Gasi se "pokretna traka" planete: Nešto čudno se dešava u dubinama okeana, Evropa će prva osetiti posledice
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Nešto neobično se dešava u dubinama Severnog Atlantika, a istraživači upozoravaju da bismo mogli biti svedoci spore, ali opasne transformacije klimatskog sistema naše planete. Prema novoj studiji objavljenoj u časopisu "Science Advances", ogroman sistem cirkulacije okeanskih voda, koji reguliše temperature u Evropi i na istočnoj obali Severne Amerike, pokazuje znake ozbiljnog slabljenja.
Ovaj sistem, poznat kao Severnoatlantski subpolarni vrtlog, igra tihu, ali presudnu ulogu u prenosu toplote iz tropskih krajeva ka severu. Iako o njemu retko razmišljamo, bez ovog prirodnog "motora", zime u gradovima poput Londona ili Njujorka mogle bi postati surove kao u polarnim predelima.
Školjke otkrivaju dramatično upozorenje
U impresivnom naučnom otkriću, znaci upozorenja nisu stigli sa satelita ili meteoroloških stanica, već iz godova morskih školjki pronađenih duboko na morskom dnu. Vrste sa dugim životnim vekom, poput okeanske školjke quahog, formiraju godišnje prstenove na svojim ljušturama, slično godovima na drveću. Ovi slojevi čuvaju hemijske podatke o stanju okeana kroz vekove.
Proučavajući ove "arhive", naučnici sa Univerziteta u Ekseteru rekonstruisali su okeanske uslove stotinama godina unazad. Nalazi su uznemirujući: identifikovana su dva jasna perioda destabilizacije ovog sistema u poslednjih 150 godina. Prvi se dogodio pre 1920-ih, dok je drugi počeo sredinom 20. veka i, prema podacima, traje i danas.
Dr Beatris Arelano Nava, vođa studije, ističe da ovi podaci pružaju "nezavisne dokaze da je Severni Atlantik izgubio stabilnost" i da se sistem nalazi na putu ka prelasku kritične tačke.
Istorija se ponavlja, ali uz veći mraz
Credit: EUROPEAN SPACE AGENCY / Sciencephoto / Profimedia
Početkom 14. veka, Evropa je ušla u viševekovni period hladnoće poznat kao Malo ledeno doba. Iako su prosečne temperature pale za samo nekoliko stepeni, posledice su bile dramatične: zaleđene reke, propale žetve i ekstremno surove zime. Nova istraživanja sugerišu da bi se sličan obrazac mogao vratiti ukoliko subpolarni vrtlog nastavi da slabi.
Današnji scenario, ipak, bio bi drugačiji jer je atmosfera toplija, a klimatski sistem nestabilniji. Uprkos globalnom zagrevanju, rizik od ekstremnih talasa hladnoće, promena u padavinama i rasta nivoa mora na obalama SAD postaje veoma stvaran. Čak i bez potpune kolapsa, značajno usporavanje ove cirkulacije promenilo bi klimu čitave severne hemisfere.
Povezane vesti
Subpolarni vrtlog je samo deo većeg mehanizma - Atlantske meridijalne preokretne cirkulacije (AMOC). Često opisivan kao džinovska "pokretna traka", ovaj sistem prenosi toplu vodu sa ekvatora ka severu, gde se ona hladi, tone i vraća ka jugu kroz velike dubine.
Međutim, ova osetljiva ravnoteža je pod pritiskom. Topljenje leda na Grenlandu i Arktiku ispušta ogromne količine slatke vode u okean, što ometa proces tonjenja slane vode. Manje soli znači lakšu vodu, a lakša voda znači da struja gubi snagu i zaustavlja se.
Nauka protiv Holivuda: Ozbiljno je
Okeani se neće zalediti preko noći kao u filmovima katastrofe, ali osnovna ideja o slabljenju struja nije naučna fantastika. Ukoliko se ovaj trend nastavi, uslediće lančana reakcija širom sveta: od poremećaja u poljoprivredi do razornih oluja.
Istraživački tim naglašava da još uvek postoji mali prostor za akciju. Vrtlog možda još nije dostigao tačku bez povratka, ali znaci nestabilnosti su sve jasniji.
"Brzo smanjenje emisije gasova staklene bašte najbolji je način da se spreči katastrofa u Atlantskom okeanu", zaključuje dr Nava.
Komentari (0)