Toliko veličanstvena, da prkose razumu: Osam lokaliteta koje su po legendama sagradili džinovi, đavoli i zmajevi
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Širom Evrope božanstveni pejzaži i ambiciozne građevine, koje su ljudima nekada delovale nemoguće za izgradnju, često su pripisivani đavolima, džinovima, zmajevima i drugim natprirodnim bićima.
Duboka klisura, opasan prelaz preko reke ili planina prepuna pećina mogli su predstavljati ozbiljnu opasnost, pa su neobične građevine i prirodne formacije zahtevale objašnjenja koja prevazilaze ljudske mogućnosti.
Te priče opstale su uprkos nauci, koja je davno razotkrila njihovo poreklo.
Predstavljamo vam nekoliko najupečatljivijih:
Đavolja varoš, Srbija
Na prvom mestu je jedno od mesta koje je ušlo u uži izbor za novih Sedam svetskih čuda.
Reč je o Đavoljoj varoši, neobičnoj geološkoj formaciji nedaleko od Kuršumlije, koja je proglašena za prirodno dobro od izuzetnog značaja.
Emil Ivanov (HQ) / Alamy / Profimedia
Prema narodnim legendama, meštani ovog kraja su bili jako zatrovani i zavedeni od strane đavola, pa su hteli da venčaju rođenog brata i sestru.
Vila sa planine molila ih da to ne rade, ali su se oni oglušili i krenuli u svadbenu povorku.
Bog je svatove zaustavio, podigaviši veliku oluju i okamenio sve koji su se tu zatekli.
Postoji i nešto drugačije narodno tumačenje porekla ove zanimljive prirodne retkosti. Prema njemu se u dalekoj prošlosti, tu nalazilo dobro utvrđeno naselje.
Čitavim krajem je vladao zli aga, čiji zulum nije poštedeo nikoga, a narod je mislio da ima veze sa samim đavolom. Zbog nepokornosti raje, strašni aga se naljutio, sakupio silnu vojsku i porušio grad, a njegove stanovnike pretvorio u kamene figure.
Ono što se, međutim, sada zna, jeste da su stubovi nastali delovanjem erozije na zemljište sastavljenog od rastresitog, ali čvrstog materijala. Pre više miliona godina celo područje je bilo središte snažnih vulkanskih aktivnosti, o čemu i danas svedoče raznobojne stene u zaleđu stubova.
Kameni blokovi na vrhovima stubova služe kao kišobran, ali vodene bujice i dalje prolaze između figura, spiraju zemlju i čine da vremenom postaju sve više.
Đavolji most, Aberistvit, Vels
Đavolji most u Velsu zapravo čine tri mosta izgrađena jedan iznad drugog preko klisure reke Minah. Smatra se da najniži potiče iz srednjeg veka i da su ga možda podigli monasi iz obližnje opatije Strata Florida. Drugi most dodat je 1753. godine, a treći, gvozdeni, izgrađen je 1901.
© The J Salmon Image Archive / Mary Evans Picture Library / Mary Evans Picture Library / Profimedia
Međutim, lokalci su smislili i nešto drugačiju priču. Prema njoj, đavo je ponudio da sagradi most u zamenu za dušu prvog živog bića koje ga pređe. Jedna starica ga je prevarila tako što je preko mosta bacila komad hleba, a zatim poslala svog psa da ga donese.
Iako deluje drevno, priča se u štampi prvi put pominje tek početkom 19. veka, kada su je popularizovali engleski turisti.
Pont del Diable, Taragona, Španija
Da je đavola bilo lako nasamariti, pokazuje još jedna legenda i to o "đavoljem mostu" - Pont del Diable u Taragoni.
Unsplash/Melanie Picazo
Reč je zapravo o akvaduktu, izgrađenom najverovatnije u 1. veku nove ere, koji je dovodio vodu iz reke Frankoli u drevni grad Tarako. Prelazi preko prirodne doline na dva nivoa kamenih lukova, dugačak je oko 217 metara i visok gotovo 27 metara na najvišoj tački.
Međutim, prema lokalnoj legendi, nakon brojnih muka koje su zadesile njegove graditelje, pomoć im je ponudio sam đavo, koji je zauzvrat zatražio dušu prve osobe koja bude pila vodu iz njega. Kao i starica iz Aberistvita, graditelj je nadmudrio Nečastivog, tako što je poslao magarca da prvi pije.
Iako je akvadukt veoma star, sačuvani zapis ove legende potiče iz modernog doba. Prema publikaciji iz Taragone, priča se generacijama prenosila usmenim putem sve dok je lokalni istoričar Žoan Salvat i Bove nije zabeležio u knjizi "La ciutat i el Camp de Tarragona" ("Grad i oblast Taragona") iz 1969. godine.
