Krizni plan iz Brisela: Evropska unija traži od građana da imaju hranu i vodu za 72 sata preživljavanja

Evropska komisija predstavila je nove smernice kojima poziva građane Evropske unije na drastično bolju pripremu za vanredne situacije i katastrofe. Uputstva, između ostalog, uključuju pripremu zaliha hrane, vode i osnovnih potrepština koje su dovoljne za preživljavanje tokom prva tri dana, dok ne stigne organizovana pomoć javnih službi.

Ove ključne smernice predstavila je na Evropskom forumu civilne zaštite u Briselu evropska komesarka za pripravnost i upravljanje krizama, Nađa Labib. Ona je istakla da u kriznim trenucima upravo prvi sati čine ključnu razliku.

Komesarka je upozorila da svaki građanin mora znati kako da zaštiti svoju porodicu i pomogne drugima, naglasivši da prava priprema za katastrofe počinje u vlastitim domovima, školama i lokalnim zajednicama.

Ranac za evakuaciju i zalihe za 72 sata

Grok AI

Glavni naglasak novih evropskih preporuka stavljen je na trodnevnu samoodrživost.

Evropska komisija savetuje građanima da u svojim domaćinstvima uvek imaju pripremljene osnovne zalihe, kao i unapred spakovanu torbu ili "ranac za hitne slučajeve" sa najnužnijim stvarima. Ovaj ranac bi omogućio brzu evakuaciju i zadovoljavanje osnovnih životnih potreba dok se državni sistem pomoći u potpunosti ne pokrene na terenu.

Osim zaliha za domaćinstva, smernice obuhvataju još tri ključna područja:

• Edukaciju od malih nogu: Uvođenje edukacije o krizama u dečje vrtiće i osnovne škole kroz aktivnosti prilagođene uzrastu, bez stvaranja panike i straha.
• Brigu o najranjivijima: Posebne mere zaštite za osobe sa invaliditetom kako niko ne bi ostao zapostavljen u haosu vanredne situacije.
• Bolju komunikaciju: Jasnije i znatno brže komuniciranje opasnosti od strane vlasti prema javnosti.

Od 2027. uvodi se "Evropski dan pripravnosti"

Komisija je predložila i uvođenje zvaničnog Evropskog dana pripravnosti, koji bi se svake godine obeležavao 23. oktobra, počevši od 2027. godine.

Ovaj datum nije izabran slučajno - on označava osnivanje evropskog Mehanizma za civilnu zaštitu 2001. godine. Cilj ovog dana biće podsticanje građana i lokalnih vlasti na redovno vežbanje kriznih scenarija i podizanje svesti o globalnim i lokalnim opasnostima.

Zanimljivo je da je ovaj predlog proizašao iz preporuka panela evropskih građana, u kojem je 150 stanovnika iz svih država članica Unije zatražilo jače uključivanje javnosti u sisteme zaštite i spasavanja.

Stres-testovi za službe: Šta kad nestanu struja i internet?

Uz uputstva za građane, Brisel je doneo i stroge preporuke za države članice o sprovođenju redovnih stres-testova. Od nacionalnih centara civilne zaštite traži se da osiguraju nesmetan rad i koordinaciju pomoći 24 sata dnevno, čak i u uslovima teških poremećaja poput potpunog nestanka struje (tzv. blackout), pada komunikacionih mreža ili razornih sajber napada.

Iako ove nove smernice nisu pravno obavezujuće, one predstavljaju ključan deo šire evropske strategije o jačanju otpornosti na krize.

Strategija se temelji na prošlogodišnjem izveštaju bivšeg finskog predsednika Saulija Ninista, koje je poslužilo kao otrežnjenje za lidere EU. Izveštaj je jasno upozorio da Evropa, zbog sve češćih ekstremnih klimatskih nepogoda i rastućih geopolitičkih pretnji i ratova, mora pod hitno da izgradi "kulturu spremnosti" u apsolutno svim slojevima društva.

Bonus video: