Samit Euronews-a u Briselu: Ko je najbliži članstvu u EU, a ko je i dalje u zastoju?

Evropska unija bliža je novom talasu proširenja nego u prethodnih deset godina, ali put država kandidata ka članstvu i dalje opterećuju politički sporovi, nerešena bilateralna pitanja i zahtevne reforme. Na Samitu o proširenju Euronews-a u Briselu, Crna Gora i Albanija potvrdile su ambiciozne planove za pristupanje, Jermenija najavila mogućnost podnošenja kandidature, dok su Severna Makedonija, Gruzija i Ukrajina ukazale na prepreke sa kojima se suočavaju.

Skup je okupio evropske i regionalne zvaničnike u trenutku kada se proširenje EU ponovo nameće kao jedno od ključnih političkih pitanja na kontinentu. Iako postoji veći zamah za prijem novih članica, jasno je da sve države ne napreduju istom brzinom i da će konačan ishod zavisiti i od njihovih reformi i od političke volje unutar same Unije.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta poručio je za Euronews da ambicija pristupanja EU treba da pomogne državama da prevaziđu istorijske nesuglasice, odbace nacionalističku retoriku i okrenu se stvarnoj saradnji, prenosi Euronews.

„Iskustvo Evrope pokazuje da proširenje donosi korist svima“, naveo je Košta.

Jermenija želi u EU, Gruzija bez plana za izlazak iz zastoja

Na Južnom Kavkazu, Jermenija i Gruzija nalaze se na potpuno različitim putanjama evropskih integracija.

Jermenija razmatra mogućnost da 2027. ili 2028. godine zvanično podnese zahtev za članstvo u EU. Premijer Nikol Pašinjan ocenio je da je takav scenario realan i istakao da evropske integracije vidi kao najvažniji put za zaštitu demokratije u zemlji, posebno nakon revolucije iz 2018. godine.

„Naša prva namera je da stvorimo alternativu za narod Jermenije i Republiku Jermeniju, jer je tradicionalno u našem društvu, a možda i u našem okruženju, postojala percepcija da Jermenija nema alternativu“, rekao je Pašinjan.

On je priznao da postoji pitanje usklađivanja članstva u EU sa trenutnim položajem Jermenije u Evroazijskoj ekonomskoj uniji, predvođenoj Rusijom, ali je naglasio da će konačnu odluku o tom izboru doneti građani.

Za razliku od Jermenije, Gruzija se nalazi u ozbiljnom zastoju. Njen evropski put blokiran je od 2024. godine zbog spornih zakona o stranom uticaju i porodičnim vrednostima.

Premijer Gruzije Irakli Kobahidze poručio je da je njegova zemlja i dalje veoma posvećena članstvu u EU, ali na pitanje kako namerava da pokrene pregovore nije ponudio konkretan plan.

Kobahidze je odbacio mogućnost ukidanja spornih zakona, optužujući Evropsku komisiju za dvostruke standarde i političku ucenu. Tvrdi da su propisi usvojeni u skladu sa međunarodnim standardima i da zahtevi za njihovo ukidanje predstavljaju mešanje u suverenitet Gruzije.

Istovremeno je izrazio optimizam da bi se i sama EU mogla promeniti u odnosu prema njegovoj zemlji.

Crna Gora najbliža članstvu, cilj je 2028. godina

Crna Gora predvodi trku za članstvo u Evropskoj uniji, a cilj Podgorice je da do 2028. godine postane 28. članica Unije.

Ministarka evropskih poslova Maida Gorčević istakla je da Crna Gora ne želi članstvo drugog reda, reagujući na predlog Evropske komisije o uvođenju dodatnih zaštitnih mehanizama za buduće članice.

Prema tom predlogu, nove članice mogle bi da budu podvrgnute probnom periodu od 15 godina, tokom kojeg bi u najtežim slučajevima moglo da dođe i do suspenzije njihovih prava glasa.

„Ne želimo članstvo drugog reda u Evropskoj uniji, jer to ne bi bilo pravedno niti bi predstavljalo punopravno članstvo“, poručila je Gorčević.

Youtube/Euronews/Screenshot

Dodala je da Crna Gora nije protiv dodatnih mehanizama zaštite, ali da oni ne smeju da dovedu u pitanje ravnopravnost budućih članica.

Podgorica, kako je navela, radi i na rešavanju otvorenih bilateralnih pitanja sa Hrvatskom, uključujući granični spor, koji bi mogao da bude rešen i nakon ulaska Crne Gore u EU.

Hrvatski premijer Andrej Plenković upozorio je, međutim, da bi politička dešavanja u pojedinim državama članicama mogla da uspore ili čak zaustave proces proširenja.

Posebno je ukazao na predstojeće izbore u Francuskoj i rast podrške evroskeptičnim političkim opcijama.

„Politički događaji mogli bi da utiču na proširenje mnogo značajnije nego što danas bilo ko može da zamisli“, ocenio je Plenković.

On je doveo u pitanje i određivanje preciznih rokova za prijem novih članica, upozoravajući da se nepredviđene okolnosti često pojavljuju i odlažu planove.

Albanija želi da završi pregovore do kraja 2027. godine

Albanija je, uz Crnu Goru, među državama koje su najviše napredovale na evropskom putu. Premijer Edi Rama ponovio je ambiciju Tirane da pregovore o članstvu završi do kraja 2027. godine.

