Da li su vam skupe proteinske namirnice i suplementi zaista neophodni? Nutricionistkinja otkriva istinu o ovom trendu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Od šejkova i čokoladica do hleba, muslija, jogurta, proteini su postali nezaobilazan faktor u savremenoj ishrani. Proizvodi koji ih sadrže sve su popularniji, često su reklamirani na prvim policama u našim supermarketima, ali su i znatno skuplji od uobičajenih alternativa i običnih proizvoda. Da li je samo reč o prolaznom trendu, ili nam je zaista potrebno sve više proteina u svakodnevnoj ishrani, pa da ih unosimo i putem tih proizvoda koji ih sadrže? Koliko uopšte treba unositi proteina dnevno? Da li su suplementi neophodni, i možemo li ih, pronaći u običnim, pristupačnim namirnicama, za Euronews Srbija otkriva Jovana Stejić.
"Proteinski trend je počeo sa razlogom, ali nam sigurno nije potrebno da svaki klasičan proizvod bude u visokoproteinskoj verziji", naglasila je Stejić.
Ona je objasnila da sama oznaka "high protein" na deklaraciji nije dovoljna da bi se proizvod proglasio zdravim, upozorivši da mnogi artikli u toj kategoriji, poput muslija, čokoladica i gotovih šejkova, sadrže visoke nivoe ugljenih hidrata, masti, veštačkih dodataka, aditiva i zaslađivača.
"Fizički aktivne i starije osobe, kojima je potrebno očuvanje mišićne mase, ciljaju na unos od 1,5 do 2 grama proteina po kilogramu telesne težine, što se apsolutno može uneti bez skupih visokoproteinskih hlebova i specijalnih proizvoda", istakla je ona, dodajući da obroke možemo bazirati na mesu, ribi, jajima, mahunarkama i kvalitetnim ugljenim hidratima.
Euronews Srbija
Stejić je navela da visokoproteinski jogurti mogu poslužiti kao dobra opcija u trenucima kada se žuri i nema vremena za pripremu obroka, ali je naglasila da se kod kuće uvek može uzeti klasičan jogurt i skuvati jaja za isti nutritivni efekat.
Osvrćući se na praškaste suplemente, ona je istakla da se "jedna merica proteina surutke može zameniti šoljom sitnog sira", naglašavajući da je uvek zdravije izabrati svežu, prirodnu namirnicu nego njenu dugotrajno obrađenu, praškastu modifikaciju.
Unsplash
Govoreći o širem trendu industrije, nutricionistkinja je objasnila da su proteini oduvek bili važni, ali da ih danas nauka bolje razume i prepoznaje njihovu ulogu u izgradnji mišićne mase, kontroli apetita, regulaciji težine i procesu starenja, pri čemu je potvrđeno da u preporučenim dozama ne oštećuju funkciju bubrega.
Takođe se osvrnula na proizvode sa oznakom "nula masti" ili "light", navodeći da "masnoće nisu neprijatelj i da su neophodne organizmu, između ostalog, za apsorpciju vitamina D", dok se njihovim uklanjanjem iz mlečnih proizvoda često dobijaju veće količine nepoželjnih ugljenih hidrata.
Opširnije o ovoj temi pogledajte u videu na početku teksta.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)