Ukrajinski vojnik na frontu ostao bez vida: Nada se da lekari mogu napraviti čudo (FOTO)
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Svet Mikole Kasijuka uronio je u gotovo potpuni mrak kada je na bojnom polju u sukobu sa ruskim trupama eksplodirala mina.
Ukrajinski vojnik je izgubio jedno oko. Drži se nade da će jednog dana videti i na drugo, jer još uvek može da razazna slabe tragove svetlosti, navodi AP.
Posle dve godine i brojnih operacija, Kasijuk je tu nadu položio u gostujući tim američkih hirurga.
Kasijuk se prekrstio dok je ležao na bolničkom krevetu pre nedavne operacije u Kijevu, moleći se samo za jednu stvar: "Želim ponovo da vidim svoju decu.“
Hirurzi leče ranjene vojnike i obučavaju ukrajinske lekare
Rat u Ukrajini ostavio je vojnicima i civilima razorne povrede oka i lica. Međutim, stručnjaci koji mogu da saniraju takvu štetu su retki. Pre početka rata 2022. godine, oftalmološka stručnost u mnogim ukrajinskim bolnicama retko je prelazila okvire osnovnih procedura, kao što je operacija katarakte.
Američki hirurzi leče složene slučajeve i istovremeno obučavaju ukrajinske lekare u oblasti okuloplastične hirurgije, od rekonstrukcije oštećenih očnih duplji do ugradnje veštačkih očiju. Lokalni lekari su rekli Kasijuku da je izgubio vid i preporučili su mu uklanjanje preostalog oka. Ali on je to odbio.
"Ne, neću im dozvoliti", rekao je svojoj ženi i dodao: "Ovo je moja poslednja nada."
Vojnik korak po korak uči da živi bez vida
Kasijuk se školovao za vojnog kuvara, a ne za pešadinca. Ipak, dobio je pušku i poslat je u neke od najžešćih borbi u istočnoj Ukrajini.
Njegova poslednja vizuelna sećanja progutala je surovost rata u Donjeckoj oblasti: poginuli saborci, kuće sravnjene sa zemljom, psi koji lutaju po ruševinama.
Mogao je da čuje glasove ruskih vojnika u blizini. Miris smrti je, kako kaže, bio svuda.
Kasijuk je hodao sa drugim vojnicima 16. aprila 2024. godine kada je nagazio na nešto i pao. Njegovi komandanti su kasnije rekli njegovoj supruzi, Tetjani, da je nagazio na minu. Smešten je u vozilo za evakuaciju koje je palo pod vatru. Skoro svi u vozilu su poginuli. U bolnici, Tetjana je videla otečenog čoveka prekrivenog ranama od šrapnela, sa licem umotanim u zavoje i sa polomljenim zubima.
Tanjug AP/Evgeniy Maloletka
"Ovo nije moj muž“, rekla je bolničkom radniku.
A onda je primetila tetovaže na njegovim rukama. Bile su njegove.
Lekari su mu uklonili jedno oko jer ga je probio šrapnel i bojali su se infekcije. Operisali su i drugo, ali su sumnjali da mu je oštećen očni živac. Kasijuk se selio iz bolnice u bolnicu, podvrgavajući se brojnim operacijama uz malo poboljšanja.
Polako je naučio da živi bez vida. Koristi stari mobilni telefon za pozive i slušanje vesti, a nedavno je naučio i da se sam šiša. Kada Tetjana upali lampu, on joj kaže da slabo svetlo koje vidi postaje jače.
Operacija se izvodi pod pretnjom ruskih napada
Na dan operacije, medicinska sestra mu je pomogla da obuče bolničku odeću i odvezla ga u kolicima ka operacionoj sali. Molio se naglas celim putem i postavljao joj zabrinuta pitanja o proceduri i o tome da li će zaista uspeti.
Medicinska sestra mu je rekla da ne brine i da će sve biti u redu.
Hirurzi su boravili u Kijevu u okviru medicinske misije "Vizija za Ukrajinu", koju je organizovalo Hrišćansko medicinsko udruženje Ukrajine. Nisu mogli da znaju karakter i obim oštećenja dok ne otvore Kasijukovu očnu duplju.
Stjuart Sajf, okuloplastični hirurg iz San Franciska, bio je oprezan u pogledu prognoze.
Neposredni cilj bio je da se rekonstruišu Kasijukova očna duplja i kapci, kako bi mu se vratili pređašnji izgled i određeni osećaj normalnosti.
