Svet se sprema za najgore: Da li nas kućne zalihe čuvaju ili guraju u paranoju?

Širom sveta, od Sjedinjenih Američkih Država, preko Evrope do Japana, vlade sve češće savetuju svojim građanima da obezbede zalihe hrane, pića, lekova i osnovnih potrepština za najmanje 72 sata. Zbog rastućih rizika od ratova, ekstremnih vremenskih prilika i sajber napada, preduzimaju se konkretni koraci. Velika Britanija je pokrenula nacionalnu kampanju "Be Ready", Japan je oformio novu agenciju za upravljanje katastrofama, dok su skandinavske zemlje u domove građana poslale više od milion brošura sa uputstvima za potencijalne opasnosti. Ipak, postavlja se pitanje da li ovakvi apeli stvaraju osećaj sigurnosti ili izazivaju opštu paniku u već osetljivom geopolitičkom trenutku.

Socijalni pedagog i psihoterapeut Martina Kvarantan Šmitran objašnjava da specifičnosti današnjeg informativnog doba donose velike izazove za mentalno zdravlje. Ona ističe da je anksioznost izuzetno prisutna jer smo neprekidno, 24 sata dnevno, izloženi vestima sa svih strana sveta, što otežava emocionalno distanciranje.

"Mi smo u mogućnosti da nešto što se dešava na hiljadama kilometara daleko pratimo stalno, i ne možemo psihološki da se odvojimo od toga, pa smo non-stop u osećaju anksioznosti i nesigurnosti", navodi Kvarantan Šmitran.

Ona dodaje da svaki državni sistem nacionalne bezbednosti ima za cilj da osposobi građane da funkcionišu u trenucima neizvesnosti. Ideja ovakvih institucionalnih akcija jeste podizanje lične kompetentnosti pojedinca.

Priprema kao najzdraviji odgovor

Ipak, stručnjaci upozoravaju da ovakve informacije ne stižu u "prazan psihološki prostor". One se neminovno nadovezuju na aktuelnu političku situaciju i ranije naučene reakcije na rizične događaje, što dovodi do različitih ishoda.

"Jedna takva objava može da ide u dva smera. Jedan smer je: aha, nešto se sprema, nešto će se loše desiti, i to aktivira stresni odgovor, strah i paniku", upozorava psihoterapeutkinja.

Umesto fatalističkog pristupa, građani bi državne apele trebalo da shvate kao priliku za jačanje sopstvene otpornosti, jer je nemoguće baš sve predvideti. Kvarantan Šmitran ističe da je u kriznim vremenima najbolji odgovor na anksioznost zapravo temeljna priprema. Panika, sa druge strane, predstavlja potpuno nezdrav mehanizam odbrane koji ne donosi rešenje, već samo produbljuje postojeći strah kod ljudi.

Kompletan razgovor sa našom sagovornicom pogledajte u videu na početku teksta