Orlović o izjavama kandidata za poslanike Studentske liste: Unapred potpisana ostavka ima moralnu težinu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Akademik Radomir Saičić izjavio je da još traju dogovori o sastavu nove Vlade Srbije i da se sve odluke donose na relaciji Studentska lista i studentski pokret, koji će izdati zajedničko saopštenje kada dogovori budu završeni. Kandidati Studentske liste potpisuju izjavu da se, ukoliko prekrše predviđene obaveze, smatra da su podneli ostavku.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Slobodan Orlović objašnjava da takve unapred potpisane izjave imaju samo moralnu težinu i ne proizvode pravne posledice, jer poslanik mora lično podneti ostavku.
To je tema o kojoj se diskutuje već neko vreme. Od kandidata na izborima očekuje se da ostanu dosledni programu i obećanjima kojima su dobili podršku birača.
Na lokalnom primeru, odbornici Glasa mladih opštine Kula potpisivali su etički ugovor kojim se predviđa da će biti pozvani da podnesu ostavku ukoliko prekrše svoje obaveze.
Pravna snaga unapred potpisane ostavke
Orlović ističe da ostavka ima i pravnu i moralnu dimenziju, ali da unapred data izjava nema pravno dejstvo.
"Ostavka je specifičan institut. Ona je i pravni, ali i moralni. U ovom slučaju, konkretno kod odbornika i kod narodnih poslanika, sama izjava unapred data ima samo moralnu težinu. Dakle, to je jedna lična odluka, lični čin tog nosioca funkcije, tako da ona ne proizvodi pravne posledice. Svaki poslanik, kada dobije mandat, može da podnese ostavku, odnosno ne može biti prinuđen da podnese ostavku bez obzira na to što je potpisao ovakvu izjavu", objašnjava Orlović.
Tanjug/Miloš Milivojević
On podseća na raniju praksu blanko ostavki.
"Interesantno je da smo mi u Srbiji imali, bili jedna od retkih zemalja koja je imala te takozvane blanko ostavke. To znači da je poslanik bio slobodan da svoj mandat da na raspolaganje političkoj stranci. Međutim, to nije neka parlamentarna vrednost koja je postojeća i koja je prihvaćena u uporednoj ustavnosti, tako da se od toga odustalo. Sada je to promenjeno i praktično ta ustavna odredba onemogućena u praksi time što poslanik lično mora da preda ostavku. I ta ostavka ne sme biti starija po datumu od 3 dana, ali ovo je bitno da on na pisarnici Skupštine lično podnosi tu ostavku. Dakle, niko drugi, pa ni stranka, u njegovo ime to ne može", dodaje Orlović.
Vlasništvo mandata i zaštita birača
Orlović ocenjuje da snaga takve izjave ostaje u političkoj sferi.
"Snaga ostaje samo u nekoj političkoj sferi, gde će on možda biti u nekoj svojoj budućoj političkoj karijeri proskribovan kao neko ko je menjao tabor. Politički preletači nisu popularni i oni obično svoju karijeru u nekim stabilnim parlamentarnim sistemima i demokratskim sistemima završavaju tim preletanjem iz jedne u drugu stranku. Međutim, sem te moralne strane i moralne snage, a moral je svojstvo svakog lica pojedinačno, nema drugu, nikakvu drugu snagu i pravno dejstvo njeno je nepostojeće", kaže Orlović.
Tanjug/Narodna skupština Republike Srbije/Miloš Miškov
On ukazuje na teškoću zaštite birača uz očuvanje slobode poslanika.
"To je jedna vrsta oksimorona, okruglo pa na ćoše. To prosto nije moguće. Ako je poslanik vlasnik mandata, on sa njim slobodno raspolaže. To u nekoj perspektivi omogućava trgovinu tim mandatima. I obratno, ako je stranka vlasnik mandata, što je veoma retko, ima svega nekoliko država u čitavom svetu sa takvom regulativom, onda ona raspolaže i menja poslanike po svojoj sopstvenoj želji", dodaje Orlović.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)