Putin podiže uloge, Evropa ćuti: Šef Kremlja sprema masovnu mobilizaciju, da li će crvene linije biti povučene?

Evropa i dalje šalje poruke podrške Ukrajini i upozorava na opasnost koju predstavlja Rusija, ali njeni konkretni potezi, prema kritičarima njenog pristupa, ne odgovaraju ozbiljnosti situacije. Dok se rat u Ukrajini nastavlja, razlika između političkih izjava i stvarnih mera postaje sve izraženija. Britanski Telegraf piše da Evropa još uvek nije otvoreno priznala da se nalazi u faktičkom ratu sa Rusijom. Dok Vladimir Putin već godinama vodi bespoštednu borbu, Evropa se uglavnom i dalje ponaša po obrascu karakterističnom za mirnodopska vremena, uz povremene isporuke oružja i uvođenje sankcija, tek toliko da pokaže određenu reakciju.

Ukrajina svakodnevno plaća cenu u ljudskim životima, dok se baltičke države, Finska i Poljska ubrzano pripremaju za mogućnost da se rat prelije preko njihovih granica. Istovremeno, zemlje zapadne i južne Evrope i dalje pažljivo odmeravaju troškove i koristi svake odluke.

Putin nastavlja samo da podiže uloge. Pre samo nekoliko meseci još se moglo naslutiti izvesno oklevanje u vrhu ruske vlasti kada je reč o vođenju rata. Međutim, sada je čitava vertikala vlasti stavljena u službu ratnih ciljeva. Više nema kolebanja - od vrha do dna vlada jedinstvena poruka: ratovati do kraja, bez obzira na cenu.

Mobilizacija od 500.000 oružanih snaga

Putin već najavljuje mogućnost masovne mobilizacije, koja bi nakon parlamentarnih izbora u septembru mogla da obuhvati i do 500.000 pripadnika oružanih snaga. Državna propagandna mašinerija punom parom priprema javnost za tako izuzetan potez. Za razliku od Evrope, Putin razume da vođenje rata zahteva angažovanje čitavog društva.

Predsednik Kazahstana je nedavno pozvao Putina da zamrzne sukob u Ukrajini. Putinov odgovor bio je potpuno nedvosmislen: zamrzavanje sukoba nije moguće, a sam predlog, po njegovim rečima, pokazuje da Tokajev ne razume prirodu rata. U toj izjavi nema prostora za nijanse ni umerenost. Ona otkriva stav koji je vremenom postao još tvrđi,  Putin neće prihvatiti odbijanje. Neće stati dok ga neko ne zaustavi.

Credit: Sergey Bobylev / Sputnik / Profimedia

Tokom čitavog rata, koji traje već četiri i po duge godine, evropski odgovor na rusku agresiju, a uostalom i američki, bio je nedovoljno odlučan i neprimeren razmerama izazova, piše britanski Telegraf. 

Britanski kolumnista, Gari Kasparov ističe da je u više navrata iznosio i konkretne korake koje je Evropa mogla da preduzme: da opozove svoje ambasadore iz Moskve, odlučno se obračuna sa ruskom "flotom iz senke“ i suspenduje Mađarsku Viktora Orbana iz NATO-a.

Kako vreme prolazi, a rat se neumoljivo približava prestonicama zapadne Evrope, jaz između ozbiljnosti pretnje i mera koje se preduzimaju postaje sve veći. 

Kasparov smatra da je danas jedini prihvatljiv odgovor da se Rusiji uskrate svi pravni mehanizmi i ekonomski resursi koje može da koristi za zaštitu sopstvenih interesa. Rusija bi trebalo da postane međunarodni izopštenik, a svi Putinovi najbliži saradnici da budu tretirani kao osobe bez međunarodnog legitimiteta, gde god da se pojave.

U ovom trenutku ruski oligarsi i dalje se slobodno kreću širom Evrope i koriste sva prava i slobode koje uživaju evropski rezidenti. Kao gotovo nezamisliv primer, supruga portparola Kremlja Dmitrija Peskova nedavno se obratila Evropskom sudu pravde tražeći odštetu veću od dva miliona evra zbog štete koju je, prema njenim tvrdnjama, pretrpela usled sankcija uvedenih zbog rata u Ukrajini.

Tanjug/AP/Alexander Kazakov/Sputnik, Kremlin

Kasparov ističe da Evropa mora da preuzme sopstvenu inicijativu i Putinu uputi jasnu poruku kakve će posledice uslediti ukoliko nastavi dalje. Lideri moraju da se dogovore o paketu mera koje bi automatski stupile na snagu, prema unapred utvrđenim mehanizmima, ukoliko Putin pokuša da pređe granice NATO-a.

"Upravo takva nedvosmislena crvena linija može da natera Putina, a ne neodređene izjave i polovične sankcije", ističe Kasparov.

Britanski list navodi da Evropa više ne može da nastavi da izražava solidarnost sa Ukrajinom i obećava borbu protiv Rusije dok njene ekonomske i pravne institucije istovremeno i dalje pružaju oslonac tom režimu.

"Sve dok se postupci Evrope ne usklade sa njenim brojnim izjavama i obećanjima, pretnja, kao i odgovor potreban da bi se ona obuzdala, nastaviće da raste", navodi Kasparov.