Može li promena ishrane zaista da vrati unazad biološki sat organizma
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Nova studija daje nadu da čak i male promene u ishrani, mogu da vrate biološki sat nekoliko godina unazad.
Istraživači sa Univerziteta u Sidneju analizirali su podatke o 104 odrasle osobe starosti od 65 do 75 godina u okviru studije "Nutrition for Healthy Living", čiji su rezultati objavljeni u časopisu "Aging Cell".
Svaki obrok koji su jeli tokom četiri nedelje pripremali su i dostavljali istraživači. Učesnici nisu brojali kalorije i mogli su da jedu koliko god žele sa ponuđenih jelovnika.
Nasumično su raspoređeni u četiri grupe, što znači da nisu sami birali koju će dijetu pratiti.
Dve dijete uključivale su i biljne i namirnice životinjskog porekla, pri čemu je polovina proteina dolazila iz životinjskih izvora. Druge dve bile su poluvegetarijanske, sa 70 odsto proteina iz biljnih izvora.
Svaki tip ishrane dodatno je podeljen na dve varijante. Jedan jelovnik sadržao je više masti i manje ugljenih hidrata, dok je drugi imao manje masti i više ugljenih hidrata. U svim režimima ishrane proteini su obezbeđivali 14 odsto ukupnog energetskog unosa.
Pre i posle eksperimenta istraživači su izračunali biološku starost učesnika.
Povezane vesti
Hronološka starost predstavlja vreme proteklo od rođenja, dok biološka starost odražava koliko organizam deluje staro na osnovu parametara kao što su krvni pritisak, nivo šećera u krvi, holesterol, upalni procesi i sastav tela.
Tim je koristio metodu Klemera-Dubal (KDM) kako bi više kliničkih pokazatelja povezanih sa starenjem spojio u jedinstvenu procenu. Dve verzije ovog modela uključivale su sedam, odnosno 15 pokazatelja, među kojima su bili holesterol, glukoza, insulin, krvni pritisak, obim struka i indeks telesne mase.
Dijeta sa visokim udelom masti i namirnicama životinjskog porekla, koja je najviše ličila na uobičajenu ishranu učesnika, nije dovela do značajne promene procenjene biološke starosti.
Pad procena zabeležen je u preostale tri grupe.
Najubedljiviji rezultati došli su iz grupe koja je jela i biljne i životinjske namirnice, ali sa manje masti i više ugljenih hidrata.
U zavisnosti od načina KDM izračunavanja, procenjena biološka starost ove grupe bila je približno 3,5 do 4,1 godinu niža od procene kod grupe koja je služila za poređenje sa visokim unosom masti, nakon što su uzete u obzir početne razlike među ispitanicima.
Međutim, to ne znači da su četiri godine nekome zaista nestale iz života.
Povezane vesti
Koautor studije Alister Senior rekao je za ScienceAlert da bi tvrdnja kako su učesnici postali biološki mlađi donekle preuveličala nalaz. Umesto toga, kako navodi, ishrana im je obezbedila "profil biomarkera karakterističan za mlađu osobu".
Takođe, "visok sadržaj ugljenih hidrata" nije podrazumevao jelovnik prepun torti, slatkiša i belog hleba.
Unsplash/Christian Wiediger
Ugljeni hidrati uglavnom su poticali iz integralnih i minimalno prerađenih namirnica. Istraživači upozoravaju da se njihovi rezultati ne mogu primeniti na režime ishrane bogate rafinisanim šećerima ili prostim ugljenim hidratima.
Grupe sa nižim procenama biološke starosti unosile su i više vlakana, manje masti i manje proteina životinjskog porekla nego što su to činile ranije.
Senior smatra da bi unos zasićenih masti, koji je razlikovao ishranu svaštojeda sa visokim sadržajem masti od ostale tri, mogao da objasni uočene razlike.
Postoji i još jedna zagonetka.
Mere biološke starosti mogu brzo da reaguju na privremene promene. Prethodna istraživanja pokazala su da stres može privremeno da poveća biološku starost, nakon čega se vrednosti tokom oporavka ponovo smanjuju.
Ishrana može brzo da promeni nivo šećera u krvi, holesterol, insulin, upalne procese i krvni pritisak. Budući da svi ti parametri ulaze u KDM proračun, moguće je da se "sat" pomerio čak i ako se dublji tok procesa starenja zapravo nije promenio.
Zbog toga centralno pitanje studije ostaje bez konačnog odgovora: da li su učesnici počeli sporije da stare ili su njihovi organizmi jednostavno pozitivno reagovali na četiri nedelje drugačije ishrane?
Ovaj eksperiment ne može da razluči te dve mogućnosti.
Trajao je svega četiri nedelje i obuhvatio je malu grupu relativno zdravih starijih Australijanaca. Osim toga, učesnici su već na početku imali fiziološke pokazatelje koji su bili bolji od očekivanih za njihovu životnu dob.
Istraživači, takođe, ne znaju da li su se promene zadržale nakon završetka programa ishrane, da li su smanjile rizik od bolesti povezanih sa starenjem ili da li su nekome pomogle da živi duže.
Senior navodi da bi mnogo duža istraživanja morala da prate rizik učesnika od bolesti povezanih sa starenjem. Ako određena ishrana nekome pruža i profil biomarkera i rizik od oboljenja karakterističan za mlađu osobu, onda se, kako kaže, postavlja pitanje: "Šta biste više mogli da poželite?"
Ipak, nalazi nude intrigantan nagoveštaj.
Prividna starost organizma možda nije nešto trajno i nepromenljivo. Moguće je da se ponaša poput instrument-table automobila, pomerajući se kako metabolizam, upalni procesi i zdravlje kardiovaskularnog sistema reaguju na ono što jedemo.
Četiri nedelje strogo kontrolisanih obroka nisu dokazale da je proces starenja zaista preokrenut, ali pokazale su koliko brzo signali povezani sa starenjem mogu da odgovore kada se promeni jelovnik, zaključuje Science Alert.
Komentari (0)