Prolaz džinova, Severna Irska
Impozantna obala Severne Irske oblikovana vulkanskom aktivnošću pre između 50 i 60 miliona godina, izgleda toliko zadivljujuće, da je vrlo lako poverovati da su je stvorila neka natprirodna bića.
Unsplash/Patrick Metzdorf
Čak 40.000 međusobno povezanih tamnih bazaltnih stubova formira prirodno popločanje duž obale Antrim.
Prema irskoj legendi, džin Fin Makul izgradio je nasip preko mora kako bi se suočio sa svojim škotskim suparnikom Benandonerom. Kada je Fin shvatio da je protivnik mnogo krupniji od njega, prerušio se u bebu. Ugledavši ogromno "novorođenče", Benandoner je pobegao i usput uništio nasip. Njegovi ostaci navodno su postali Prolaz džinova i Fingalova pećina s druge strane Irskog mora.
Fingalova pećina, Škotska
Na nenaseljenom škotskom ostrvu Stafa, nalazi se Fingalova pećina formirana od istih bazaltnih stubova, koje su talasi kasnije izdubili u pećinski prostor.
Unsplash/Jonny Gios
Pećina je postala poznata nakon posete prirodnjaka ser Džozefa Benksa 1772. godine. Njena geometrija daje joj gotovo arhitektonski identitet, dok su joj izuzetna akustika i odjeci doneli gelski naziv "An Uam Bin", odnosno "Muzička pećina", i inspirisali kompoziciju Feliksa Mendelsona "Uvertira Hebridi".
Ostrvo Svetog Mihaila, Kornvol, Engleska
Ostrvo Svetog Mihaila je plimsko ostrvo povezano sa kopnom drevnim kamenim putem koji nestaje pod vodom zaliva Maunt kada nastupi plima. Taj neprestano promenljivi pejzaž vekovima podstiče priče o natprirodnom.
Unsplash/BEN ELLIOTT
Predanje kaže da se Arhangel Mihailo ovde ukazao ribarima 495. godine upozoravajući ih na opasnost, nakon čega je mesto postalo važno hodočasničko odredište.
Međutim, ostrvo ima i ovosvetovnu legendu. Veruje se da je na njemu živeo džin Kormoran koji je terorisao meštane kradući stoku, sve dok ga nije porazio mladi Džek, poznat kao Ubica džinova.
Različite verzije priče pojavljuju se vekovima u engleskoj književnosti. Kornvolska tradicija takođe prikazuje Kormorana kao džina koji je pomogao u stvaranju samog ostrva, nudeći natprirodno objašnjenje njegovog porekla.
Planina Pilatus, Švajcarska
Uzdižući se na 2.132 metra iznad Lucernskog jezera, planina Pilatus vekovima je povezana sa zmajevima za koje se verovalo da imaju isceliteljske moći.
Unsplash/Stephen H
Jezero i okolna područja tokom srednjeg veka smatrani izuzetno opasnim, a topografija je značajno doprinela nastanku legendi. Planina sa svojim surovim stenama, klisurama i pećinama delovala je kao idealno stanište za leteća stvorenja iz bajki.
Priče su kasnije zapisivane i dalje razvijane kroz rad niza hroničara. Prema istraživanjima, mitologija planine Pilatus oblikovana je i akademskom kulturom 16. i 17. veka, kada su lokalna predanja i objavljeni zapisi počeli međusobno da se potvrđuju.
Jedna legenda govori o Zmajevom kamenu, za koju se verovalo da ga je ispustio zmaj koji je 1421. godine leteo sa planine Rigi ka Pilatusu. Druga pripoveda o čoveku koji je pao u pećinu i tamo pronašao dva miroljubiva zmaja sa kojima je proveo čitavu zimu.
Stena Lorelaj, Nemačka
Lorelaj je strma škriljačka stena koja se uzdiže oko 125 metara iznad jednog od najužih delova Rajne.
J.W. Alker / DPA / Profimedia
Plovni put je na ovom mestu kroz istoriju bio veoma težak za navigaciju. Snažne struje, oštre krivine i uzak kanal činili su ovu deonicu opasnom za brodove.
Deluje da su pisci u tome primetili sličnost sa izazovima koji su mučili moreplovce u Homerovoj "Odiseji", pa su joj dodali svoju verziju "sirene".
Reč je o legenda o Lorelaj, koja je oblikovana tokom romantizma, posebno kroz dela Klemensa Brentana i Hajnriha Hajnea.
U Brentanovoj baladi "Zu Bacharach am Rheine" iz 1801. godine, Lorelaj umire očajna zbog nevernog ljubavnika, a Hajneova pesma "Lorelaj" iz 1824. godine pretvorila ju je u prelepu ženu na steni čija pesma odvlači pažnju mornarima dok se njihovi brodovi ne razbiju.
Povezane vesti
Komentari (0)