Bure baruta na Starom kontinentu: Kako su mirni protesti prerasli u rat na ulicama evropskih metropola

Evropa se ove nedelje suočava sa nezapamćenom erupcijom socijalnih nemira. Širom starog kontinenta na stotine hiljada ljudi - studenata, srednjoškolaca, radnika i nezadovoljnih građana, izašlo je na ulice velikih evropskih gradova. Iako svaka od zemalja obeleženih na mapi protesta ima svoje specifične, lokalne razloge za nezadovoljstvo, zajednički imenitelj postaje sve jasniji: građani poručuju da je sistem pred kolapsom, a evropske vlade bore se sa pravom političkom olujom.

Epicentar ovih dramatičnih dešavanja je u Francuskoj. Ono što je u septembru izgledalo i počelo kao miran protest srednjoškolaca i prosvetnih radnika zbog manjka nastavnog kadra, ali i izuzetno loših uslova za rad u školama, ubrzo se pretvorilo u masovne ulične demonstracije, praćene nasiljem u gotovo svim velikim gradovima u zemlji. Kako bi se sprečio novi talas nasilja i pljački, u Parizu je na snazi policijski čas u pojedinim delovima grada, a širom zemlje raspoređeno je čak 70.000 pripadnika snaga bezbednosti. Već u ovom trenutku, materijalna šteta se meri u stotinama miliona evra, a ekonomske posledice tek će se osetiti.

Međutim, analitičari upozoravaju da ovo nipošto nije samo francuski problem. U Španiji i Portugalu stambena kriza dovela je do toga da ljudi doslovno kampuju na ulicama većih gradova. Nezadovoljstvo enormnim skokom cena kirija bilo je direktan okidač za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u Španiji, koji se očekuju krajem novembra ove godine.

Nešto istočnije, u Italiji, sindikati i studenti blokirali su gotovo sve veće gradove. Na severu zemlje, u Milanu, tenzije su eskalirale do te mere da je došlo do pljački velikih razmera. Kao odgovor na haos, italijanske vlasti su uvele dodatne, rigorozne bezbednosne mere, koje uključuju raspoređivanje vojske na ulicama i uvođenje krivične odgovornosti za maloletnike koji su navršili 14 godina, s obzirom na to da su upravo mladi predvodili nerede. Italijanska omladina uglas poručuje da su troškovi studiranja i osnovnog života postali potpuno nepodnošljivi u uslovima galopirajuće inflacije.

Kriza je duboko prisutna i na jugoistočnom delu kontinenta. Albanija već skoro dve nedelje gori pod naletom oštrih studentskih protesta i direktnih sukoba sa policijom u Tirani, gde demonstranti ultimativno traže ostavke zvaničnika zbog korupcije i narušenog obrazovnog sistema. Istovremeno, Grčka je takođe na nogama - učenici, studenti i nastavnici blokirali su više od 50 gradova, zahtevajući jeftinije stanovanje i znatno veći budžet za obrazovni sektor. Demonstranti širom kontinenta šalju jedinstvenu poruku: isteklo je vreme za ignorisanje njihovih zahteva, a ovo su samo hici upozorenja.

Makronov odgovor i atmosfera straha u Parizu

AP Photo/Emma Da Silva

Suočen sa anarhijom na ulicama, predsednik Francuske Emanuel Makron pokušao je da zauzme čvrst stav uoči najavljenih novih okupljanja. Njegova poruka bila je jasna: zahtevi onih koji nemaju legitimni osnov za okupljanje biće odbijeni. Makron je istakao da država želi smirivanje situacije, te da će samo zahtevi zvaničnih sindikata biti proučeni u skladu sa zakonom, uz ponudu alternativnih ruta za proteste kako bi se zaštitili centri gradova, komercijalne zone i javne zgrade.

Ipak, situaciju u Parizu dodatno je zakomplikovao tragičan incident koji se odigrao uoči novih protesta. Estel Nilson Julien, reporterka Euronewsa iz Pariza govorila je za Euronews Srbija o pucnjavi u jednom pariskom predgrađu.

"Ono što znamo je da je jedan čovek otvorio vatru iz vozila u kvartu na zapadu Pariza. Jedna osoba je poginula, a nekoliko je povređeno. Među kritično povređenima je jedna dvanaestogodišnja devojčica", prenela je reporterka.

Osumnjičeni je tridesetdevetogodišnjak, od ranije poznat policiji zbog saobraćajnih prekršaja, a u njegovom automobilu pronađeni su automatska puška, suzavac i laka droga. Iako napad zvanično nije povezan sa protestima, Nilson Julien ističe da je „Jelisejska palata osudila ono što je nazvala rasističkim terorističkim napadom, a nacionalni tužilac za borbu protiv terorizma vodi istragu“.

Opisujući atmosferu u francuskoj prestonici nakon višednevnih nemira, reporterka naglašava da je nedelja za nama bila izuzetno teška. Nasilje je bacilo mračnu senku na okupljanja, a građani i privrednici pokušavaju da se oporave od pretrpljenog šoka.

