"Srce grada više ne kuca": Šta se dešava sa nuklearnom elektranom i čeličanom u Zaporožju posle brojnih napada
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U Zaporožju danas postoje dva velika pitanja: kako sačuvati bezbednost nuklearne elektrane i kako ponovo pokrenuti industrijsko srce grada. Dok Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) upozorava da je situacija oko najveće evropske nuklearne elektrane i dalje veoma nestabilna zbog problema sa spoljnim napajanjem, nekadašnji industrijski simbol grada, čeličana Zaporožstal, ostao je bez proizvodnje nakon niza ruskih napada. Posledice se ne mere samo razorenom opremom, već i izgubljenim radnim mestima, prihodima i izvoznim kapacitetima.
Situacija u blizini Zaporoške nuklearne elektrane i dalje je izuzetno ozbiljna, izjavio je generalni direktor IAEA Rafael Grosi, posebno ukazujući na redovne gubitke spoljnog napajanja.
"Situacija oko stanice ostaje veoma ozbiljna i, rekao bih, veoma nestabilna", rekao je Grosi, navodeći da je jedan od najvećih problema upravo pouzdano snabdevanje električnom energijom.
Iako Zaporoška nuklearna elektrana više ne proizvodi električnu energiju, ona je i dalje veliki potrošač. Struja je neophodna za rad bezbednosnih sistema, a posebno za održavanje hlađenja šest reaktorskih blokova i bezbedno čuvanje nuklearnog materijala i istrošenog goriva. Problem je u tome što dalekovodi u blizini elektrane, usled borbi, povremeno ostaju bez funkcije.
Spoljno napajanje elektranom bilo je obnovljeno 7. septembra, nakon gotovo tri nedelje prekida. Ukrajinski tehničari tada su završili popravku dalekovoda Ferosplavna-1 napona 330 kilovolti. Bio je to najduži prekid spoljnog napajanja elektrane od velikih problema zabeleženih tokom septembra i oktobra 2025. godine.
Međutim, obnova jedne veze sa mrežom nije uklonila širi problem. Kako je Grosi sada upozorio, stabilno spoljašnje napajanje ostaje jedan od ključnih uslova za bezbedan rad postrojenja.
Dizel kao poslednja rezerva
Koliko je pitanje napajanja osetljivo pokazali su i događaji sredinom septembra. Naime, šef ruske državne nuklearne kompanije Rosatom Aleksej Lihačov tada je optužio Ukrajinu da je napala kamione koji su prevozili dizel-gorivo do elektrane. Prema njegovim navodima, u napadu su poginula dvojica ruskih vojnika, dok je više njih ranjeno.
Povezane vesti
Reuters je tada ukazao na značaj goriva koje se doprema do kompleksa. Kada spoljne veze sa elektroenergetskom mrežom nisu dostupne, elektrana se oslanja na dizel-generatore kako bi obezbedila struju potrebnu za hlađenje nuklearnog goriva. Upravo zbog toga, svaki duži prekid spoljnog napajanja povećava pritisak na rezervne sisteme.
AP Photo/Efrem Lukatsky
Zaporoška elektrana, sa šest reaktora, nalazi se pod kontrolom ruskih snaga od prvih nedelja rata 2022. godine. Moskva i Kijev međusobno se optužuju za aktivnosti kojima se ugrožava bezbednost postrojenja, dok IAEA ima stalni tim stručnjaka u elektrani i pokušava da posreduje u situacijama koje bi mogle dodatno povećati rizik.
Jedan od takvih slučajeva bio je i dogovor o lokalnom prekidu vatre koji je omogućio popravku dalekovoda i obnovu spoljnog napajanja.
"Srce grada" više ne radi
Dok se pažnja međunarodne zajednice usmerava na nuklearnu elektranu, u samom Zaporožju rat ostavlja duboke posledice i na industriju. Čeličana Zaporožstal decenijama je bila jedan od temelja ekonomije grada. Za hiljade stanovnika nije predstavljala samo radno mesto, već deo identiteta čitavog grada.
"Zaporožstal nije samo velika kompanija, ona je srce grada", rekao je za BBC Denis Maksiško, koji je godinama radio u fabrici.