Zalažući se za proširenje zasnovano na zaslugama i sprovedenim reformama, Rama je priznao da Albanija i dalje ima izazove koje mora da reši, ali je pozvao EU na odlučniji pristup procesu proširenja.

Zatražio je svojevrsni „trenutak Helmuta Kola“ za Evropsku uniju, aludirajući na nemačkog kancelara koji je predvodio ujedinjenje Nemačke.

Govoreći o odnosima Srbije i Albanije, Rama je ocenio da nova politička garnitura u Beogradu verovatno neće promeniti stav Srbije prema priznavanju Kosova, što je jedno od ključnih pitanja u procesu evropskih integracija Srbije.

Na pitanje kako bi članstvo u EU moglo da utiče na sporazum Albanije i Italije o premeštanju migranata u centre za njihovo zbrinjavanje i deportaciju, Rama je rekao da će taj dogovor ostati na snazi dok god bude potrebno, odnosno dok je Đorđa Meloni na vlasti.

Severna Makedonija i dalje čeka dogovor sa Bugarskom

Za razliku od Crne Gore i Albanije, Severna Makedonija godinama ne uspeva da napravi značajniji pomak na evropskom putu zbog spora sa Bugarskom.

Predsednica Gordana Siljanovska-Davkova ocenila je da su evropske ambicije njene zemlje postale talac bugarskih zahteva.

Sofija insistira na ustavnim promenama kojima bi bugarska manjina bila zvanično priznata u makedonskom Ustavu, što je jedan od uslova za napredovanje u procesu pristupanja.

Ovaj spor predstavlja jednu od najvećih prepreka za Severnu Makedoniju, koja već godinama čeka početak suštinskog napretka u pregovorima.

Ukrajina odbacuje ograničenja za poljoprivredne proizvode

Ukrajina je na samitu poručila da ne prihvata mogućnost trajnog ograničavanja plasmana svojih poljoprivrednih proizvoda na tržište EU ni nakon eventualnog ulaska u članstvo.

Ukrajinski premijer Serhij Korecki odbacio je predlog da se pojedini proizvodi, uključujući pšenicu i druge žitarice, izuzmu iz evropskog tržišta nakon pristupanja Ukrajine.

Evropska komisija je prethodno predložila određene zaštitne mere, nakon pritisaka nekoliko država članica koje strahuju da bi obim ukrajinske poljoprivredne proizvodnje mogao da ugrozi njihove proizvođače.

Korecki je rekao da prelazne mere mogu biti deo procesa proširenja, ali da moraju biti usmerene na konkretne rizike, vremenski ograničene i podložne preispitivanju.

„One ne mogu da postanu trajno ograničenje ili izdvojeni deo jedinstvenog tržišta“, poručio je ukrajinski premijer.

Youtube/Euronews/Screenshot

Dodao je da je članstvo u EU jedan od ključnih prioriteta ukrajinske vlade i da Kijev namerava da u prvoj polovini 2027. godine počne sa zatvaranjem pregovaračkih poglavlja.

Naglasio je da Ukrajina ne traži prečice, već jasan i pouzdan put ka članstvu, zasnovan na ispunjavanju konkretnih uslova.

Moldavija među najbržim kandidatima za članstvo

Moldavija se poslednjih godina nametnula kao jedna od država koje najbrže napreduju u procesu evropskih integracija.

Zbog tempa sprovođenja reformi, Kišinjev bi čak mogao da dođe u situaciju da bude spreman za zatvaranje pregovaračkih poglavlja pre nego što sva pregovaračka klastera budu formalno otvorena.

Premijer Vasile Tofan odbacio je ideju da se napredak Moldavije i Ukrajine posmatra kao međusobno takmičenje.

Youtube/Euronews/Screenshot

Prema njegovim rečima, napredak Ukrajine na evropskom putu istovremeno jača i poziciju Moldavije, kao što i uspeh Moldavije može da doprinese evropskoj perspektivi Ukrajine.

Tofan nije mogao lično da prisustvuje samitu u Briselu jer je morao da nadgleda odgovor vlade na veliki sajber-napad, tokom kojeg su kompromitovani podaci oko 750.000 ljudi.

Moldavski premijer izrazio je sumnju da iza napada stoji neki državni akter, ali nije želeo da navede konkretnog osumnjičenog.

Govoreći o mogućnosti ulaska Moldavije u NATO, Tofan je rekao da bi njegova vlada snažno podržala takvu odluku, ali da trenutno ne postoji parlamentarna većina potrebna za promenu Ustava, kojim je propisana vojna neutralnost zemlje.

Proširenje EU zavisi i od političke volje članica

Samit o proširenju Euronews-a pokazao je da države kandidati imaju različite ambicije, ali i da se suočavaju sa brojnim preprekama koje ne zavise isključivo od brzine sprovođenja reformi.

Dok Crna Gora i Albanija nastoje da što pre završe pregovore, Jermenija razmatra formalno podnošenje zahteva za članstvo, a Moldavija ubrzava reforme, Severna Makedonija i Gruzija ostaju zaglavljene u političkim sporovima.

 

 

Ukrajina se, s druge strane, suočava sa pitanjima koja se odnose na zaštitu evropskog tržišta i budući položaj njene poljoprivrede.

Poruke iz Brisela ukazuju da je proširenje ponovo postalo realna politička mogućnost, ali i da će njegov konačan ishod zavisiti od sposobnosti EU da uskladi interese postojećih članica sa ambicijama država koje žele da joj se pridruže.

Bonus video: