Šest čudnih znakova starenja i kako da ih izbegnete
Komentari
06/06/2026
-19:40
Sede vlasi, nove bore i bolovi u zglobovima nisu jedini znakovi starenja. Kako se broj svećica na torti povećava iz godine u godinu, povećava se i broj neobičnih simptoma koji se odražavaju na organizam u celosti.
Nauka priznaje dva glavna faktora koja pokreću proces starenja - primarni, koji podrazumeva da ćelije postaju "umorne" i više ne mogu da se razmnožavaju istom brzinom kao u mladosti i sekundarni, koji zavise od načina života i koji mogu velikim delom da se spreče ili barem uspore.
"Mnogo toga možemo da uradimo kroz ishranu i fizičku aktivnost kako bismo smanjili propadanje organizma, ostali pokretni, igrali se sa unucima... A dodatna korist je što ćete, ukoliko razvijete hronične bolesti, imati veće šanse da ih podnesete u boljem opštem stanju. To vam daje određenu rezervu", objašnjava profesor Li Brin, stručnjak za dugovečnost iz Centra za dijabetes u Lesteru.
Britanski "Telegraph" ukazuje na šest neobičnih znakova starenja:
1. "Pomeranje" zuba
Čak i ljudi koji nikada nisu imali nepravilan zagriz, s vremenom mogu da ga dobiju. Naime, naši zubi nikada ne prestaju da se pomeraju, što može dovesti do zbijanja donjih prednjih zuba ili stvaranja razmaka među gornjim zubima. Najčešći razlozi su gubitak zuba, bolesti desni koje čine zube nestabilnim i habanje izazvano, na primer, bruksizmom.
Unsplash
"Zubi nisu čvrsto pričvršćeni za vilicu kao šraf za zid", kaže doktorka Memi Ahmad, specijalistkinja estetske medicine. "Kako starimo, postepeno gube otpornost i sposobnost obnavljanja. Vilica prolazi kroz isti spor pad gustine i snage koji vremenom pogađa čitav skelet."
Decenije žvakanja polako troše površine zuba, što može dovesti do pomeranja pojedinačnih zuba.
Povezane vesti
"Ako se izgubi makar jedan zub, susedni počinju da se naginju ka praznom prostoru, što pokreće lančanu reakciju duž celog zubnog niza", upozorava Agmad.
Šta uraditi?
Posetite stomatologa ako primetite novo ili progresivno zbijanje ili razmake među zubima, ako vam se hrana stalno zaglavljuje na istom mestu, osećate nelagodnost u vilici ili primetite da se neki zub klima.
"To mogu biti rani znaci upale potpornog tkiva zuba i gubitka kosti, koji se bez lečenja mogu brzo pogoršati. Važno je i to što s godinama postajete manje skloni da primetite zaglavljenu hranu između zuba, pa oralna higijena postaje još značajnija", kaže stomatološkinja.
Ako dolazi do značajnog pomeranja zuba, savremene opcije poput providnih folija za ispravljanje zuba i kompozitnih nadogradnji mnogo su manje invazivne nego nekadašnje metode i mogu uspešno da vrate funkcionalnost i pravilan raspored zuba čak i u poznijim godinama.
Za osobe koje škrguću zubima, dobro prilagođena noćne folije predstavljaju jednostavnu i efikasnu zaštitu.
2. "Smanjivanje"
Većina ljudi počinje da gubi na visini oko četrdesete godine. Međutim, Baltimorska longitudinalna studija starenja pokazala je da muškarci i žene ne gube visinu istim tempom.
Unsplash
Povezane vesti
Do 70. godine muškarci u proseku izgube oko 2,5 centimetra, dok žene izgube približno pet centimetara. Do osamdesete godine verovatno ćemo izgubiti još oko 2,5 centimetra.
Dolazi do gubitka kosti i hrskavice u pršljenovima kičme, što nas čini nižima, a mišići stomaka i donjeg dela leđa slabe, pa postaje teže održavati uspravan položaj.