To "srce" sada ne radi. Čeličana je obustavila proizvodnju nakon četiri talasa ruskih napada – dva u avgustu i dva u septembru. Prema navodima kompanije Metinvest, vlasnika postrojenja, na Zaporožstal je ispaljeno ukupno 17 projektila. U napadima je poginulo osam radnika, dok je 31 osoba ranjena.
Razmere materijalne štete su velike. Prema svedočenjima zaposlenih i predstavnika kompanije, gotovo sva ključna oprema je oštećena ili uništena, prozori su razbijeni, krovovi probijeni, a visoke peći teško oštećene. Za sada se uglavnom raščišćavaju ruševine i procenjuje šta bi moglo da bude popravljeno. O ponovnom pokretanju proizvodnje još nema izvesnosti.
AP Photo/Efrem Lukatsky
Povezane vesti
Jedan od pokušaja da se proizvodnja obnovi završio se posle svega nekoliko sati. Prema rečima predstavnika Metinvesta koje prenosi BBC, jedna visoka peć uspela je da radi oko deset sati pre nego što je novi vazdušni napad ponovo zaustavio proizvodnju. Zbog toga kompanija za sada izbegava velika ulaganja u obnovu, jer nije jasno koliko bi dugo eventualno obnovljena proizvodnja mogla da bude bezbedna.
Sudbina Zaporožstala važna je i zbog šire slike ukrajinske ekonomije. Pre početka pune ruske invazije, rudarstvo i metalurgija činili su približno 10 odsto ukrajinskog BDP-a i oko trećinu izvoza. Sektor je zapošljavao više od pola miliona ljudi, direktno ili indirektno. Međutim, rat je postupno smanjivao industrijske kapacitete zemlje.
Ukrajina je pre gubitka dela industrijskog prostora na istoku zemlje imala 12 velikih metalurških postrojenja. Do 2018. godine ostalo ih je devet, a tokom rata dodatno su izgubljeni važni kapaciteti. Među njima su Azovstal i Iljič u Mariupolju, koji su prestali da rade nakon ruske opsade i zauzimanja grada.
Nedavni napadi pogodili su i druge ključne proizvođače. ArcelorMittal Krivi Rog, najveća ukrajinska čeličana, saopštio je krajem septembra da ne može da obnovi proizvodnju nakon ponovljenih napada tokom pet nedelja. U tim napadima stradalo je petoro zaposlenih.
Posledice se osećaju i na lokalnom nivou. U gradovima u kojima su velike metalurške kompanije među najvećim poslodavcima, njihovi porezi finansiraju značajan deo javne potrošnje – od infrastrukture i grejanja do vrtića i socijalnih službi.
Zbog toga zatvaranje čeličana nije samo pitanje industrijske proizvodnje. Ono direktno utiče na budžete gradova i život ljudi koji od tih kompanija zavise.
AP Photo/Efrem Lukatsky
Bez čelika nema ni lake obnove
Problem se dodatno komplikuje činjenicom da će Ukrajini upravo čelik biti potreban za obnovu zemlje. Metal je važan za izgradnju i sanaciju zgrada, infrastrukture i skloništa, ali i za proizvodnju različite opreme potrebne tokom rata.
Istovremeno, ukrajinski proizvođači suočavaju se sa problemima u transportu. Napadi na železnicu otežavaju dopremanje robe unutar zemlje, dok su napadi i rizici u Crnom moru dodatno zakomplikovali izvoz.
Prema navodima predstavnika Metinvesta, čak i kada bi proizvodnja mogla da bude obnovljena, ukrajinska metalska industrija više ne može da računa na uslove koji su postojali pre rata.
Tako se Zaporožje nalazi između dva velika infrastrukturna problema. Na jednoj strani je nuklearna elektrana, čija bezbednost zavisi od pouzdanog spoljnog napajanja i rezervnih sistema. Na drugoj je industrijski kompleks koji je decenijama obezbeđivao hiljade radnih mesta i značajan deo prihoda grada, a koji sada pokušava da preživi posledice napada.
Komentari (0)