Tihi ubica u krvi: Zašto je povišen LDL holesterol opasan i kako ga prepoznati na vreme?

Možete biti u formi, imati dobar apetit i nikada ne osetiti bol, a ipak svakog dana biti korak bliže srčanom ili moždanom udaru. U Srbiji svakodnevno umre 132 osobe od bolesti srca i krvnih sudova, a glavni “tihi ubica“ je povišen LDL holesterol — nevidljivi neprijatelj koji ne boli i ne upozorava, ali može da bude koban. 

Kampanja “Na izgled zdrav“, koju zajednički vode udruženje Moja druga šansa i Forum pacijenata Srbije, podseća nas da pravo zdravlje nije ono što vidimo spolja, već ono što proveravamo iznutra. Kardiolog i načelnik odeljenja za srčanu slabost Klinike za kardiologiju na Univerzitetskom kliničkom centru Srbije prof. dr Arsen Rristić kaže u razgovoru za Euronews Srbija da naša zemlja već decenijama spada u zonu veoma visokog kardiovaskularnog rizika na mapi Evrope i sveta. 

"To znači da su naši stanovnici posebno ugroženi kada su u pitanju bolesti poput srčanog i moždanog udara. Kako starimo, rizik raste, a jedan od najvažnijih faktora koje možemo korigovati jesu ‘”loše masnoće” u krvi, odnosno LDL holesterol“, rekao je Ristić. 

On podseća da postoji balans između dobrog i lošeg holesterola.  

“Ljudi koji su fizički aktivni obično imaju dobar HDL i nizak LDL. Međutim, postoje oni sa nasledno povišenim LDL-om, ali i oni koji ga podižu neadekvatnom ishranom“, objašnjava on, navodeći da ukoliko se na vreme prepozna rizik može da se smanji. 

Unsplash/Malcolm Choong

Profesor naglašava da je svest o ovim rizicima i njihovoj prevenciji od ključnog značaja. Kaže da je važno znati da postoji rizik da se desi nekom našem. 

“Svetska zdravstvena organizacija je izračunala da bi najmanje 30 odsto od preko 50.000 smrtnih slučajeva godišnje u Srbiji moglo biti sprečeno blagovremenim uklanjanjem faktora rizika poput visokog LDL holesterola, visokog krvnog pritiska, šećera, prekomerne težine i pušenja“, navodi on. 

Kako dodaje, važno je da se ti  faktori rizika međusobno potenciraju, ne samo sabiraju.  

“Ako prestanete da pušite, možete smanjiti rizik za 50 odsto, a ako istovremeno regulišete i holesterol i pritisak, rizik se višestruko smanjuje,“ pojašnjava Ristić. 

Koje su ciljne vrednosti LDL holesterola? 

Na pitanje koje su to ciljne vrednosti LDL holesterola kod zdravih ljudi, Ristić kaže da za razliku od mnogih parametara u laboratorijskim analizama, za LDL holesterol ne postoje univerzalne referentne vrednosti, već ciljne vrednosti koje zavise od vašeg profila rizika. 

“Ciljne vrednosti se određuju odnosom na profil rizika. Ljudi koji imaju nizak rizik treba da imaju ispod 2,6. Znači neko ko je zdrav, ko nema nikakve pridružene bolesti, ko nije imao u porodici nikoga blisko ko je težak srčani bolesnik, za njega treba da bude ispod 2,6 taj loš holesterol. Neko ko ima visok rizik, on treba da ima ispod 1,8. Neko ko je već imao srčani, bilo moždani, kardiovaskularni, odnosno cerebrovaskularni događaje, treba da ima ispod 1,4”, navodi on. 

Kako dodaje, ne postoji nizak LDL holesterol – što je niži, to je bolje. Cilj je postići najnižu moguću vrednost da bi se rizik minimizirao. 

“Loš holesterol je uvek jedan od uzroka bolesti, ali srčani udar najčešće izaziva ateroskleroza — taloženje masnih naslaga na zidovima krvnih sudova koje se gomilaju godinama, počevši još od ranog detinjstva,“ kaže on. 

Ove naslage mogu suziti krvne sudove i izazvati bol u grudima, otežati napor, ali i prouzrokovati puknuće naslaga i stvaranje krvnog ugruška koji prekida cirkulaciju krvi u srcu ili mozgu, što vodi do infarkta ili moždanog udara. 

“Zato je važno delovati na vreme, jer kada se jednom dogodi infarkt, ožiljak na srčanom mišiću ostaje zauvek i srce nikad ne funkcioniše kao pre”, upozorava on. 

Preventiva ključna 

Risitić ističe i da su se ranije, preventivni pregledi započinjali oko 40-45 godine, sada se granica pomera i ka mlađim uzrastima, čak i ka dečijem uzrastu, naročito kod onih sa porodičnom istorijom bolesti srca. 

“Najvažnije nam je da znatno povećamo procenat ljudi koji dolaze na preventivne preglede. Nama je potrebno da naše populacije, pre svega mladi ljudi koji imaju u porodici nekoga koji je već imao bilo srčane, bilo možda ni udar, bilo neku intervenciju ili operaciju na srcu, prepoznaju da će to možda i sa njima desiti, da porazmisle i da se kod svog lekara obaveste o najvažnijim faktorima rizika”, navodi on. 

Kaže da je važno da je važno da se provere masnoće, pritisak, da li osoba puši, ima fizičku aktivnost, višak kilograma i slično. 

“To mnogo lakše popraviti dok se neka šteta bilo na srcu ili još gore možda na cirkulaciji ne desi. Mi imamo svakog meseca najmanje po jednog bolesnika mlađeg od 40 godina, čak i imamo žene mlađe od 40 godina za koje nikada pre toga, dok im se nije tako krupan problem desio, nisu ni pomislile da bi možda mogli da imaju infarkt u 39. ili 37. godini", rekao je on. 

Unsplash/Shutter Speed

Na pitanje kako mladi, koji često nemaju simptome i svest o riziku, mogu znati da treba da kontrolišu holesterol, prof. Rristić da je svest ključna. 

“Ključno je da ljudi, naročito oni sa porodičnom istorijom srčanih bolesti, redovno idu na preventivne preglede. Ministarstvo zdravlja već vodi kampanje, poput karavana zdravlja, ali to je samo deo rešenja”, rekao je on. 

Kompletno gostovanje pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.