Primirje trajalo šest dana, napadi se nastavili: Ukrajina ponovo na udaru ruskih bombi
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Samo dan nakon isteka šestodnevnog lokalnog primirja, ruski napadi na Ukrajinu ponovo su odneli desetine civilnih života. U najtežem napadu, na mesto za distribuciju humanitarne pomoći u Zaporoškoj oblasti, poginule su najmanje 33 osobe, dok se strahuje da je još desetine ljudi zatrpano pod ruševinama. Istovremeno, napadnuti su bolnički i drugi civilni objekti, a ukrajinske vlasti upozoravaju da je Moskva propustila priliku za nastavak humanitarne saradnje.
Kratkotrajno primirje u južnoj Ukrajini, koje je omogućilo evakuaciju gotovo 800 stanovnika iz ruskih okupiranih Oleškija, nije donelo šire smirivanje sukoba. Naprotiv, nakon njegovog isteka usledio je novi talas ruskih napada, u kojima su među metama bili objekti namenjeni pružanju humanitarne i medicinske pomoći.
Prema izveštaju BBC-ja, u ruskim napadima širom Ukrajine tokom 24 sata poginulo je najmanje 38 civila, dok je više desetina ljudi povređeno. Najteže posledice zabeležene su u selu Komišuvaha, u Zaporoškoj oblasti, gde je pogođena školska zgrada korišćena kao centar za distribuciju humanitarne pomoći.
Prema podacima koje je objavio francuski list "Le Monde", na to područje bačeno je devet vođenih avionskih bombi, a broj poginulih dostigao je najmanje 33. Strahuje se da je oko 50 ljudi ostalo zatrpano pod ruševinama.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ocenio je da je reč o jednom od najvećih masovnih ubistava koje je Rusija počinila tokom rata, optužujući Moskvu da je napadom na mesto okupljanja civila pokazala da ne želi deeskalaciju sukoba. Prema njegovim navodima, stanovnici su se okupili kako bi preuzeli pakete humanitarne pomoći, a nakon prvih udara pokušali su da se sklone u podzemne prostorije. Međutim, urušavanje krova zatrpalo je veliki broj ljudi.
"Razmere ove tragedije teško je pojmiti", izjavio je načelnik regionalne administracije Mihailo Semikin.
Primirje trajalo šest dana, evakuisano gotovo 800 ljudi
Napad na Komišuvahu dogodio se 2. novembra, samo dan nakon isteka šestodnevnog lokalnog primirja u oblasti Oleški, na jugu Ukrajine. Prema izveštaju Reutersa od 30. oktobra, dogovor o prekidu vatre postignut je uz posredovanje prve dame SAD Melanije Tramp, uz učešće pape Lava XIV, kako bi se omogućio dopremanje humanitarne pomoći i evakuacija stanovništva iz grada pod ruskom okupacijom.
Primirje je stupilo na snagu 27. oktobra, a tokom njegove primene iz Oleškija je evakuisano gotovo 800 ljudi. Stanovnicima su dostavljani hrana, lekovi i druge neophodne potrepštine, dok su oni koji su želeli da napuste grad prevoženi autobusima i sanitetskim vozilima.
Youtube/Sky News/Screenshot
Reuters navodi da je ukrajinski ombudsman Dmitro Lubinec ovaj dogovor opisao kao jednu od najznačajnijih i najdugotrajnijih lokalnih humanitarnih pauza od početka ruske invazije. Ipak, primirje nije značilo prekid neprijateljstava na drugim delovima fronta, niti je predstavljalo širi sporazum o obustavi rata.
Ukrajina optužuje Moskvu da je primirje iskoristila za jačanje položaja
Dodatnu zabrinutost izazvale su optužbe ukrajinskog Generalštaba da su ruske snage tokom šestodnevnog prekida vatre iskoristile priliku da poboljšaju svoje vojne položaje. Kako je preneo Reuters 2. novembra, ukrajinska vojska tvrdi da je tokom tog perioda zabeležila premeštanje ruskih jedinica, utvrđivanje položaja, proširenje protivdronovske zaštite duž puteva i dopremanje municije.
Ukrajinski Generalštab ocenio je da je Moskva humanitarnu pauzu iskoristila za pripremu i jačanje vojnih kapaciteta. Sa druge strane, ruske vlasti nisu potvrdile ukrajinske optužbe o korišćenju primirja za dodatno vojno jačanje.
Istovremeno, ukrajinski predsednik izjavio je da je Kijev predložio produženje i proširenje humanitarnog dogovora, ali da je odgovor usledio u vidu novih napada.
Bolnice i energetska infrastruktura ponovo na meti
Napad u Zaporoškoj oblasti nije bio jedini koji je tokom ovog talasa pogodio civilno stanovništvo. Prema izveštaju BBC-ja, ruski udari pogodili su i dom za stare u Dnjepru i bolnicu u Harkovu, gde je povređeno 73 ljudi, uglavnom starijih pacijenata.
Associated Press je u izveštaju objavljenom 3. novembra naveo da je u napadima oštećena medicinska infrastruktura u Harkovu i Dnjepru, zbog čega su pacijenti morali da budu premešteni u druge zdravstvene ustanove.
Napadi su se nastavili i na energetsku infrastrukturu. Prema podacima koje je Reuters objavio 3. novembra, Rusija je u jednom od najvećih vazdušnih udara na ukrajinski energetski sistem upotrebila 289 dronova, 17 balističkih i 59 krstarećih raketa, prema navodima Zelenskog. Pogođene su elektrane i trafostanice, a tri termoelektrane privatne energetske kompanije DTEK obustavile su rad. Zabeleženi su i poremećaji u snabdevanju električnom energijom, vodom i saobraćaju.
Ukrajinske vlasti upozoravaju da napadi na energetsku infrastrukturu dodatno ugrožavaju stanovništvo uoči zime.
Napadi bacaju senku na nove diplomatske pokušaje
Prema izveštajima Associated Pressa i Reutersa, za 10. i 11. novembar planirani su novi razgovori predstavnika Rusije i Ukrajine uz posredovanje SAD, u Abu Dabiju. Među temama bi trebalo da budu bezbednosne garancije, smanjenje tenzija i humanitarna pitanja. Ukrajinski predsednik kao prioritete navodi obustavljanje napada na energetsku i kritičnu infrastrukturu, ponovno uspostavljanje bezbednog izvoza žitarica preko Crnog mora i proširenje razmene zarobljenika.
Međutim, napadi na civilne objekte i veliki broj stradalih dodatno dovode u pitanje mogućnost postizanja konkretnog napretka.
"Le Monde" ukazuje da napadi na objekte koji služe za pružanje humanitarne i medicinske pomoći otvaraju i ozbiljna pitanja u vezi sa poštovanjem međunarodnog humanitarnog prava. U tekstu se prenosi ocena predstavnika Ujedinjenih nacija da napad na centar za distribuciju pomoći, prema dostupnim informacijama, izgleda kao kršenje osnovnih principa međunarodnog humanitarnog prava.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)