"Sproveden je policijski čas u oblastima gde je došlo do masovne pljačke, što jeste delimično smirilo situaciju. Država je okrivljena za bezbednosne propuste prošlog vikenda, i sada postoji snažan osećaj odgovornosti da se nasilje ne ponovi", objašnjava Estel Nilson Julien.

Vojska je raspoređena u okviru operacije Sentinel oko strateških lokacija poput Jelisejske palate, kako bi rasteretila policiju. Ipak, vlasnici radnji su u panici.

"Zabrinuti su i kažu da policija možda neće moći da im pomogne. Napravili su lokalne WhatsApp grupe kako bi se međusobno upozoravali, a mnogi su daskama zatvorili izloge", svedoči reporterka.

O ozbiljnosti situacije govori i činjenica da su ona i njen snimatelj napadnuti dok su snimali pljačkaše, zbog čega mnogi mediji sada na teren izlaze isključivo u pratnji privatnog obezbeđenja.

Geopolitičke igre i "revolucija" na ulicama

AP Photo/Emma Da Silva

U analizi dubljih uzroka i posledica ovih nemira, stručnjaci su ponudili širu sliku onoga što se dešava iza kulisa uličnih sukoba. Slobodan Zečević, direktor Instituta za evropske studije, smatra da će preventivne mere francuske države, poput promene ruta za demonstrante, doneti određene rezultate.

"Dozvoljeno je samo sindikatima da organizuju uličnu šetnju, a rute su promenjene. Umesto dosadašnjeg okupljanja na Trgu republike, sada se kreće od Bastilje ka Trgu nacije. To je ruta gde ima manje ekskluzivnih radnji. Moja pretpostavka je da je to urađeno upravo zbog pljački, jer ako opljačkate Louis Vuitton, to je jedna priča, a ako opljačkate supermarket, to je potpuno druga", ističe Zečević u razgovoru za Euronews Srbija.

Međutim, on upozorava na opasan ideološki element koji je preuzeo primat na ulicama. Prema njegovim rečima, mirnim učeničkim protestima pridružilo se oko 10.000 gnevnih mladih ljudi iz predgrađa i pripadnika ekstremno levih organizacija.

"Cilj nekih od njih, i tih ekstremno levih organizacija, nije samo pljačka. Njihov zapravo cilj je potpuno uništenje liberalnog kapitalizma u Francuskoj, promena sistema, neka vrsta revolucije", objašnjava Zečević.

On dodaje da pojedini učesnici otvoreno pred kamerama govore da im je jedini motiv da sruše ceo sistem. Iako su neke od tih neformalnih anarho-levih grupa povezane sa strankom Nepokorena Francuska Žan-Lika Melanšona, Zečević podvlači da Makronov režim ne može preživeti isključivo na represiji, već da mora pronaći način da reši stvarne socijalne probleme.

AP Photo/Emma Da Silva

Da su ti problemi možda i nerešivi u trenutnim ekonomskim okolnostima, smatra Dragana Filipović, karijerni diplomata. Ona podseća da je u tradiciji zapadne Evrope da su protesti deo političkog života, ali naglašava da države imaju sve manje manevarskog prostora.

"Države obično ovakve situacije rešavaju nekim novim davanjima ili ulaganjima. Ali u Francuskoj, ako se upumpa novi novac, javni dug će biti još veći, a budžet u još većem problemu", objašnjava Filipović, razdvajajući pritom legitimne socijalne zahteve sindikata od anarhističkih pljački luksuznih butika.

Ona otvara i izuzetno važno pitanje stranog mešanja u unutrašnje poslove evropskih država, podsećajući da i Makron i italijanska premijerka Đorđa Meloni otvoreno govore o tome.

"Traži se od obaveštajnih službi istraga o eventualnoj umešanosti ruskog faktora u destabilizaciju tih zemalja. Iz šireg ugla gledano, ni Amerika, ni Rusija, ni Kina ne žele snažnu Evropu. Svaka destabilizacija Evrope zapravo se uklapa u tu veću sliku tih jakih međunarodnih faktora kojima možda i odgovara ovakva situacija iz njihovih spoljnopolitičkih ciljeva", izričita je Filipović.

Kada je reč o političkim posledicama, Filipović procenjuje da će nezadovoljstvo aktuelnom situacijom verovatno ići na ruku desničarskim opcijama poput Marin Le Pen u Francuskoj, ali dodaje da u ozbiljnim demokratijama birači na kraju često glasaju za stabilnost. Osvrćući se na situaciju na Balkanu, ona povlači jasnu crtu između nemira u EU i onih u Tirani: "Protesti u Albaniji su bitno različiti. Tamo imamo situaciju gde se na nivou političke elite privatni interes prikazuje kao nacionalni, što dovodi do ogromne sumnje u državnu korupciju. Tu postoji direktan politički zahtev za smenom vlade", zaključuje Filipović, odbacujući pokušaje albanskog premijera Edija Rame da tamošnje nerede predstavi isključivo kao deo šireg evropskog trenda.