Mnogo više od estetskog problema: Jedna suptilna promena na licu može da ukaže na rizik od srčanog i moždanog udara

Ateroskleroza, stanje koja podrazumeva nakupljanje masnih naslaga u arterijama i smanjen protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara. Međutim, ona se često razvija sporo i neprimetno, bez simptoma, sve dok ne izazove veliki problem.

Zbog toga istraživači tragaju za upozoravajućim znacima ateroskleroze koji bi lekarima mogli da pomognu da je otkriju ranije.

Nova studija, objavljena u časopisu "Atherosclerosis", želela je da ispita da li ksantelazme, žućkaste naslage koje se pojavljuju na licu, najčešće oko očiju, mogu da predvide mogućnost srčanog ili moždanog udara.

Te naslage nastaju kada se imune ćelije, poznate kao makrofagi, prepune holesterolom i drugim mastima. Ovo stanje je često, ali ne uvek, povezano i sa povišenim nivoom holesterola u krvi.

Pošto masne naslage imaju važnu ulogu i u razvoju ateroskleroze, istraživači sa Univerziteta Stenford pretpostavili su da između ova dva stanja možda postoji veza.

"Nekoliko studija podržalo je povezanost između ksantelazme i povećanog rizika od kardiovaskularnih događaja, dok druge dovode u pitanje da li ona predstavlja nezavisan faktor rizika kada se uzmu u obzir tradicionalni faktori rizika", navode istraživačica oftalmologije sa Stenforda Negin Javari i njene kolege u objavljenom radu.

Studija je analizirala zdravstvene podatke 17.925 osoba kojima je dijagnostikovana ksantelazma, kao i istog broja odgovarajućih kontrolnih ispitanika. Kontrolnu grupu činile su osobe sa prezbiopijom, stanjem koje dovodi do dalekovidosti povezane sa starenjem, a izabrane su zato što su takođe prolazile oftalmološke preglede, čime je potvrđeno da nemaju ksantelazmu.

Unsplash

Tokom prve godine praćenja, srčani udar pretrpelo je jedan odsto osoba sa ksantelazmom, odnosno 178 pacijenata. U kontrolnoj grupi taj procenat iznosio je 0,35 odsto, odnosno 63 osobe.

Kada je reč o moždanim udarima, stope su iznosile 0,95 odsto u grupi sa ksantelazmom i 0,3 odsto u kontrolnoj grupi. Za prolazni ishemijski napad (TIA), poznat i kao "mini-moždani udar", procenti su bili 0,6 odsto i 0,19 odsto.

Iako su svi ovi procenti relativno niski, rizik je bio višestruko veći kod osoba sa ksantelazmom.

Razlika između dve grupe vremenom se donekle smanjivala, ali je i nakon pet i deset godina rizik ostao značajno veći među osobama sa ksantelazmom.

"Ksantelazma je povezana sa većom kratkoročnom i dugoročnom učestalošću velikih kardio-cerebrovaskularnih događaja tokom perioda do 10 godina, što ukazuje na njenu vrednost kao kliničkog markera za procenu kardio-cerebrovaskularnog rizika i preventivno lečenje", navode istraživači.

Stope ovih srčanih i cerebrovaskularnih događaja bile su slične među osobama sa ksantelazmom bez obzira na to da li su imale abnormalno povišen nivo masti u krvi, što sugeriše da to nije jedini faktor koji stoji iza povećanog rizika.

Iako se bledo-žute, blago ispupčene naslage koje karakterišu ksantelazmu same po sebi smatraju bezopasnim, rezultati predstavljaju dodatni dokaz da bi one mogle da ukazuju na druge zdravstvene probleme, uključujući buduće kardiovaskularne komplikacije.

"Naša studija sugeriše da se ksantelazma može smatrati faktorom rizika za buduće velike kardio-cerebrovaskularne događaje", navode istraživači.

"Većinu pacijenata sa ksantelazmom dermatolozi pregledaju iz estetskih razloga, dok oni istovremeno mogu imati nedijagnostikovane ili nedovoljno kontrolisane kardiovaskularne faktore rizika koji doprinose ovom povećanom riziku".

Ne postoje naznake da same naslage na kapcima izazivaju srčane ili moždane udare, ali istraživači smatraju da bi osobe sa ksantelazmom ubuduće mogle da budu podvrgavane dodatnim pregledima radi otkrivanja ranih problema sa zdravljem srca i krvnih sudova.

Lekari mogu veoma lako da uoče ksantelazmu, a kod ovih ljudi ona bi mogla da posluži kao koristan znak upozorenja koji bi omogućio pravovremeno uvođenje promena životnih navika ili terapije lekovima, pre nego što dođe do ozbiljnih kardio-cerebrovaskularnih događaja, piše Science Alert.

Buduća istraživanja mogla bi detaljnije da ispitaju zbog čega osobe sa ksantelazmom imaju toliko veći rizik od srčanog i moždanog udara, što bi naučnicima moglo da pruži bolje razumevanje razvoja ovih oboljenja.

"Redovno praćenje i lečenje od strane izabranih lekara može pomoći u sprovođenju preventivnih mera, kao što su promene životnih navika, terapija lekovima za snižavanje nivoa masnoća u krvi i kontrola hipertenzije (visokog krvnog pritiska)", navode istraživači.

"Zbog toga nalazi naše studije naglašavaju važnost ranog procenjivanja pacijenata sa ksantelazmom kako bi se identifikovala i kontrolisala osnovna sistemska oboljenja, čime bi se pomoglo u sprečavanju potencijalnih kardio-cerebrovaskularnih događaja."

Istraživanje je objavljeno u časopisu "Atherosclerosis".