Evropska komisija ponovo stavila na raspolaganje 21,3 milijarde evra za odbranu, deo novca mogla bi da dobije Ukrajina
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Evropska komisija ponovo je stavila na raspolaganje 21,3 milijarde evra neiskorišćenih povoljnih kredita za odbranu, uz poziv državama članicama Evropske unije da deo novca usmere na zajedničke projekte sa Ukrajinom, koja se suočava sa budžetskim manjkom od 70 milijardi evra.
Sredstva su dostupna u okviru programa SAFE (Security Action for Europe), namenjenog finansiranju strateških odbrambenih ulaganja i jačanju vojnih kapaciteta i proizvodnje u EU. Evropska komisija nada se da će deo novca biti iskorišćen za saradnju sa ukrajinskim kompanijama, posebno u oblastima u kojima su potrebe najhitnije – protivvazdušnoj i protivraketnoj odbrani, dronovima i municiji.
Evropska komisija je u četvrtak otvorila drugi krug prijava za preostala sredstva, a države članice moći će da podnose zahteve do 13. novembra, prenosi Euronews.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je još prošlog meseca, tokom godišnjeg obraćanja Evropskom parlamentu o stanju Unije, da će preostala sredstva iz programa SAFE biti iskorišćena i za pokretanje novog programa zajedničkih projekata sa ukrajinskim kompanijama.
Tanjug AP/Pascal Bastien
Program SAFE pokrenut je kako bi članice EU hitno ojačale svoje odbrambene kapacitete i povećale industrijsku proizvodnju, u okolnostima rata koji Rusija vodi protiv Ukrajine i sve izraženijih nedoumica u vezi sa američkim bezbednosnim garancijama tokom drugog mandata predsednika SAD Donalda Trampa.
Međutim, nekoliko država članica, među kojima su Italija, Mađarska i Francuska, pozajmilo je znatno manje novca nego što se očekivalo, zbog čega je deo sredstava ostao neiskorišćen.
Evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus pozvao je u četvrtak evropske vlade da prodube saradnju sa Ukrajinom kroz zajedničke projekte.
„Definitivno ohrabrujemo naše države članice da učine sve što mogu kako bi u ovom trenutku pokrenule zajedničke projekte“, izjavio je portparol Evropske komisije za odbranu Tomas Renije.
On je naveo da bi preostala sredstva mogla da koriste i nacionalne odbrambene industrije i Ukrajina, ocenjujući da se interesi obe strane mogu uskladiti.
EK ne može da natera članice da sarađuju sa Ukrajinom
Uprkos nastojanjima Brisela, ne postoji garancija da će ukrajinske kompanije učestvovati u projektima finansiranim iz preostalih sredstava. Evropska komisija nema mehanizam kojim bi mogla da primora države članice da uključe ukrajinske partnere, budući da su krediti namenjeni njihovim sopstvenim odbrambenim potrebama.
Ipak, u Briselu postoje razlozi za optimizam. Pravila programa SAFE do maja su omogućavala državama da naručuju vojnu opremu i bez saradnje sa drugim zemljama. Ta mogućnost uvedena je kao privremeni izuzetak kako bi se omogućile hitne nacionalne nabavke.
Prema navodima Euronews-a, izuzetak je uveden na insistiranje poljskog komesara za budžet Pjotra Serafina, kako bi što veći deo sredstava ostao poljskoj industriji naoružanja. Poljska je za svoju vojnu industriju opredelila 89 odsto sredstava koja su joj dostupna u okviru programa.
Poljska je ujedno najveći korisnik programa SAFE, sa odobrenih 43,73 milijarde evra, što je gotovo 30 odsto ukupnog iznosa.
Očekuje se da bi Varšava mogla da zatraži dodatne kredite, ali ovog puta neće moći da koristi proceduru koja omogućava nabavke samo od jedne zemlje.
Evropska komisija se nada da će Poljska i druge države koje budu tražile dodatna sredstva uključiti Ukrajinu u zajedničke nabavke kako bi ispunile uslove o saradnji više zemalja. Ipak, propisi ne određuju minimalni udeo koji druga zemlja mora da ima u takvim projektima, što dodatno otežava procenu koliko bi novca zaista moglo da stigne do ukrajinskih kompanija.
„U trenutnim okolnostima, Komisija ne može jednostavno da kaže: radite sa tim novcem šta god želite. Ali ne postoji garancija da će se to dogoditi“, rekao je jedan zvaničnik EU za Euronews, pod uslovom da ostane anoniman.
Deo novca mogao bi da ostane neiskorišćen
Dodatni problem predstavlja pitanje da li će države članice uopšte moći da iskoriste celokupan iznos koji je ponovo stavljen na raspolaganje.
Pored zemalja koje su već pozajmile manje nego što je prvobitno planirano, neke države na istočnom krilu EU, poput Rumunije, suočavaju se sa procedurom zbog prekomernog budžetskog deficita.
Osam članica EU nije ni pristupilo programu SAFE. Među njima su Nemačka i Holandija, koje mogu da se zadužuju po povoljnijim uslovima nego putem zajedničkog evropskog zaduživanja.
Zbog toga se očekuje da će interesovanje za dodatne kredite pokazati tek manji broj zemalja, među kojima su Poljska, Irska i Grčka.
Takav razvoj događaja otvara mogućnost da nekoliko milijardi evra ostane neiskorišćeno upravo u trenutku kada se Ukrajina suočava sa ozbiljnim finansijskim problemima, dok se nastavljaju razorni vazdušni napadi.
Važeća pravila ne dozvoljavaju da se neiskorišćeni krediti direktno preusmere Ukrajini. Ipak, kako navodi Euronews, u Briselu bi mogli da razmotre alternativna rešenja kako bi deo sredstava ipak bio iskorišćen za podršku Kijevu.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)