uživo RAT U UKRAJINI: Ruske snage masovno granatirale termoelektranu ukrajinske energetske kompanije
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Diplomatska dinamika oko rata u Ukrajini dodatno je ubrzana nakon ocene američkog predsednika Donalda Trampa da je rešenje sukoba bliže nego ikada, što je pratilo i rusko oslobađanje američkog državljanina Stivena Habarda iz višegodišnjeg pritvora. Paralelno sa mirovnim inicijativama i evropskim debatama o imenovanju zajedničkog pregovarača za razgovore sa Vladimirom Putinom, situacija na terenu ostaje izuzetno napeta. Ruski raketni udari na Kijev odneli su nove žrtve i oštetili ključnu infrastrukturu, dok je Danska reagovala najavom nabavke prve precizne raketne municije dugog dometa, što je odmah izazvalo oštro upozorenje Moskve.
Ključni događaji:
-
Putin: Uveren sam da Rusija i Ukrajina mogu da postignu dogovor
-
Amerikanac Stiven Habard vratio se u SAD nakon više od četiri godine pritvora u Rusiji
- Danska kupuje prve rakete dugog dometa da ojača svoju bezbednost i odvrati Rusiju
- Peskov: Trilateralni sastanak Rusije, SAD i Ukrajine mogao bi da se održi u Abu Dabiju
- Tramp: Kraj rata u Ukrajini je sve bliži, možda bliži nego ikada do sada
Kako je protekao prethodni dan pročitajte u našem jučerašnjem blogu.
Dešavanja u Ukrajini pratite uživo u našem LIVE blogu:
07.25 Orpo: Ne treba sklapati sporazume o kupovini gasa iz Rusije dok traje rat u Ukrajini
Premijer Finske Peteri Orpo izjavio je sinoć u Kijevu da ne bi trebalo sklapati nikakve sporazume o kupovini gasa iz Rusije sve dok Moskva nastavlja rat u Ukrajini.
Orpo je u Kijevu razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, koji je na zajedničkoj konferenciji za novinare rekao da su Ukrajina i Finska razmatrale mogućnosti saradnje u oblastima satelitskih komunikacija, energetike i logistike, preneo je Ukrinform.
Orpo i Zelenski su juče razgovarali u Kijevu o podršci Ukrajini i jačanju njene odbrane, satelitskim komunikacijama i proširenju saradnje sa finskim kompanijama Nokia i ICEYE.
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
Zelenski je saopštio da je tokom posete potpisano sedam dokumenata o saradnji, ukupne vrednosti oko 300 miliona evra.
Finska je prestala da prima ruski gas putem gasovoda u maju 2022. godine, nakon što je odbila ruski zahtev da plaćanje obavlja u rubljama.
U skladu sa sankcijama Evropske unije, Finska je u julu 2024. godine potpuno obustavila i uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG).
07.12: Putin: Uveren sam da Rusija i Ukrajina mogu da postignu dogovor
Ruski predsednik Vladimir Putin izrazio je sinoć uverenje da Rusija i Ukrajina mogu da postignu dogovor, navodeći da je Moskva spremna da nastavi trilateralne pregovore kako bi se postigao konačni mirovni sporazum.
"Cilj trilateralnih pregovora biće postizanje sporazuma o osiguravanju buduće bezbednosti Rusije i Ukrajine", naveo je Putin, prenela je agencija RIA Novosti.
Tanjug/AP/Mikhail Metzel/Sputnik, Kremlin
Komentarišući izjavu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog o njegovoj spremnosti da se odrekne teritorija, Putin je rekao za portal "Vesti" da to nisu ukrajinske teritorije, već istorijske ruske teritorije.
Putin je napomenuo da su ljudi koji žive na ovim teritorijama glasali za državnu nezavisnost i ponovno ujedinjenje sa Ruskom Federacijom.
"Smatram da je neprimereno govoriti o bilo kakvim teritorijalnim gubicima", naveo je Putin.
Zelenski je izjavio u sredu da će Ukrajina pristati na mirovni sporazum sa Rusijom pod uslovom gubitka približno 25 odsto svoje teritorije.
07.07: Ruske snage masovno granatirale termoelektranu ukrajinske energetske kompanije
Ruske snage su izvele masovan napad na jednu od termoelektrana ukrajinske energetske kompanije DTEK, zbog čega je postrojenje obustavilo proizvodnju električne energije, saopštila je danas ta kompanija.
Oprema elektrane je pretrpela značajna oštećenja, navodi se u saopštenju DTEK-a objavljenom na Telegramu, prenosi Ukrinform.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu, termoelektrane kompanije DTEK bile su meta napada više od 230 puta, saopštila je kompanija.
Ukrajinska agencija je navela da su ruske snage pre nekoliko dana napale energetska postrojenja u Žitomirskoj oblasti bespilotnim letelicama na mlazni pogon.
07.00 Amerikanac Stiven Habard vratio se u SAD nakon više od četiri godine pritvora u Rusiji
Američki državljanin Stiven Habard (74) vratio se u Sjedinjene Američke Države nakon što je proveo više od četiri godine u pritvoru u Rusiji, gde je bio osuđen zbog navodnog učešća u borbama na strani Ukrajine kao plaćenik, prenosi NBC.
