Spisak za hitne slučajeve: Šta svaka kuća mora da ima u špajzu za 72 sata krize?

Na Evropskom forumu civilne zaštite održanom 3. novembra 2026. godine, nadležna komesarka Nađa Labib predstavila je nove smernice za pripremu građana za vanredne situacije. Jedan od četiri osnovna stuba ovog plana odnosi se na samoodrživost domaćinstava na najmanje 72 sata. Glavni cilj je da građani budu u stanju da podmire svoje osnovne životne potrebe tokom prva tri dana krize, dok se nadležne službe ne mobilišu.

Ove smernice takođe obuhvataju edukaciju dece o pripremi za hitne slučajeve, posebnu brigu o osobama sa invaliditetom i bolje informisanje javnosti o potencijalnim rizicima. Evropska inicijativa nije ograničena samo na prirodne katastrofe, već pokriva širi spektar kriza. Iako ove smernice nisu pravno obavezujuće za države članice, one predstavljaju nastavak evropske strategije spremnosti usvojene u martu 2025. godine.

Nekoliko dana ranije, 29. oktobra, britanski Crveni krst je ažurirao svoj praktični vodič za pripremu domaćinstava. Ključne preporuke uključuju obezbeđivanje dovoljne količine pijaće vode, dugotrajne hrane koja ne zahteva kuvanje, neophodnih lekova i osnovnih sredstava za higijenu. Poenta nije u stvaranju ogromnih zaliha, već u boljoj organizaciji onoga što već svakodnevno koristimo, kako bismo pokrili potrebe domaćinstva za tri dana.

Koliko vode i koja hrana su nam neophodni?

Voda je apsolutni prioritet. Britanski Crveni krst preporučuje obezbeđivanje oko 2,5 do 3 litra pijaće vode po osobi dnevno, što pokriva piće i osnovnu pripremu hrane. Za četvoročlanu porodicu to iznosi između 30 i 36 litara za period od 72 sata. U slučaju prisustva beba, specifičnih zdravstvenih potreba ili visokih letnjih temperatura, biće potrebne i veće količine. Flaširanu vodu treba čuvati na hladnom i tamnom mestu, dalje od izvora toplote.

Kada je reč o hrani, birajte namirnice sa dugim rokom trajanja koje se mogu konzumirati bez kuvanja i ne zahtevaju frižider pre otvaranja. U vašem špajzu bi trebalo da se nađu:

• Konzervirane mahunarke - već skuvani pasulj, sočivo i leblebije su izuzetno praktični. Mogu se jesti hladni.
• Riblje konzerve - tuna, sardine i skuša odličan su izvor proteina i predstavljaju brz obrok.
• Dvopek i krekeri - zamena za svež hleb koja može dugo da stoji.
• Orašasti plodovi i puter od kikirikija - pružaju mnogo energije, a ne zahtevaju pripremu. Birajte neslane opcije kako ne biste izazivali nepotrebnu žeđ.
• Suvo i konzervirano voće - suvo grožđe, šljive, kajsije i kompoti u manjim pakovanjima.
• Dugotrajno (UHT) mleko - neophodno, naročito u kućama sa decom.
• Žitne pločice (energetske štanglice) - savršene za brz doručak ili užinu.

Napomena: Količine prilagodite uzrastu, potrebama i navikama vaše porodice, posebno ukoliko imate decu, starije osobe ili članove sa specifičnim režimom ishrane.

Šta se dešava sa hranom u frižideru ako nestane struje?

AP Photo/Jon Cherry

Nestanak struje ne znači da će se hrana odmah pokvariti. Prema bezbednosnim standardima, zatvoren frižider može zadržati bezbednu temperaturu za hranu oko četiri sata. Pun zamrzivač može sačuvati adekvatnu temperaturu i do 48 sati (poluprazan oko 24 sata), pod uslovom da vrata ostanu zatvorena.

Ukoliko prekid napajanja potraje duže, lako kvarljive namirnice poput mesa, ribe, mlečnih proizvoda i kuvanih jela zahtevaju oprez.

Ne oslanjajte se na miris ili izgled hrane - ukoliko je bila na temperaturi iznad 4°C duže od dva sata, mora se baciti.

Pametno skladištenje bez bacanja hrane

Nema potrebe da pravite posebne zalihe koje će skupljati prašinu i na kraju završiti u kanti. Jednostavno, kupujte nešto veće količine namirnica koje već redovno jedete i sistematski ih rotirajte. Proizvode sa kraćim rokom trajanja stavljajte napred i prve ih trošite.

Priprema za 72 sata krize ne zahteva velike troškove niti promenu životnih navika. Dovoljno je da znate šta imate u špajzu i da posedujete osnovne sitnice poput otvarača za konzerve, baterijske lampe, rezervnih baterija i napunjenog power bank uređaja. Ipak, imajte na umu: kućne zalihe nikada ne smeju zameniti zvanična uputstva nadležnih organa u slučaju evakuacije.

Bonus video: