Narandžasti "alarm": Otkriven razlog zašto jedan prirodni fenomen postaje sve učestaliji, na udaru Balkan i Mediteran
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Gradovi bez zelenila i slobodnog prostora, preplavljeni betonom, zgradama i automobilima, suočavaju se sa novim neprijateljem - sve većim količinama prašine. Najnovija studija grčkih i međunarodnih naučnika, predvođena Institutom "Paul Scherrer" iz Švajcarske, potvrđuje da su se količine afričkog peska koje stižu do Evrope, a naročito do njenog juga, drastično povećale.
Glavni krivac za ovaj fenomen su klimatske promene. Smanjenje padavina i vlažnosti u Sahari stvorilo je idealne uslove za podizanje i transport ogromnih količina prašine. Sudeći prema podacima, ovaj trend će u budućnosti postajati sve intenzivniji.
Podaci objavljeni u prestižnom naučnom časopisu Nature pokazuju da je u periodu od 2012. do 2021. godine intenzitet epizoda saharske prašine zabrinjavajuće porastao. Studija je obuhvatila 103 urbane i ruralne lokacije širom Evrope.
"Prvobitni cilj bio je prikupljanje merenja iz pustinja Afrike i Bliskog istoka kako bismo kreirali model za epidemiološke studije, odnosno ispitali kako ovaj fenomen utiče na respiratorne bolesti", objašnjava za Petros Vasilakos, naučnik sa instituta "Paul Scherrer", a prenosi Kathimerini.
Nije učestalije, ali je snažnije
profimedia
Naučnici naglašavaju ključnu razliku: broj samih epizoda transporta prašine nije se značajno povećao, ali je njihova silina postala ekstremna.
"Prosečan građanin to primeti čim pogleda u nebo koje menja boju. Uzrok je direktno povezan sa sušom u Sahari. Zamislite baštu: ako je zemlja mokra, vetar je neće podići. Ali ako je potpuno isušena, i najmanji povetarac podiže oblak prašine. Upravo to se sada dešava sa pustinjom", navode stručnjaci.
Da bi precizno razlikovali pustinjski pesak od lokalnog zagađenja (poput izduvnih gasova ili grejanja), naučnici su analizirali hemijski sastav čestica. Dok gvožđe ukazuje na vozila, a kalcijum na građevinske radove, visoke koncentracije aluminijuma i silicijuma su nepobitan dokaz da prašina stiže direktno iz srca Afrike.
Povezane vesti
Balkan i Mediteran na udaru
profimedia
Iako se prašina širi celim svetom - od Amazona do Antarktika, južna Evropa trpi najveći pritisak. U Atini i Solunu nivo prašine je za deset godina porastao za 2 mikrograma po kubnom metru, što je cifra koju nauka nipošto ne smatra zanemarljivom. Najveći porast zabeležen je u Italiji, na Jadranu i u zapadnoj Francuskoj, dok prašina sve češće dopire i do severa Evrope.
U brojkama, prosečna koncentracija prašine na jugu Evrope iznosi 5,3 mikrograma po kubnom metru, što čini čak 31 odsto godišnje referentne vrednosti Svetske zdravstvene organizacije za PM10 čestice.
Stručnjaci upozoravaju da će sve intenzivnije epizode imati direktne posledice na javno zdravlje. Iako saharska prašina nosi manji rizik od nekih drugih zagađivača, produžena izloženost je opasna za osetljive grupe - starije osobe, decu i hronične bolesnike sa respiratornim problemima.
"Ovo je realnost na koju moramo da se naviknemo i kojoj moramo da se prilagodimo", zaključuje Vasilakos.
Komentari (0)