"Loše držanje i gubitak mišićne mase mogu dovesti do pogrbljenog izgleda i prividnog skraćivanja kičme, poznatog kao kifoza", objašnjava doktorka Kara Grin sa Univerziteta u Batu.
Povezane vesti
"Ako neko u kratkom vremenskom periodu primeti izraženiji gubitak visine, bolove u leđima, pogrbljenost ili sklonost prelomima, to može ukazivati na osteoporozu", kaže profesor Brin.
"Dolazi do ubrzanog gubitka koštane mase, naročito kod žena nakon menopauze, zbog uticaja estrogena na metabolizam kostiju", dodaje doktorka Fiona Makrej iz Klinike Marion Gluk.
Šta uraditi?
Iako je gubitak visine retko moguće preokrenuti, cilj je da se stanje stabilizuje i spreči dalje propadanje.
Doktorka Makrej preporučuje da izmerite trenutnu visinu, uporedite je sa ranijom visinom u odraslom dobu i procenite rizik od preloma.
Deksa-skener meri mineralnu gustinu kostiju, a lekar može zatražiti i procenu trabekularne strukture kosti kako bi proverio njenu čvrstinu.
"Proces možete usporiti vežbama snage i opterećenja koje jačaju središnji deo tela i podstiču rast kostiju, kao i dovoljnim unosom kalcijuma i vitamina D", savetuje nutricionistkinja Karen Pris Smit.
Preporučeni dnevni unos kalcijuma za osobe starije od 50 godina iznosi od 1.000 do 1.200 miligrama. Dobar izvor su konzervirani losos, mlečni proizvodi, lisnato zeleno povrće i tofu.
Vitamin D pomaže organizmu da apsorbuje kalcijum i važan je za proizvodnju estrogena i efikasnost hormonske terapije tokom menopauze. Preporuka je 800 međunarodnih jedinica dnevno.
Dobre izvore predstavljaju pečurke, masna riba i sunčeva svetlost. Kalijum i magnezijum takođe doprinose povećanju mineralne gustine kostiju.
3. Dlačice se pojavljuju na čudnim mestima
Ovo je jedna od najvidljivijih i najčešće pogrešno shvaćenih posledica starenja, kaže doktorka Makrej.
Unsplash
"Kako starimo, gubimo kosu na glavi, ali možemo dobiti više dlačica na licu. Ključ je u tome što različiti folikuli dlake različito reaguju na isto hormonsko okruženje", dodaje ona.
Kod žena, posebno tokom i nakon menopauze, dolazi do naglog pada estrogena: hormona koji pogoduje rastu kose, dok androgeni, poput testosterona, ostaju relativno stabilni ili opadaju sporije.
Postepeno proređivanje kose i pojava nekoliko grubih dlačica na bradi tokom srednjih godina sasvim su uobičajeni.
Kod muškaraca, iako nivo testosterona opada, folikuli dlake na licu često napreduju pod uticajem dihidrotestosterona (DHT), dok folikuli na temenu postaju osetljiviji na isti hormon.
"Krajnji rezultat obično je gubitak kose na glavi kod muškaraca i pojačan rast dlačica na licu."
Šta uraditi?
Kod žena je lokalni minoksidil najčešće preporučeni početni tretman za gubitak kose po ženskom obrascu.
Međutim, kada se jednom započne, terapiju treba nastaviti jer prekid može dovesti do gubitka čak 80 odsto novonarasle kose.
Uklanjanje dlačica na licu zavisi od toga koliko smetaju.
Za uporne dlačice na licu kod žena, eflornitin je glavna odobrena lokalna terapija, a istraživanja pokazuju da kombinovanje sa laserskim uklanjanjem dlačica daje bolje rezultate.
