Gde će Evropa letovati 2027? Ekstremne vrućine menjaju turističku mapu kontinenta

Komentari

Gde će Evropa letovati 2027? Ekstremne vrućine menjaju turističku mapu kontinenta - Copyright Ivan Andrejić

Autor: Kulturizam.com

04/11/2026

15:30

Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u

veličina teksta

Aa Aa

Dok se Mediteran suočava sa sve intenzivnijim toplotnim talasima, sever Evrope postaje nova turistička atrakcija. Norveška, Švedska, Finska i Island sve više privlače putnike koji traže prijatnije letnje temperature. Da li ulazimo u eru u kojoj će vremenska prognoza biti važnija od cene aranžmana, a hladovina vrednija od pogleda na more?

Leto na Mediteranu decenijama je imalo gotovo isti scenario: avionska karta, hotel uz more, dugački dani na plaži i temperature koje su predstavljale deo turističkog doživljaja. Međutim, taj scenario počinje da se menja. Kada termometar u evropskim turističkim centrima pokazuje 40 stepeni, a obilazak istorijskih gradova postaje fizički napor, pitanje više nije samo gde otići na odmor, već kako se sačuvati od ekstremnih vrućina, navodi Kulturizam.com.

Leto 2027. moglo bi dodatno da učvrsti trend koji turistička industrija sve češće naziva "coolcation“ - odmor na destinacijama sa hladnijom klimom. To ne znači da će turisti preko noći napustiti Grčku, Italiju ili Španiju. Znači da se evropska turistička mapa menja i da klima postaje jedan od važnih faktora pri izboru destinacije.

Mediteran na velikom klimatskom ispitu: Da li Grčka, Italija i Španija gube letnju prednost?

Podaci pokazuju da upozorenja više nisu samo teorijska. Prema Copernicusu, leto 2026. bilo je treće najtoplije u Evropi od početka merenja, a zapadna Evropa zabeležila je rekordno visoke prosečne temperature za letnju sezonu. Čak 52 odsto evropske teritorije bilo je izloženo veoma snažnom toplotnom stresu, odnosno uslovima u kojima se osećaj toplote za ljudski organizam značajno pogoršava.

Posledice se posebno osećaju u gradskom i kulturnom turizmu. Šetnja Rimom, obilazak Akropolja u Atini ili istraživanje Sevilje gube deo svoje privlačnosti kada se dnevne aktivnosti moraju prilagođavati ekstremnim temperaturama. Turisti sve češće traže klimatizovane prostore, hladovinu i aktivnosti u ranim jutarnjim ili večernjim satima.

Ipak, najzanimljivije upozorenje dolazi iz Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije (JRC). Njegove projekcije pokazuju da bi, u scenarijima globalnog zagrevanja od tri do četiri stepena, južne evropske priobalne regije mogle izgubiti gotovo deset odsto letnje turističke potražnje, dok bi severne priobalne regije mogle zabeležiti rast veći od pet odsto. Reč je o dugoročnim klimatskim scenarijima, a ne prognozi za 2027. godinu, ali oni jasno pokazuju u kom pravcu bi se turizam mogao razvijati.

Nova turistička zvezda Evrope: Zašto sever postaje privlačniji od juga?

Dok se Mediteran bori sa vrelinom, Skandinavija dobija nešto što bi moglo postati njena najveća turistička prednost - prijatnije letnje vreme.

Norveški fjordovi, švedska jezera i finske šume nude drugačiju vrstu odmora. Umesto užarenih gradskih trgova i prepunih plaža, putnici mogu da biraju planinarenje, vožnju bicikla, kajak, kampovanje i istraživanje prirode.

Da ovo nije samo teorija, pokazuju i podaci turističke industrije. Tokom 2025. avio-kompanija SAS zabeležila je rast rezervacija iz Španije, Italije i Francuske ka pojedinim destinacijama u severnoj Švedskoj od 50 do 60 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, interesovanje za letove iz Rima ka Geteborgu na njenoj platformi poraslo je za čak 507 odsto. Ovi podaci odnose se na konkretne rute i ne predstavljaju ukupno kretanje evropskog turizma, ali pokazuju da interesovanje za sever nije slučajno.

Još zanimljiviji signal stigao je tokom leta 2026. godine. Prema istraživanju kompanija Data Appeal, severnije evropske regije privlače sve veću pažnju putnika. Pretrage smeštaja u Kopenhagenu na francuskoj verziji Hotels.com porasle su za 246 odsto nakon prvog toplotnog talasa u Francuskoj. Sever Evrope tako više nije samo destinacija za ljubitelje zime, polarne svetlosti i snega. Postaje ozbiljan kandidat za letnji odmor.

Zbogom julu i avgustu? Proleće i jesen menjaju turistički kalendar

Možda najveća promena neće biti u tome gde putujemo, već kada to radimo.

Jun, septembar i oktobar mogli bi postati novi favoriti za putovanja u južnu Evropu. Rim u oktobru, Andaluzija u novembru ili grčka ostrva u septembru nude iskustvo koje mnogi putnici sve više vrednuju: manje gužve, prijatnije temperature i mogućnost da se destinacija zaista istraži.

Prema istraživanju Evropske komisije, upravo bi april mogao postati jedan od meseci sa najvećim rastom turističke potražnje u budućim toplijim klimatskim scenarijima. U najtoplijem analiziranom scenariju projekcije pokazuju rast potražnje u aprilu od gotovo devet odsto u odnosu na sadašnje stanje.

Za Grčku, Italiju i Španiju ovo bi mogla biti prilika da produže sezonu i smanje pritisak na infrastrukturu tokom najopterećenijih letnjih meseci. Međutim, takva promena zahtevaće prilagođavanje turističkih kompanija, avio-prevoznika, hotela, restorana i organizatora izleta.

Klimatski turisti: Ko će određivati gde će Evropa letovati 2027?

U turističkom rečniku pojavljuje se nova kategorija putnika - klimatski turisti. To su putnici koji pri izboru destinacije sve više uzimaju u obzir temperature, rizik od toplotnih talasa, dostupnost vode i mogućnost boravka na otvorenom.

Za Srbiju i region ova promena otvara posebno zanimljiva pitanja. Hoće li turisti sa Balkana početi češće da biraju sever Evrope? Mogu li planinske destinacije, jezera i gradovi sa prijatnijom letnjom klimom postati ozbiljna konkurencija tradicionalnim mediteranskim aranžmanima? I kako će domaći turizam iskoristiti potencijal destinacija koje nude prirodu, hladovinu i aktivan odmor?

Evropska turistička industrija moraće da odgovori i na mnogo ozbiljniji izazov: kako zaštititi goste, zaposlene, infrastrukturu i prirodne resurse od sve ekstremnijih vremenskih uslova.

Leto 2027. neće preko noći promeniti navike miliona putnika, niti će Mediteran izgubiti svoju čaroliju. Ali bi moglo dodatno da učvrsti novu turističku realnost u kojoj savršeno letovanje više ne znači nužno 40 stepeni, užaren pesak i beskrajno sunce.

Možda će najveći luksuz budućnosti biti upravo ono što je nekada bilo sasvim obično - prijatnih 25 stepeni, hladovina, čist vazduh i mogućnost da ceo dan istražujete novu destinaciju bez potrebe da bežite od sunca.