Kandidati Studentske liste potpisali izjave o ostavci: Šta o tome kažu Ustav i zakon?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Kandidati Studentske liste za narodne poslanike potpisali su izjavu o moralnoj i političkoj odgovornosti. U njenom završnom delu navodi se da će se smatrati da su podneli ostavku ukoliko prekrše preuzete obaveze ili odstupe od programskih ciljeva. Praksa da se strankama daju blanko ostavke ukinuta je još 2011. godine.
Na odgovornost za političke odluke, glasanje i poštovanje programskih ciljeva obavezali su se svi kandidati za poslanike Studentske liste, njih 250.
U izjavi koju su potpisali, stoji između ostalog da nisu zloupotrebljavali javne funkcije, da nemaju određene pravosnažne osuđujuće presude, da nisu bili članovi stranaka koje su bile na vlasti, a funkcioneri parlamentarne opozicione stranke, da neće napuštati organizaciju koja ih je kandidovala niti menjati poslanički klub.
Navodi se da će se smatrati da su podneli ostavku ukoliko prekrše neku od tih obaveza. Međutim, pravnici kažu, takva izjava može da ima moralnu i političku težinu, ali ne i pravno dejstvo, a predstavnici Studentske liste nisu odgovorili.
"Kod odbornika i narodnih poslanika sama izjava unapred data ima samo moralnu težinu, dakle to je jedna lična odluka, lični čin tog nosioca funkcije tako da ona ne proizvodi pravne posledice. Ona može biti neko obavezivanje unapred. Prosto rečeno i kratko rečeno svaki poslanik kada dobije mandat može da podnese ostavku odnosno ne može biti prinuđen da podnese ostavku bez obzira na to što je potpisao ovakvu izjavu", rekao je profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Slobodan Orlović.
A kada poslanik zaista odluči da podnese ostavku, zakon propisuje posebnu proceduru.
"Zakon o izboru narodnih poslanika predviđa formu izjave odnosno ostavke narodnih poslanika. Potpis mora da bude overen, najranije tri dana pre nego što se podnese ostavka, ostavka mora da bude podneta lično. To su uslovi koje zakon traži da bi skupština konstatovala ostavku", rekao je advokat i član RIK-a Dušan Dinčić.
TANJUG/DEJAN ŽIVANČEVIĆ
Još 2004. godine, G17 plus, SPS i Nova Srbija započeli su potpisivanje blanko ostavki, dok je SPS od svojih poslanika tražio i ugovore kojima bi svojom imovinom garantovali da neće preći u drugu stranku. Radikali su se opredelili za alternativni način – zakletvu na vernost stranci u crkvi.
Osam godina kasnije, poslanici SRS potpisivali su menice u vrednosti od 90.000 evra za "preletače".
Zakonskim izmenama 2011. ukinuta je dotadašnja praksa blanko ostavki. Iako, potpisana izjava ne može da zameni zakonom propisanu proceduru za podnošenje ostavke, njena politička poruka, prema rečima advokata Dušana Dinčića je jasna.
"To je jedan ja to doživljavam kao jednu jaku izjavu političkog stava i moralno obavezujuća izjava koju budući narodni poslanici preuzimaju na sebe da će postupati u skladu sa politikom za koju su dobili ogroman mandat naroda, ja to tako vidim", rekao je on.
Profesor Orlović ukazuje na dilemu između zaštite volje birača i slobode poslanika da samostalno raspolaže mandatom.
"To je jedna vrsta oksimorona, okruglo pa na ćoše. To prosto nije moguće. Ako je poslanik vlasnik mandata, on sa njim slobodno raspolaže. To u nekoj perspektivi omogućava trgovinu tim mandatima. I obratno, ako je stranka vlasnik mandata, što je veoma retko, ima svega nekoliko država u čitavom svetu sa takvom regulativom, onda ona raspolaže i menja poslanike po svojoj sopstvenoj želji", dodaje Orlović.
Kada poslanik podnese ostavku u skladu sa zakonom, Narodna skupština konstatuje prestanak njegovog mandata i o tome obaveštava Republičku izbornu komisiju, koja potom mandat dodeljuje narednom kandidatu sa izborne liste, u skladu sa zakonom.
Prilog pripremila: Anđela Paunović
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)