Ko će u Nemanjinu 11? Analitičari otkrivaju ključne zadatke nove parlamentarne većine

Nakon istorijskog uspeha na nedavnim izborima i neočekivane, ali ubedljive pobede nezavisne Studentske liste, politička scena Srbije nalazi se u stanju duboke transformacije. Građani, umorni od decenijskih političkih prepucavanja i istih lica na javnoj sceni, sa ogromnim nestrpljenjem iščekuju kako će izgledati nova vlada Srbije u Nemanjinoj 11. Očekivanja javnosti su nikada veća, a prostor za grešku gotovo da ne postoji.

Glavno pitanje koje se postavlja u javnosti, ali i među političkim analitičarima, jeste da li će nova vlada biti sačinjena isključivo od nepartijskih eksperata i stručnjaka iz različitih oblasti, ili će pak morati da napravi kompromis i uključi iskusnije operativce koji poznaju složeno funkcionisanje državnog aparata.

Predstavnici pobedničke Studentske liste u više navrata su tokom predizborne kampanje obećavali radikalni raskid sa dosadašnjom praksom partijskog zapošljavanja i političkog klijentelizma. Njihov plan za prvih 100 dana vlade oslanja se na tri ključna stuba: apsolutnu finansijsku stabilizaciju, profesionalizaciju uništenih državnih institucija i rigoroznu reviziju svih velikih infrastrukturnih i ekonomskih projekata koji su započeti u prethodnom periodu. Međutim, tranzicija iz opozicionog, građansko-studentskog aktivizma, u nosioce najviše izvršne vlasti nosi sa sobom ogromne izazove.

Buđenje institucija i vladavina prava nakon izbora u Srbiji

Politički analitičar Vladimir Dobrosavljević pomno prati postizborna dešavanja i ističe jedan veoma indikativan fenomen. On zapaža naglu i gotovo iznenađujuću ažurnost nadležnih institucija, pre svega tužilaštva, neposredno nakon objavljivanja rezultata za izbore u Srbiji. Prema njegovim rečima, stiče se utisak da su određeni delovi pravosudnog sistema preko noći počeli da rade svoj posao onako kako to ustav i zakoni nalažu, oslobođeni dotadašnjih političkih stega.

Ipak, on upozorava da ovo institucionalno buđenje nosi i određene rizike ako ne bude pažljivo vođeno.

"Ovo državno buđenje ne sme ostati samo ad hoc potez ili puko dodvoravanje novim nosiocima vlasti. Ono mora preći u dugotrajan, sistemski proces za povratak poverenja građana u institucije sistema", jasan je Dobrosavljević u razgovoru za Euronews Srbija.

Euronews Srbija

On podseća da je za istinsku vladavinu prava neophodno da zakoni važe jednako za sve, bez obzira na to ko trenutno sedi u ministarskim foteljama. Ukoliko tužilaštvo i sudstvo nastave da reaguju samo na promene političke klime, a ne na objektivne dokaze o kršenju zakona, Srbija će se vrteti u istom začaranom krugu. Zato će, kako kaže, jedan od glavnih zadataka koje ima nova vlada biti donošenje zakonskih okvira koji će garantovati potpunu nezavisnost pravosuđa.

Eksperti u vladi ili političari: Gde je granica?

Sa druge strane, postavlja se legitimno pitanje o samom konceptu "ekspertske vlade". Mnogi građani veruju da je dovoljno dovesti vrhunske lekare, inženjere, ekonomiste i pravnike, te da će se problemi države rešiti sami od sebe primenom naučnih metoda i stručnih znanja.

Euronews Srbija

Novinar i pisac Muharem Bazdulj nudi nešto drugačiju perspektivu i upozorava na zamke ovakvog načina razmišljanja kada su u pitanju eksperti u vladi. On ističe da sama stručnost, ma koliko bila neosporna i impresivna, jednostavno nije dovoljna za uspešno vođenje države.

"Politika se svodi na preuzimanje odgovornosti i donošenje teških odluka u trenucima krize. Ekspert, u onom trenutku kada prihvati mandat i kada postane ministar, on prestaje da bude samo ekspert - on postaje političar, jer on odlučuje", naglašava Bazdulj.

 

Kompletan razgovor sa našim sagovornicima pogledajte u videu na početku teksta.