Izbori u Bosni i Hercegovini: Nova tehnologija i veliki broj političkih subjekata
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Deseti Opšti izbori u BiH zakazani su za 4. oktobar, na kojima će građani birati tri člana Predsedništva BiH, poslanike u Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH i Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH, predsednika i dva potpredsednika Republike Srpske, poslanike u Narodnu skupštinu Republike Srpske (NSRS), kao i poslanike u skupštine deset kantona Federacije BiH.
Za različite nivoe vlasti nadmetaće se 75 političkih stranaka, 29 koalicija i četiri nezavisna kandidata. Veliki broj političkih subjekata ukazuje na snažnu konkurenciju, ali istovremeno potvrđuje i duboku fragmerntiranost političke scene uoči izbora.
U Centralnom biračkom spisku za glasanje nalazi se ukupno 3.414.364 registrovanih birača, uključujući 48.074 birača registrovanih za glasanje izvan BiH, putem pošte ili u diplomatsko-konzularnim predstavništvima BiH. Izborni prag je tri odsto.
Iako će na predstojećim izborima prvi put biti u većoj meri primenjene moderne izborne tehnologije, koje bi trebalo da spreče, odnosno značajno smanjena mogućnost izbornih manipulacija, rizik od zloupotreba i dalje postoji. Posebnu zabrinutost prema dostupnim navodima predstavlja mogućnost kupovine glasova, koja predstavlja ozbiljan izazov integritetu izbornog procesa i verodostojnosti izbornih rezultata, navodi se u analizi Međunarodnog instituta za bliski istok i Balkan (IFIMES) u Ljubljani.
Za glasanje izvan Bosne i Hercegovine registrovano je 48.074 birača, što predstavlja relativno mali broj u odnosu na ukupan broj državljana BiH koji žive izvan zemlje. Dijaspora, međutim, predstavlja jedan od najznačajnijih, ali i nedovoljno iskorišćenih političkih potencijala države.
Prema podacima Ministarstva za ljudska prava i izbeglice BiH, izvan zemlje živi 1.677.177 osoba rođenih u BiH, dok se, uključujući drugu i treću generaciju, ukupan broj osoba poreklom iz BiH u dijaspori procenjuje na oko dva miliona.
U tom kontekstu kandidatura Slavena Kovačevića za člana Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda predstavlja test može li političko predstavljanje nadvladati monopol ekskluzivnih nacionalnih i nacionalističkih struktura. Pokušaji da se njegov politički legitimitet osporava na osnovu verske pripadnosti ili odnosa prema državnim simbolima predstavljaju primjer opasne politizacije identiteta.
Povezane vesti
Jedno od pitanja koje će se nakon Općih izbora ponovo naći na dnevnom redu jeste institucionalni status i budući razvoj Brčko Distrikta. Posebnu pažnju zaslužuje pitanje entitetskih predstavništava u Brčkom. Svrha uspostavljanje Distrikta bila je stvaranje posebnog i neutralnog administrativnog prostora pod međunarodnom supervizijom, a ne ekspozitura paralelnih entitetskih struktura koje bi mogle dovoditi u pitanje njegovu institucionalnu posebnost i funkcionalnost.
Izbori u BiH se održavaju u trenutku kada Evropska unija očekuje konkretne rezultate u procesu evropskih integracija. Evropski savet e je u martu 2024. dao zeleno svetlo za otvaranje pregovora i pozvalo Evropsku komisiju da pripremi pregovarački okvir za otvaranje pristupnih pregovora.
Bez stabilne parlamentarne većine i funkcionalne izvršne vlasti nakon izbora, realizacija ovih reformi bit će izuzetno otežana. Zbog toga izbori 4. oktobra 2026. godine neće biti samo test popularnosti pojedinačnih političkih stranaka i kandidata, već i test sposobnosti bosanskohercegovačkog političkog sistema da proizvede vlast koja je sposobna da sprovodi reforme i odgovrati na evropske zahteve.
Prema analizi IFINES-a, stvarno pitanje predstojećih izbora nije samo ko će pobediti na izborima, već hoće li nakon izbora biti moguće formirati funkcionalnu vlast koja će imati političku volju, legitimitet i kapacitet da provede neophodne reforme.
Prema istoj analizi, zbori 2026. godine biće više od redovne demokratske procedure – predstavljaće test političke zrelosti, institucionalne otpornosti i evropske budućnosti BiH.
Ukoliko nakon 4. oktobra prevladaju odgovornost, vladavina prava i evropska orijentacija, izbori mogu označiti početak nove političke faze, navodi se u analizi i dodaje da, ako, međutim, prevladaju kupovina glasova, nepotizam, etničke blokade i politička reciklaža, BiH će dobiti još jedan mandat stagnacije.
Izbori, navodi se, neće odlučiti samo ko će formirati vlast, već hoće li BiH ostati zarobljena u sistemu političke reprodukcije, etničke mobilizacije i institucionalnih blokada ili će otvoriti prostor za novu političku odgovornost, funkcionalne institucije i ubrzanje evropskog puta.
Povezane vesti
Komentari (0)