Kod muškaraca koji gube kosu moguće je uraditi specijalizovanu analizu urina radi procene hormonskog statusa, nakon čega se mogu preporučiti preparati na bazi lekovitih bilja, poput testeraste palme.
Koriste se i preparati na recept, terapija plazmom bogatom trombocitima i terapija egzosomima.
"Personalizovan pristup je veoma važan jer se može prilagoditi pojedincu i otkriti druge poremećaje koji doprinose problemu", kaže Makrej.
4. Ne možete da ustanete sa kauča
Zabrinjavajuća činjenica je da nakon četrdesete godine ljudi obično gube između jedan i dva odsto mišićne mase godišnje.
Unsplash
"Manje od 15 odsto starijih odraslih osoba radi vežbe snage dva puta nedeljno, iako je to najvažnija stvar za očuvanje funkcionalne nezavisnosti", kaže doktor Oli Perkin sa Univerziteta u Batu.
Šta uraditi?
Perkin preporučuje dva treninga snage za celo telo nedeljno.
"Najbolje su vežbe koje istovremeno uključuju što više zglobova: kolena, kukove i skočne zglobove. Zato su čučnjevi, mrtvo dizanje ili ustajanje sa stolice odličan izbor", ističe Perkin.
Takođe savetuje pokrete za gornji deo tela koji zahtevaju istezanje što više nagore, povlačenje unazad ili guranje unapred.
Za starije osobe koje nisu u mogućnosti da vežbaju preporučuje vežbe dubokog disanja.
5. Češći odlasci u toalet
Kapacitet mokraćne bešike kod starijih muškaraca i žena gotovo je upola manji nego kod mlađih osoba.
Unsplash
"Najčešće pitanje koje dobijam o snu glasi: 'Kako da prestanem da ustajem noću zbog mokrenja?'", kaže profesor Rasel Foster, autor knjige "Životno vreme: Nova nauka o telesnom satu".
Oko 50 odsto ljudi suočava se s tim problemom tokom šezdesetih godina života, a oko 80 odsto u kasnim sedamdesetim.
To se smatra jednim od glavnih uzroka poremećaja sna i dnevne pospanosti.
Kako starimo, san postaje plići, pa su buđenja češća. Nakon buđenja lakše postajemo svesni signala koje šalje bešika, što nas podstiče da odemo u toalet.
Šta uraditi?
Pokazalo se da lekovi za spavanje mogu smanjiti noćno mokrenje kod starijih osoba.
Hormon vazopresin reguliše proizvodnju urina, a njegov ritam se menja s godinama. Zbog toga profesor Foster savetuje da razgovarate sa svojim lekarom o dezmopresinu, sintetičkom hormonu koji oponaša delovanje vazopresina i može pomoći u kontroli noćnog mokrenja.
Takođe preporučuje da prestanete da unosite tečnost dva sata pre odlaska na spavanje.
6. Smanjena žeđ
Nakon osamdesete godine počinjemo da gubimo osećaj žeđi, kaže doktor Ardešir Hašmi iz Centra za gerijatrijsku medicinu pri Klivlend klinici.
profimedia
Žeđ predstavlja svojevrsni "sistem ranog upozorenja" koji nam signalizira da počinjemo da dehidriramo.
Kako taj osećaj slabi, moramo svesnije da vodimo računa o unosu tečnosti.
Šta uraditi?
Zvuči očigledno, ali je od presudne važnosti da redovno unosite tečnost čak i kada ne osećate žeđ.
Voda, sokovi i napici bogati elektrolitima treba da se piju u pravilnim razmacima kako bi se sprečila dehidracija.
Idealna količina iznosi oko 1,8 litara dnevno, mada je cilj od 1,4 litra dnevno za većinu ljudi realniji i dostižniji.
Većina nas ipak ne uspeva ni da dostigne taj nivo unosa tečnosti.
Kofein, čaj, kafa i gazirana pića dodatno podstiču gubitak tečnosti iz organizma.
Komentari (0)