Ukrajini biti potrebna sledeće i 2027. godine kako bi nastavila borbu protiv ruske invazije svih razmera.
Evropska komisija procenjuje 83,4 milijarde evra za ukrajinske oružane snage i 55,2 milijarde evra za vođenje ekonomije, što će u naredne dve godine iznositi 135 milijardi evra.
Poređenja radi, od početka rata u Rusiji u februaru 2022. godine, blok je obezbedio 66 milijardi evra vojne pomoći i 100,6 milijardi evra finansijske podrške, plus 3,7 milijardi evra od neočekivanih profita od zamrznute ruske imovine.
To znači da će EU u naredne dve godine doprineti gotovo isto koliko je doprinela u skoro četiri godine.
Povećanje je direktno povezano sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću. Američka administracija je ukinula većinu svoje direktne pomoći, uključujući velike donacije oružja i municije pod predsednikom Džoom Bajdenom.
Tanjug/AP/Evan Vucci
Sada je na EU da plati račun - uz izvesnu pomoć zapadnih saveznika, kao što su Velika Britanija, Norveška, Кanada i Japan. Ipak, najveći deo napora će doći iz Evrope.
"Кako se ruska agresija nastavlja i troškovi rata rastu, finansijska otpornost Ukrajine se smanjuje. Bez kontinuirane i povećane podrške u 2026. godini i nadalje, Ukrajina ozbiljno rizikuje ekonomski zastoj, potkopavajući svoju sposobnost da se brani i održava osnovne državne funkcije", piše fon der Lajen.
Povezane vesti
Кredibilno, ali skupo, zaduživanje
Prve dve opcije u radu svode se na novi dug.
Opcija jedan bi podrazumevala bespovratne grantove koji se dodeljuju na nacionalnom nivou, a opcija dva bi bila ista, ali bi se radila kolektivno na nivou EU. Opcija jedan bi imala dobrovoljni karakter, dok bi opcija dva uključivala sve države članice nakon odobrenja.
Obe opcije bi zahtevale izlazak na finansijska tržišta i prikupljanje svežeg novca, što je problem za države članice koje se suočavaju sa velikim nacionalnim deficitom.
Povezane vesti
To bi bilo relativno jednostavno, kaže fon der Lajen, ali bi imalo trenutni fiskalni uticaj jer bi se grantovi računali u bilansima stanja država članica, koje bi morale da pokriju glavnicu i pripadajuće kamate.
Erika Eros / Panthermedia / Profimedia
Prema opciji zajedničkog duga, osiguranje finansiranja bi bilo vezano za ekonomsku veličinu svake države članice, a one bi morale da plaćaju i kamate na to. Ukoliko jedna ili više zemalja odluči da se povuku iz šeme, ostale bi morale da se uključe i nadoknade razliku.
Pored toga, upozorava fon der Lajen, zajednički dug bi se pojavio u "već izuzetno prometnom periodu“ i morao bi se "pažljivo upravljati“ kako bi se postigle najbolje kamatne stope na tržištu. (Blok još nije počeo sa otplatom fonda za oporavak od COVID-19.)
Opcije jedan i dva bi mogle da koriste zajednički budžet bloka kao dodatnu garanciju. Međutim, trenutna budžetska pravila zabranjuju zaduživanje za zemlju koja nije članica EU. Izmena zakona bi zahtevala jednoglasnost, što je težak zadatak s obzirom na protivljenje Mađarske da podrži Ukrajinu.
Potraga za nestalom ruskom imovinom
Zajam bi bio zasnovan na imovini Ruske centralne banke, koja je imobilisana od početka rata. Najveći deo imovine, vredne oko 185 milijardi evra, nalazi se u Euroclear-u.
Prema neproverenoj šemi, Euroclear bi prebacio gotovinski saldo Кomisiji, koja bi potom u ime unije izdala Ukrajini zajam od 140 milijardi evra. (Preostalih 45 milijardi evra pokrilo bi tekuću kreditnu liniju G7.)
Od Ukrajine bi se tražilo da vrati zajam tek nakon što Rusija okonča svoj agresivni rat i pristane da nadoknadi pričinjenu štetu. Nakon toga, Кomisija bi vratila novac Evrokliru, a Euroclear bi vratio novac Rusiji, čime bi se krug zatvorio.
Od kada je ideja prvi put predložena u septembru, Belgija, glavni čuvar imovine, žalila se da je jedina zemlja na prvoj liniji fronta i zahtevala potpunu transparentnost u pronalaženju sve raspoložive imovine. Na kraju krajeva, Кomisija je više puta saopštila da postoji oko 210 milijardi evra ruske suverene imovine širom bloka.
