Ljubavna pisma iz 18. veka bi mogla da razotkriju jednu od najvećih pomorskih misterija
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Pisma francuskog naučnika Žana Andrea Monžea, koji je nestao 1788. godine tokom pomorske ekspedicije Žana Fransoa de Galopa, grofa de Lapruza, pronađena su skrivena u knjizi grafika iz 19. veka, a njihova prodaja na aukciji u Parizu mogla bi da pruži novi uvid u jednu od najvećih pomorskih misterija Francuske.
Pisma, koja se opisuju kao prikrivena ljubavna prepiska, upućena su Luizi Viktor Le Klustije, ćerki plemićke porodice iz Ruana u Normandiji, koja je u vreme njihove razmene bila udata.
Dokumenti će, piše Guardian, biti ponuđeni na aukciji 17. novembra u pariskoj aukcijskoj kući "Daguerre", a njihova vrednost procenjena je na između 30.000 i 50.000 evra
Stručnjak za knjige i rukopise Ludovik Miran ocenio je da je pronalazak pisama "pravo čudo", budući da se većina sačuvanih dokumenata sa ekspedicije odnosi na naučna istraživanja, dok je lična prepiska izuzetno retka.
"Ona bacaju potpuno novo svetlo na izuzetan naučni i istorijski događaj u Francuskoj", rekao je Miran za Guardian.
Ekspediciju je 1785. godine pokrenuo francuski kralj Luj XVI, sa ciljem da Francuska parira geografskim otkrićima i naučnim istraživanjima britanskog moreplovca kapetana Džejmsa Kuka.
Dva broda, "La Boussole" i "L'Astrolabe", sa ukupno 225 članova posade, oficira i naučnika, isplovila su iz Bresta na atlantskoj obali Francuske 1. avgusta 1785. godine.
Tokom gotovo trogodišnjeg putovanja slali su izveštaje sa stanica u Aljasci, Kaliforniji, Aziji, Rusiji i Samoi, gde su poginuli kapetan drugog broda i još 11 članova posade.
Ekspedicija je imala i politički značaj, jer su Francuska i Velika Britanija u to vreme bile u oštrom nadmetanju za kolonijalni uticaj i nove trgovačke puteve.
Britanska Prva flota, predvođena kapetanom Arturom Filipom, stigla je do australijske obale samo šest dana pre francuske ekspedicije, u januaru 1788. godine.
Francuski brodovi poslednji put su se javili u martu te godine, nakon čega im se izgubio svaki trag.
Unsplash/Joanna Kosinska
Veruje se da su nekoliko meseci kasnije udarili u koralne grebene kod ostrva Vanikoro, istočno od Solomonskih ostrva, tokom tropske oluje.
Ostaci brodova pronađeni su 1826. i 1964. godine, ali su olupine zvanično identifikovane tek 2005.
Nestanak ekspedicije ostao je obavijen velom misterije, a prema istorijskim navodima, Luj XVI je neposredno pre pogubljenja giljotinom, 21. januara 1793. godine, upitao da li ima vesti o grofu de Lapruzu.
Monže, istaknuti naučnik, rukovodilac uglednog naučnog časopisa i crkveni kanonik, u pismima je izražavao nezadovoljstvo zbog udaje Le Klustije i, kako se čini, žaljenje zbog svog ranijeg ponašanja prema njoj.
"Nekoliko puta piše: 'Vratiću se, biću drugi čovek, bolji čovek'", naveo je Miran, dodajući da pisma ukazuju na blizak odnos između njih, ali i na to da je Monže u jednom trenutku povredio njena osećanja.
Prema njegovoj oceni, emotivna veza mogla je delimično da utiče na Monžeovu odluku da se pridruži dugom i opasnom putovanju.
"On joj govori da odlazi delimično zbog želje za slavom i sticanjem novih saznanja, ali je već imao naučni ugled i uspešnu karijeru. Pre polaska su sigurno čitali dela Džejmsa Kuka i znali koliko je putovanje opasno", rekao je Miran.
Dodao je da prepiska pruža uvid i u to kako su mladi naučnici i mornari podnosili gotovo tri godine plovidbe oko sveta, izloženi nepoznatim uslovima i teškim iskušenjima.
U jednom od pisama Monže opisuje smrt svojih saputnika, dok u poslednjem navodi da je ekspedicija krenula tužnim tokom i da želi samo da se vrati kući, jer su nesreće i gubici prevazišli skromne naučne rezultate.
Le Klustije je umrla 1821. godine, ne saznavši šta se dogodilo Monžeu i ostatku ekspedicije, a Gardijan navodi da je ipak sačuvala pisma, koja su, prema tragovima na dokumentima, više puta čitana.
Aukcionar Benoa Deruino izjavio je da je pisma pronašao u naizgled običnoj knjizi grafika iz 19. veka, dok je pripremao predmet za prodaju.
Dokumenti su bili pažljivo sačuvani i skriveni, verovatno zato što je njihova vlasnica želela da prepiska ostane privatna.
Deruino je istakao da je ekspedicija bila od izuzetnog značaja za Francusku, što potvrđuje i priča da se Luj XVI raspitivao o sudbini grofa de Lapruza neposredno pred pogubljenje.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)