Radojković u emisiji "Despot Stefan": Kako je 22. april postao simbol balkanske tragedije u Drugom svetskom ratu
Komentari22/04/2026
-21:26
U najnovijem izdanju emisije "Despot Stefan" na Euronews Srbija, koju uređuju i vode Despot Kovačević i Stefan Surlić, otvorena je jedna od najtežih, ali i najvažnijih tema moderne balkanske istorije – Holokaust i genocid u Drugom svetskom ratu. Gosti i autori emisije pokušali su da odgovore na pitanje zašto je za Srbiju 22. april datum koji u kolektivnom pamćenju stoji ispred svih drugih.
Dok se svet, prema odluci Ujedinjenih nacija, seća žrtava Holokausta 27. januara (dan oslobođenja Aušvica), Srbija, poput mnogih evropskih zemalja sa specifičnim ratnim iskustvom, neguje sopstveni datum. Gost emisije, istoričar Stefan Radojković, objasnio je da je dinamika stradanja u Evropi bila toliko različita po regionima da su lokalni datumi neophodni kako bi se sačuvala autentičnost sećanja.
Centralni razlog zašto je baš 22. april izabran za Dan sećanja na žrtve Holokausta i genocida u Srbiji leži u dramatičnim događajima iz 1945. godine u koncentracionom logoru Jasenovac.
"To je dan kada su zatočenici, svesni da ustaške vlasti Nezavisne Države Hrvatske (NDH) pred povlačenje sistematski ubijaju sve preostale svedoke užasa, krenuli u poslednji, očajnički proboj. Od oko hiljadu ljudi koji su jurnuli ka slobodi, samo je 92 preživelo da ispriča šta se dešavalo iza žica logora smrti. To je trenutak kada logor faktički prestaje da postoji, ali svedočenje preživelih postaje temelj naše istorijske svesti", istakao je Radojković.
Euronews
On je podsetio da je ovaj datum u Srbiji zakonski potvrđen kao državni praznik jer iskustvo Jasenovca, koji se prostirao sve do Zemuna, "rezonuje" sa domaćim stanovništvom daleko snažnije nego međunarodni datumi vezani za daleku Poljsku ili Nemačku.
Razgovor u studiju osvetlio je i specifičnu, mračnu prirodu NDH. Za razliku od ostatka okupirane Evrope, na ovim prostorima su se istovremeno sprovodila tri genocidna plana: nad Jevrejima, Romima i Srbima.
"U NDH imamo specifičnost koja se može porediti samo sa stradanjem Poljaka. Holokaust je ovde bio deo šireg mozaika uništenja svih onih koje je režim video kao prepreku svojoj ideologiji. Dok je nacistička Nemačka imala globalnu i iracionalnu ambiciju da Jevreje istrebi sa čitave planete, ustaški plan je bio teritorijalno fokusiran – Srbi nisu smeli postojati zapadno od Drine, dok im je njihovo postojanje istočno od te reke bilo prihvatljivo", objasnio je Radojković, praveći jasnu distinkciju u ideološkim namerama progonitelja.
Povezane vesti
Holokaust kao sećanje na heroje, a ne samo na žrtve
U emisiji „Despot Stefan“ pojašnjeno je i da sam termin Holokaust nosi duboko versko i kulturološko značenje u jevrejskoj tradiciji (Šoa), koje se godinama oblikovalo. Prema rečima istoričara, Jevreji svoj Dan sećanja ne vezuju isključivo za pasivno stradanje, već i za junaštvo.
"Oni Holokaust tumače kroz prizmu otpora – ne samo oružanog, poput onog u Varšavskom getu, već i onog koji podrazumeva očuvanje ljudskog dostojanstva u logorima. Nacisti su želeli da izbrišu ne samo fizičko prisustvo Jevreja, već i svaki trag njihove kulture i ljudskosti. Svaki pokušaj da se u tim uslovima ostane čovek bio je čin vrhunskog herojstva", naglasio je Radojković.
Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Komentari (0)