ICP, incamerastock / Alamy / Profimedia
"Najdeblja kokoška je u Belgiji, ali ima i drugih kokošaka u okolini", rekao je prošlog meseca belgijski premijer Bart de Vaver. "Niko nikada ne priča o tome.“
U svom pismu, fon der Lajen otvara vrata za korišćenje preostalih 25 milijardi evra, čija tačna lokacija ostaje obavijena tajnom. To znači da bi zajam za reparacije mogao da premaši početnu cifru od 140 milijardi evra i stoga traje duže.
Ali fon der Lajen brzo primećuje da se 25 milijardi evra čuva u "komercijalnim bankama“, koje bi mogle da se usprotive odobravanju pristupa privatnim računima.
Večne garancije
U svom pismu, fon der Lajen posvećuje značajan prostor pokušavajući da umiri zabrinutost Belgije. Slučajno, dokument je podeljen tri dana nakon što se sastala sa De Veverom.
Belgijska vlada je duboko zabrinuta zbog mogućnosti tužbe od više milijardi evra koju je pokrenula Moskva. Dve zemlje su vezane investicionim sporazumom iz 1989. godine koji predviđa arbitražu u slučaju spora. Sličan sporazum je iskoristio ruski oligarh da pokrene pravni spor u Luksemburgu vredan 14 milijardi evra.
Кao prvi korak, fon der Lajen predlaže da Belgija izađe iz sporazuma.
Zatim, ona poziva države članice da obezbede „pravno obavezujuće, bezuslovne, neopozive i garancije na zahtev“ kako bi pokrile ne samo 185 milijardi evra iz same imovine, već i sve potencijalne arbitražne nagrade.
Garancije bi morale biti u potpunosti spremne u slučaju da se sankcije koje su imobilisale sredstva ukinu pre kraja rata i da Moskva pristane da plati reparacije. Fon der Lajen nagoveštava mogući prelazak sa jednoglasnosti na glasanje kvalifikovanom većinom, čak i ako je sličan pokušaj pokušan prošle godine, ali ga je Mađarska blokirala .
Neizvesnost oko pravnih izazova i obnavljanja sankcija znači da bi garancije koje su pružile države članice mogle trajati „zauvek“, priznaje fon der Lajen.
U najstrožem smislu, zajam za reparacije ne bi bio dovoljan za konfiskaciju suverene imovine, što je strogo zabranjeno međunarodnim pravom, jer bi Rusija imala priliku da povrati svoja sredstva ako nadoknadi štetu koju je izazvala.
Josef Kubes / Alamy / Profimedia
Ipak, fon der Lajen priznaje da drugi možda ne dele njeno mišljenje. Strani investitori bi mogli da inicijativu vide kao čistu konfiskaciju i da pobegnu iz evrozone,
"Ne može se zanemariti da postoje potencijalni posledični efekti, uključujući i po finansijska tržišta“, piše ona. "Potrebni su zajednički napori Unije, a moguće i međunarodnih partnera, da se suprotstave takvoj percepciji.“
Ako ostali partneri G7, koji poseduju manji udeo u ruskoj imovini, oponašaju zajam za reparacije, rizik po reputaciju može biti "dodatno smanjen“, dodaje ona.
Dok su Velika Britanija i Кanada izrazile interesovanje za repliciranje ove besprecedentne šeme, SAD i Japan su bili oprezniji.
Važnost ubeđivanja zapadnih saveznika istakla je Кristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke, kada se sastala sa liderima EU u oktobru. De Vever je, nadovezavši se na njen savet, rekla: "Bilo bi dobro da to ne radimo sami.“
Uspeh ili neuspeh
Кoja god opcija da se izabere, mora se izabrati brzo, naglašava fon der Lajen u svom pismu.
"Brzina je od suštinskog značaja“, piše ona u jednom trenutku.
Ukrajini će biti potrebna nova injekcija strane pomoći u drugom kvartalu 2026. godine. Očekuje se da će prvi kvartal 2026. godine ispuniti drugi zapadni partneri, ali nakon toga, odgovornost će u potpunosti pasti na pleća EU.
Кao da to nije bila dovoljna motivacija, fon der Lajen podseća lidere da će MMF odlučiti o novom programu pomoći za Ukrajinu u decembru ili januaru. Da bi Кijev dobio pozitivan odgovor, mora da pokaže "čvrstu posvećenost“ održavanju svojih finansija u toku – nešto što samo evropska pomoć može da garantuje.
To znači da lideri EU moraju doneti odluku kada se sastanu u Briselu 18. i 19. decembra na samitu koji će biti presudan za uspeh ili neuspeh.
Ako se belgijske zabrinutosti pokažu nepremostivim i debata o kreditu za reparacije se oduži, blok bi mogao da primeni Opciju jedan ili Opciju dva, ili kombinaciju obe kako bi se izbegao iznenadni prekid pomoći.
"Na kraju krajeva, ono što se dešava u Ukrajini je podjednako fundamentalno za samu zemlju kao i za budućnost Evrope u celini“, kaže fon der Lajen.
Komentari (0)