"Uspeli smo da vratimo sjajnu osobu... Tek je sleteo i to ne bi mogao da uradi da ste uradili ono što su glupi ljudi želeli da uradim", izjavio je američki predsednik Donald Tramp. Habard, penzionisani nastavnik, nalazi se u vojnom objektu u San Antoniju, u američkoj saveznoj državi Teksas, gde će učestvovati u programu podrške oporavku i prilagođavanju nakon pritvora, izjavio je američki zvaničnik za CNN.
06.45 Danska kupuje prve rakete dugog dometa da ojača svoju bezbednost i odvrati Rusiju
Danska, članica NATO-a, saopštila je juče da je dogovorila nabavku prvih raketa dugog dometa visoke preciznosti, u nastojanju da ojača svoju bezbednost i odvrati Rusiju od eventualne agresije u Evropi. Danski ministar odbrane Jepe Brus rekao je da će novi raketni sistemi ojačati vojne sposobnosti Danske i omogućiti joj da, u slučaju napada, izvodi napade "iza neprijateljskih linija", prenosi Rojters.
"Nalazimo se u ozbiljnoj i sve goroj bezbednosnoj situaciji i zato jačamo odbranu i povećavamo borbenu moć", rekao je Brus novinarima.
Ambasada Rusije u Kopenhagenu ocenila je u pisanom saopštenju da politika Danske u vezi sa raketama vodi konfrontaciji sa Moskvom i upozorila na "neizbežne katastrofalne posledice".
"Kopenhagen je obuzet opasnim zabludama da će kupovina ofanzivnog preciznog oružja dugog dometa, kojim se stvara vojna pretnja nuklearnoj sili, pomoći u jačanju bezbednosti i odbrane Danske", navela je ruska ambasada.
Danska je prošle godine saopštila da namerava da nabavi ofanzivno oružje dugog dometa kako bi odgovorila na rusku vojnu pretnju Evropi, što je tada izazvalo oštru reakciju Moskve. Premijerka Mete Frederiksen tada je pozvala vojsku da "kupuje, kupuje, kupuje" novo naoružanje, nakon višegodišnjeg smanjivanja vojnog budžeta, u okviru promene politike izazvane ruskim ratom u Ukrajini.
Danska je danas saopštila da je dogovorila nabavku raketa Anthem, koje proizvodi američka odbrambena kompanija Covenant u Nemačkoj, kao i raketa Joint Strike Missile (JSM) za svoje borbene avione F-35, koje proizvodi norveška kompanija Kongsberg. Brus nije želeo da saopšti koliko je raketa Danska naručila niti koliko će za njih platiti.
06.28 Lukašenko: Ni Moskvi ni Minsku nije potreban rat, ali za njega treba biti spreman
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je tokom sastanka sa ruskim ministrom odbrane Andrejem Belousovom da ni Belorusiji ni Rusiji nije potreban rat na zapadnom pravcu.
"Pripremamo se za rat, ali činimo sve što je moguće da ga izbegnemo. On nije potreban ni nama ni vama. Ipak, da do njega ne bi došlo, uvek mora da se bude spreman. Zato će naše zajedničke snage na zapadnom pravcu uvek biti potrebne i one su danas u dobrom stanju", rekao je Lukašenko, prenosi Belta.
Lukašenko je zahvalio Moskvi na pomoći u uspostavljanju kontrole uz korišćenje različitih tehničkih sredstava duž perimetra Savezne države, a posebno duž njenih granica sa Ukrajinom i zemljama Zapada.
Tanjug/AP/Pavel Bednyakov
"S obzirom na sukob u Ukrajini, vaši sistemi kao što su radari i slično, veoma su napredni. Uključeno je i rusko iskustvo i mnogo ruskih sredstava. Kada sam se nedavno sastao sa predsednikom (Rusije Vladimirom) Putinom, razgovarali smo o tome. On je obećao: 'Pomoći ćemo oko toga'. To će nam biti potrebno i jadno je da nam je potrebno", rekao je predsednik Belorusije. Lukašenko je dodao da Savezna država nadzire celokupnu teritoriju duž granice.
"To je oko 3.000 kilometara, ako se računa i granica prema Zapadu i Ukrajini. Naravno, ona mora da bude pokrivena sistemima za praćenje i nadzor. U tom pogledu radimo prilično dobar posao", zaključio je on.
06.10 Rusija predala Ukrajini tela 252 poginuluh vojnika
Rusija je predala Ukrajini tela 252 poginuluh vojnika, dok je Ukrajina Rusiji vratila tela 25 poginulih, saopštile su danas ukrajinska i ruska strana, navodeći da je razmena obavljena na teritoriji Belorusije, na graničnom prelazu Nova Huta. Ukrajinski Koordinacioni štab za postupanje sa ratnim zarobljenicima saopštio je da je Rusija predala tela 252 poginula, za koja je ruska strana navela da su tela poginulih ukrajinskih vojnika, prenosi Ukrinform. Tela će biti prebačena u specijalizovane državne ustanove, gde će nadležni organi sprovesti identifikaciju. RIA Novosti su objavile, pozivajući se na podatke ruskih vlasti, da je u okviru razmene Rusija predala Ukrajini 252 tela, dok je Ukrajina Rusiji predala 25 tela.
Povezane vesti
Komentari (0)