Od potpunog fijaska do simbola kapitalizma: Kako je jedna sklopiva stolica promenila način na koji kupujemo?

Danas su neizostavan deo maloprodaje i jedan od najprepoznatljivijih simbola potrošačkog društva, ali kolica za kupovinu, kada su se prvi put pojavila u supermarketima Humpty Dumpty u Oklahomi, nisu naišla na dobrodošlicu kakvu bi iko očekivao.

Sve je počelo od ideje Silvana Goldmana, vlasnika lanca supermarketa Humpty Dumpty. Ovaj preduzetnik je primetio da kupci prestaju sa kupovinom onog trenutka kada njihova korpa postane puna ili preteška za nošenje. Tragajući za načinom da reši ovaj problem koji mu je smanjivao promet, Goldman je najpre instruisao zaposlene da kupcima ponude drugu korpu čim se prva napuni.

Međutim, jednog kasnog popodneva, gledajući u sklopivu stolicu u svojoj kancelariji, dobio je mnogo bolju ideju.

Uz pomoć majstora koji je radio u njegovoj firmi, prepravio je stolicu u prvu verziju kolica kakva poznajemo danas. Na nogare je postavio točkiće, a na ram je pričvrstio dve korpe - jednu na bazu, a drugu nešto više, na sedalni deo. Za nekoliko meseci, kolica za supermarket bila su spremna.

Goldman je 4. juna 1937. godine objavio oglas u novinama u Oklahomi na kojem je bila prikazana žena iscrpljena težinom korpe sa namirnicama. "Novo je. Impresivno je. Nema više nošenja korpi", stajalo je u oglasu.

Uprkos Goldmanovim velikim očekivanjima, njegov izum je u početku bio - potpuni fijasko. "Verovao sam da će odmah postati hit. Bio sam toliko uzbuđen zbog tih kolica", prisećao se preduzetnik u jednom televizijskom intervjuu 1977. godine.

blickwinkel, blickwinkel / Alamy / Profimedia

I dok je očekivao da će kupci stajati u redovima kako bi ih koristili, kolica su stajala netaknuta. "Ljudi su kupovali, ali niko nije hteo da gura kolica".

Žene su odbijale izum uz komentar: "Dosta nam je guranja dečjih kolica, nećemo to raditi i u prodavnicama", zabeležio je Goldman u pismu iz 1972. godine. S druge strane, muškarci su bili još kategoričniji: "Mogu ja to i rukama, dovoljno sam snažan da nosim korpu, neću da guram tu stvar".

Ipak, Goldman nije odustajao. Umesto da povuče izum, angažovao je modele - muškarce i žene različitih uzrasta, da se šetaju po prodavnicama sa kolicima i pretvaraju se da kupuju.

Trik je uspeo. Kolica su ubrzo postala hit. Do 1940-ih godina potražnja je bila tolika da su supermarketi čekali i po sedam godina na isporuku svojih kolica.

Unsplash

Kao što to obično biva sa velikim izumima, istorija kolica se tu ne zaustavlja. Iako se Goldman smatra idejnim tvorcem, i drugi su tražili rešenja za teške korpe. Orl E. Votson iz Kanzas Sitija primetio je da kolica zauzimaju previše prostora ispred prodavnica, pa je osmislio model koji se može uvlačiti jedan u drugi horizontalno. Nakon pravne bitke oko patenta, Votson i Goldman su postigli dogovor 1949. godine.

Goldman je nastavio da usavršava dizajn, povećavajući korpe, jer su trgovci primetili jednostavnu istinu: kupci kupuju više kada su im kolica veća.