Kataklizma koja je Evropi "ukrala" leto: Sneg u julu, surova glad i rađanje kultnog Frankenštajna

U Istočnoj Javi, u današnjoj Indoneziji, 11. aprila 1815. godine dogodilo se nešto nezapamćeno. Bio je jedan sat po podne, ali su meštani morali da pale sveće kako bi išta videli u svojim kućama. Do četiri sata po podne, mrak je postao potpun. Gusta kiša vulkanskog pepela prekrila je sve, dok su eksplozije, koje su se čule stotinama kilometara daleko, podsećale na topovsku paljbu iz neposredne blizine. Sunce je ponovo postalo vidljivo tek 14. aprila.

Panika među stanovništvom počela je noć ranije, kada su osetili kako im tlo drhti pod nogama. Oko 400 kilometara dalje, na ostrvu Sumbava, vulkan Tambora je eruptirao zastrašujućom silinom, izbacujući ogromne količine pepela i usijanog kamenja u atmosferu. Siloviti talasi vrelih gasova i vulkanskog materijala tutnjali su niz padine planine, pržeći sve pred sobom.

Najveća eksplozija u ljudskoj istoriji

Bila je to najveća vulkanska erupcija ikada zabeležena u ljudskoj istoriji. Samo jedan podatak je dovoljan da shvatimo razmere ove kataklizme: pre erupcije, vulkan je bio visok oko 4.300 metara. Nakon eksplozije, njegova visina je drastično smanjena na 2.851 metar, a stvorena je ogromna kaldera prečnika šest kilometara i dubine preko jednog kilometra. Planina je bukvalno odletela u vazduh.

Lokalni vladari svedočili su da su se tri ogromna vatrena stuba izdigla sa vrha planine i spojila na nebu. Ljudski gubici bili su ogromni. Hiljade ljudi poginulo je tokom same erupcije, dok je još više njih stradalo u mesecima koji su usledili od gladi i bolesti, jer je sva poljoprivredna proizvodnja bila uništena. Istorijske procene govore da je ukupan broj mrtvih na Sumbavi i susednim ostrvima iznosio oko 60.000 ljudi, a možda i više.

Kako su pepeo i gasovi ukrali sunce

Credit: NASA / Sciencephoto / Profimedia

Erupcija Tambore imala je posledicu koju ljudi tog vremena nisu mogli da razumeju. Ogromne količine sumpor-dioksida (procenjuje se oko 60 miliona tona) izbačene su u stratosferu.

Na tim visinama, sumpor-dioksid se pretvorio u mikroskopske čestice koje su se, uz pomoć vazdušnih struja, raspršile širom planete. Formirale su nevidljivi veo koji je reflektovao sunčevu svetlost nazad u svemir. Zbog toga je prosečna globalna temperatura pala, a sledeće, 1816. godine, leto je gotovo nestalo iz Evrope, Severne Amerike i Azije. Pad temperature bio je dovoljan da poremeti sezonske cikluse, a 1816. je ostala upamćena kao "godina bez leta".

Zima usred jula i borba za opstanak

U proleće 1816. stanovnici Evrope primetili su čudno ponašanje vremena. Kiše su padale neprestano, a temperature su bile niske, iako se bližilo leto. U južnoj Nemačkoj pao je sneg u julu, a u Švajcarskoj je leto bilo u proseku za 3,8 stepeni hladnije nego inače.

Uništeni usevi izazvali su jednu od najtežih prehrambenih kriza u Evropi u 19. veku. Cene žita su otišle u nebesa. Istorijski zapisi govore da su najsiromašniji pravili hleb od slame i kore drveća, dok su drugi jeli travu i mahovinu. Nestašica hrane dovela je do pljački, socijalnih nemira i ogromnog rasta smrtnosti.

Čudno leto koje je rodilo "Frankenštajna"

Dok su se milioni borili sa glađu, u vili Diodati blizu Ženevskog jezera, grupa književnika koju je predvodio mladi engleski aristokrata Lord Bajron, bila je zarobljena u kući zbog neprestanih kiša. Među njima su bili pesnik Persi Šeli, njegova osamnaestogodišnja partnerka Meri Godvin (kasnije Meri Šeli) i doktor Džon Polidori.

Kada su iscrpeli teme za razgovor i čitanje nemačkih priča o duhovima, Bajron je predložio da svako od njih napiše svoju strašnu priču. Mlada Meri se mučila sa inspiracijom, sve dok jedne noći, nakon rasprave o mogućnostima oživljavanja mrtvih, nije usnila košmarnu viziju naučnika koji oživljava čudovište od spojenih delova tela. Tako je rođen legendarni roman "Frankenštajn ili moderni Prometej".

Zanimljivo je da iz iste te kuće i istog izazova potiče i delo doktora Polidorija "Vampir", koje će decenijama kasnije inspirisati Brama Stokera da napiše "Drakulu".

Od katastrofe do tradicije

Posledice erupcije odrazile su se čak i na umetnost. Naučnici su analizirali slike pejzaža iz tog perioda, uključujući dela čuvenog Vilijama Tarnera, i otkrili da specifične, jake žute i crvene nijanse neba savršeno odgovaraju prisustvu vulkanskih čestica u atmosferi.

Dugoročno, glad je naterala mnoge vlade na reforme. U Vitembergu, kralj Vilhelm I počeo je sa reorganizacijom poljoprivrede. Kao podsticaj izmučenim poljoprivrednicima, 1818. godine organizovana je velika jesenja proslava. Iz tog događaja nastao je današnji Cannstatter Volksfest u Štutgartu, jedan od najvećih narodnih festivala u Nemačkoj, koji slavi život i žetvu više od dva veka.