Američki kardiolozi objavili nove smernice za kontrolu holesterola: Preporučuju skrining već od devete godine života
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ove godine stručnjaci u SAD ažurirali su zvanične smernice o kontroli holesterola i prevenciji dislipidemije, zamenivši smernice iz 2018. godine.
Nove smernice i dalje su u velikoj meri usmerene na kontrolu holesterola, ali sada imaju širu perspektivu i naglasak stavljaju na ranije reagovanje kako bi se rešio problem masnoća u krvi koje mogu ugroziti zdravlje, piše Science Alert.
"Znamo da se 80 odsto ili više kardiovaskularnih bolesti može sprečiti, a povišen LDL holesterol, koji se ponekad naziva 'lošim' holesterolom, predstavlja veliki deo tog rizika", kaže kardiolog Rodžer Blumantal iz Centra za prevenciju kardiovaskularnih bolesti "Ciccarone" Univerziteta "Džons Hopkins", koji je predsedavao komitetom za izradu smernica.
"Dok želimo da optimizovanje zdravih životnih navika bude prvi korak u snižavanju holesterola, svesni smo da, ukoliko vrednosti lipida nakon određenog perioda promena životnih navika nisu u poželjnom rasponu, treba razmotriti uvođenje lekova za snižavanje lipida ranije nego što bismo to učinili pre 10 godina".
Niži LDL holesterol - veća zaštita od srčanog udara
U novim smernicama, namenjenim lekarima i zdravstvenim radnicima, glavni fokus je na tome da se sa lečenjem dislipidemije počne ranije kako bi se smanjio doživotni rizik povezan sa dugotrajnom izloženošću aterogenim lipoproteinima.
Peter Barritt / Alamy / Profimedia
"Niži LDL holesterol tokom dužeg perioda, baš kao i niži krvni pritisak tokom dužeg perioda, pruža znatno veću zaštitu od budućeg rizika od srčanog i moždanog udara", kaže Blumantal.
To znači da se preporučuje da skrining na holesterol počne kod dece uzrasta od devet do 11 godina, ukoliko prethodno nisu bila testirana. Međutim, testiranje može početi već sa dve godine ako u porodici postoji istorija ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti ili bolesti povezanih sa holesterolom.
Povezane vesti
Još jedna promena jeste preporuka lekarima da koriste novi kalkulator rizika od bolesti, pod nazivom PREVENT, kako bi procenili desetogodišnji i tridesetogodišnji rizik od kardiovaskularnih bolesti kod pacijenata starosti od 30 do 79 godina.
"Uz ovaj novi alat za procenu možemo preciznije da procenimo kardiovaskularni rizik koristeći zdravstvene podatke koji su već prikupljeni tokom godišnjeg pregleda: nivo holesterola, vrednosti krvnog pritiska i druge lične podatke, kao što su godine i životne navike, a zatim dodatno prilagodimo procenu rizika za svakog pojedinca tako što ćemo uzeti u obzir 'pojačivače rizika', koji mogu pomoći u donošenju odluke o potrebi za terapijom za snižavanje lipida", kaže Blumantal.
U zavisnosti od rezultata novih jednačina za izračunavanje rizika, lekari mogu razmotriti terapije za snižavanje LDL holesterola, uključujući promene životnih navika, ali i lekove za snižavanje LDL-a, poput statina, kod pacijenata za koje se proceni da imaju granični rizik, odnosno tri do pet odsto šanse da u narednih 10 godina razviju aterosklerozu. U slučajevima umerenog rizika, koji iznosi od pet do 10 odsto, lekari bi trebalo da razmotre takvu terapiju.
Nove smernice ponovo uvode i ciljne vrednosti LDL holesterola koje treba da usmeravaju terapiju za snižavanje lipida. Istraživači navode da bi ciljne vrednosti LDL-C trebalo da budu ispod 100 mg/dL kod osoba sa graničnim ili umerenim rizikom, odnosno ispod 70 mg/dL kod osoba sa visokim rizikom. Kod pacijenata sa aterosklerozom koji se smatraju veoma rizičnim, ciljna vrednost je ispod 55 mg/dL.
"Uopšteno govoreći, što je LDL niži, to je bolje, posebno kod ljudi koji imaju povećan rizik od srčanog ili moždanog udara", kaže kardiološkinja Pamela B. Moris sa Medicinskog univerziteta Južne Karoline. "Kliničke studije jasno su pokazale značajne koristi u smanjenju kardiovaskularnih događaja kada su nivoi LDL-C čak niži od vrednosti preporučenih u ranijim smernicama".
Iako su statini osnovni lekovi koji se koriste za snižavanje nivoa LDL-a, smernice uključuju i druge lekove, među kojima su ezetimib, bempedoinska kiselina, PCSK9 inhibitori i inklisiran.
Za pacijente, ažurirane preporuke, između ostalog, podrazumevaju zdravu ishranu, razumevanje da promene životnih navika mogu sniziti nivo holesterola i pravovremeno reagovanje kroz redovne zdravstvene kontrole.
Povezane vesti
U slučajevima kada nivo "lošeg" holesterola, uprkos najboljim naporima, počne da raste u neželjenom smeru, upravo tu lekari mogu pomoći – a sa novim smernicama to bi moglo značiti da se terapija ili druge mere promene ranije, a ne kasnije.
Smernice su objavljene u časopisu Journal of the American College of Cardiology.
Komentari (0)