"Lepota i umetnost moraju imati mesto u terapiji": prof. dr Vladimir Jokanović za Euronews Srbija

Lepota može da bude lek koji uzdiže čoveka i daje nadu tamo gde farmaceutska medicina ima granice, smatra prof. dr Vladimir Jokanović, specijalista maksilofacijalne i oralne hirurgije, književnik i umetnik. On ističe da je medicina od Hipokratovih vremena shvaćena kao umetnost, a da lekari imaju ključnu ulogu u prenošenju lepote kao preventivnog i terapijskog sredstva.

Jokanović upozorava da je u savremenom društvu lepota često svedena na fizički izgled, dok duhovna lepota, čovekoljublje i herojstvo ostaju zapostavljeni, te govori o art terapiji i radu umetničke sekcije Srpskog lekarskog društva.

Lepota kao lek od antičkih vremena

Jokanović objašnjava da je lepota u klasičnoj grčkoj medicini priznata kao lek.

"Jako mi je drago da ste se konačno osvrnuli na ono što je u medicini poznato od pamtiveka kao lek. Lepota je i u klasičnoj medicini grčkoj priznata kao lek, a sama medicina je priznata kao umetnost. Ta kategorija lepote je u medicini definisana kao lek koji može da uzdigne pacijenta u visine doživljaja, u visine optimizma, može da mu dadne ono što medicina, što savremena farmaceutska medicina ne može. Nema leka za neizlečive bolesti, ali ima leka da se čoveku dadne nada", kaže Jokanović.

On ističe da lekarima pripada ogroman zadatak u plasiranju lepote kao leka.

"Medicina je, još u Hipokratovih vremena, nazvana umetnošću. Ona je umetnost koja leči. Lekari bi morali imati tu vrstu obrazovanja, tu vrstu znanja, tu vrstu empatije prema ljudima, da ono što je lepo prenesu na čoveka, da ga nauče da pogleda i da otkrije lepotu koja će mu jednoga dana, kad bude bolestan i kad nije bolestan, jer lepota je pre svega izuzetan preventivni lek", dodaje Jokanović.

Duhovna lepota nasuprot fizičkom izgledu

Jokanović napominje da estetika priznaje empatiju, ljubav, čovekoljublje, nesebičnost i herojstvo.

"Mi danas smo zanemarili kategoriju herojstva, a to je jedna od najlepših kategorija koju čovek može u sebi imati: to je da sebe žrtvuje i žrtvuje svoj život za život drugih. U najnovije vreme imali smo herojstvo naših mladih i starih lekara, koji su se u epidemiji COVID-a žrtvovali nesebično, i koliko je meni poznato, oko 36 lekara je umrlo od COVID-a", ističe Jokanović.

On kritikuje savremeno svođenje lepote na izgled.

"Lepota je kompromitovana, znate, preko televizije, preko novina i preko svega. Ona je kompromitovana i definisana kao kategorija lepog izgleda, lepe garderobe, a nema nigde kategorije lepog ponašanja, lepog odnosa. To je ono što je katastrofa za naše savremeno društvo: da je više slika lepih žena ili, ne znam, lepih garderoba, lepe mode, nego lepog ponašanja, lepih odnosa među ljudima i, u krajnjem slučaju, lepog žrtvovanja za čoveka. Meni je žao da se na medicinskim fakultetima ne predaje i ne uzgaja taj termin duhovne lepote, čovekoljublja, humanosti", objašnjava Jokanović.

Art terapija i uloga umetnosti u lečenju

Jokanović smatra da umetnost mora da se uključi u terapiju.

"Ne samo da može, umetnost mora se inkorporirati u terapiju. Mi imamo sada pokret, jedan, koji u Evropi i u svetu postoji, to je art terapija. To je terapija sa: muzikoterapija, biblioterapija, zatim fizioterapija i, nažalost, fototerapija, odnosno terapija slikarstvom. Mi živimo, hteli ili ne hteli verovati, mi živimo u bolesnim stanovima, živimo u bolesnim gradovima, sa ekološkog sistema i zdravstvenog, živimo odvojeni od prirode", kaže Jokanović.

On govori o radu umetničke sekcije Srpskog lekarskog društva, čiji je predsednik, i o njenom motu.

"Pre 32, 33 godine smo osnovali sekciju za humanost, za umetnost i za kulturu. Ta sekcija ima jednu svoju vlastitu parolu koju sledimo već dugo, a naša je parola i naš je moto: 'Budimo bolji od sebe'. Imali smo izuzetno mnogo nastupa u gerontološkim centrima, u bolnicama, poklonili smo preko 5.000 knjiga različitim bolnicama, slika i skulptura. Ljudi koji se time bave ne traže nikakvo drugo zadovoljstvo, nego zadovoljstvo da ljude koji su bolesni učine koliko manje nesrećnim", dodaje Jokanović.

Jokanović napominje da mediji mogu i da leče i da razbole, te poziva na više prostora za teme koje osvežavaju čoveka.

Bonus video: