Gordana Siljanovska-Davkova: Nema ustavnih promena bez saglasnosti građana, Bugarska blokira evropski put
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Evropske integracije Severne Makedonije u zastoju su zbog Bugarske i njenih zahteva da se bugarska manjina izričito prizna u makedonskom Ustavu, izjavila je sinoć predsednica Severne Makedonije Gordana Siljanovska-Davkova, uz ocenu da nove ustavne promene ne mogu da se nametnu bez podrške građana.
Govoreći na Samitu o proširenju EU u organizaciji Juronjuza, Siljanovska-Davkova istakla je da je Severna Makedonija do sada 26 puta menjala Ustav, uglavnom pod spoljnim pritiscima.
"Mi smo šampioni u promenama Ustava. Menjali smo ga 26 puta, a većina amandmana bila je nametnuta", rekla je ona.
Siljanovska-Davkova je istovremeno naglasila i da ne može da obeća nove ustavne promene bez saglasnosti građana.
"Moj legitimitet proizlazi iz građana i pripada njima. Kako onda mogu da vam obećam da ćemo promeniti ustav?", rekla je Siljanovska-Davkova.
Siljanovska-Davkova je navela da se 80 odsto građana protivi predloženim izmenama i dodala da one nisu prošle ni prvu fazu u skupštinskoj komisiji za ustavna pitanja.
Ona je ocenila da glavna prepreka evropskim integracijama Severne Makedonije nije nedostatak reformi ili neispunjavanje uslova EU, već nedostatak političke volje u susednim državama.
Siljanovska-Davkova podsetila je i na spor sa Grčkom, koji je okončan Prespanskim sporazumom iz 2018. godine, kada je država promenila ime iz Republike Makedonije u Severnu Makedoniju, čime je uklonjena prepreka za članstvo u NATO-u i nastavak evropskih integracija.
Ona je ukazala da najnoviji zahtev za ustavne promene ponovo otvara pitanje koliko daleko zemlje kandidati treba da idu u ispunjavanju bilateralnih zahteva pre pristupanja Evropskoj uniji.
Predsednica Severne Makedonije istakla je da namerava da nastavi razgovore sa susedima i da razlike pokušava da prevaziđe dijalogom.
Od Severne Makedonije se traži da izmeni Ustav kako bi Bugari bili izričito navedeni kao jedna od priznatih zajednica u zemlji.
Taj uslov deo je kompromisa postignutog 2022. godine, uz posredovanje Francuske, kako bi bio deblokiran proces evropskih integracija.
Za usvajanje ustavnih izmena potrebna je dvotrećinska većina u parlamentu, koju vladajuća koalicija nije uspela da obezbedi.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)