"Očna duplja sa desne strane je veoma stisnuta", rekao je Sajf.
Da bi obnovili njegovu sluzokožu, hirurzi mogu da koriste tkivo iz unutrašnjosti usta ili iza uha, ili liofilizovanu amnionsku membranu koja podstiče zarastanje i smanjuje stvaranje ožiljaka. Kada vid ne može da se obnovi, mogu da mu ugrade veštačko oko.
To je bio ishod za Artema Dereša, ranjenog vojnika čije protetsko oko, pedantno ručno oslikano u kijevskoj laboratoriji, izgleda gotovo stvarno.
"Ne želim da se ističem iz mase. Takođe ne želim da se ljudi zbog mene osećaju neprijatno", rekao je Dereš.
Sajf je započeo Kasijukovu operaciju pod stalnom pretnjom od avio-napada. Na snazi je bila vazdušna opasnost, koja može da zaustavi procedure satima. Kada je uzbuna ukinuta, aplauz se prolomio čitavim odeljenjem dok je osoblje žurilo da nastavi operaciju. Ali tokom višesatne intervencije, snažan udar u centru Kijeva pogodio je Zgradu nacionalnih nauka, izbacujući stubove dima u vazduh. Nekoliko sati kasnije, pogođena je još jedna medicinska ustanova u gradu.
Žena nervozno čeka vesti
Tetjana je čekala kod kuće u Černovcima, u zapadnoj Ukrajini, znajući da ono što lekari pronađu može da oblikuje budućnost njene porodice.
Mikola kog je poznavala pre rata više ne postoji, rekla je. Radio je u fabrikama da bi ih izdržavao, i zajedno su odgajili troje dece.
"On sada živi u svom malom svetu", rekla je Tetjana.
Kasijuk živi sa gotovo stalnim bolovima. Njegovi dani i noći su zamagljeni: ponekad prespava dan, a ostane budan celu noć.
Tanjug AP/Evgeniy Maloletka
Ćerke koje ne može da vidi grade svoju budućnost. Njegovo najstarije dete studira psihologiju. Srednja ćerka se bavi umetnošću i njene slike su osvajale nagrade.
Najmlađa ćerka, koja sada ide u šesti razred, seća se drugačijeg oca, onog koji je mogao da vidi svoju decu, da se igra sa njima i da ih vodi na izlete.
Njegovo promenjeno stanje duboko ih je traumatisalo, rekla je njegova supruga.
Tetjana pokušava da ga zaštiti od briga za koje se plaši da on ne može da ih podnese. Provodi vreme boreći se za njegovo lečenje, prikupljajući papirologiju za invalidninu i pokušavajući da održi porodicu na okupu. Iscrpljena je.
"Ponekad bih volela da neko razume da se i ja umorim", rekla je.
Tračak nade, ali bez garancija
Ono što su hirurzi pronašli bilo je bolje nego što su se nadali.
Vratili su pokretljivost Kasijukovog oka i upotrebili kožu presađenu iza njegovog uha kako bi pomogli kapku da ga zaštiti, što je otvorilo mogućnost za transplantaciju rožnjače.
"Trenutno ima fantastičan rezultat, apsolutno fantastičan", rekao je Sajf.
Da li će Kasijuk ponovo videti, i dalje je neizvesno. Lekari veruju da ožiljci na rožnjači, providnoj prednjoj površini oka, zamagljuju njegov vid. Još uvek ne znaju kolika su oštećenja dublje unutar oka, niti da li ono i dalje može da šalje vizuelne signale u mozak.
Mnogo toga zavisi od toga kako će se Kasijuk oporavljati. Ožiljno tkivo nastalo tokom operacije može ponovo da zamuti rožnjaču. Sajf je to nazvao glavnim izazovom. Čak i uz lekove, Sajf kaže:
"To nam je veliki neprijatelj. Pokušavamo da ga kontrolišemo, ali možemo da uradimo samo onoliko koliko je u našoj moći."
Lekari će pratiti Kasijukovo stanje do šest meseci pre nego što razmotre sledeću intervenciju, koja bi mogla da uključuje upotrebu matičnih ćelija za podršku transplantaciji rožnjače ili ugradnju veštačke rožnjače.
Kasijuk ostaje optimističan.
"Sećam se kako je svet izgledao: sunce, plavo nebo, oblaci", rekao je i dodao: "Nadam se da ću moći ponovo da vidim ovaj prelepi svet, makar i malo.“
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)