Da li gladovanje leči ili šteti: Veganstvo, post i autofagija - šta treba da znate pre nego što promenite režim ishrane
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
O hrani danas ne govorimo samo kao o onome što jedemo, već kao i o izboru životnog stila. Veganstvo, vegetarijanstvo, post, autofagija i različiti režimi ishrane postali su deo svakodnevnih razgovora, ali se uz njih često vezuju i tvrdnje koje zvuče mnogo jednostavnije nego što ih nauka zapravo objašnjava. Povodom Svetskog dana vegetarijanstva, novinarka i producentkinja Vesna de Vinča i nutricionistkinja Mirjana Ilić govorile su za Euronews Srbija o ovim temama kako bi razdvojile naučne činjenice od mitova sa društvenih mreža.
"Ja u ovome imam iskustva skoro 40 godina i umem da gladujem dugo, naravno u zavisnosti od startne pozicije, jer nekome treba jedan dan, nekome pet, nekome 10, a nekome 40 ili 50 dana", rekla je Vesna de Vinča.
Ona je objasnila da je usavršila sve metode na sebi i podsetila da je naučnik Jošinori Ošumi 2016. godine dobio Nobelovu nagradu za otkriće autofagije. Prema njenim rečima, kada se ćeliji oduzme hrana, ona počinje da se čisti od otrova i oštećenih proteina kroz proces ketoze i reciklaže u lizozomima, pri čemu podseća na istorijske primere poput Tipika Svetog Save i preporuke profesora Dejvida Sinklera o samo jednom obroku dnevno radi očuvanja zdravlja.
Euronews Srbija
"Meni je strašno kad neko kupuje i daje silni novac za neke programe koji su tipa 900 ili 1.200 kalorija, a to može mnogo jednostavnije i kod kuće da organizuje nego kad razmišlja na način šta odgovara njegovom telu, prati biohemijske parametre i ima feedback sa medicinskim radnicima", istakla je Ilić.
Naglasila je da biljna ishrana pruža brojne zdravstvene benefite ukoliko je raznovrsna i obogaćena sa 25 do 30 grama vlakana dnevno iz mahunarki, žitarica, semenki i orašastih plodova. Ona upozorava da mnogi vegani i vegetarijanci greše jer izbacivanjem mesa prelaze na peciva i slatkiše, umesto da obezbede nutritivno izbalansiran jelovnik.
Unsplash/Louis Hansel
"Ovo jeste nauka i ovo treba da bude individualan pristup, dosta je i duhovnog tipa i snage verovanja, pa bih pre rekla da ljudi probaju sa umerenošću, da znaju šta je kalorijski deficit i da nije strašno ako su par sati gladni", izjavila je Ilić.
Ona dodaje da kod iznenadnog osećaja gladi najčešće pomaže čaša vode jer su centri za glad i žeđ veoma blizu, ili mala količina badema. S druge strane, De Vinča naglašava da gladovanje koristi kao godišnji tretman i preventivu za čišćenje organizma uz dodatak keltske soli, zeolita, vode sa limunom, žalfije i soka od cvekle.
Povezane vesti
Opširnije o ovoj temi pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)