Kako je norveška meteorološka raketa umalo izazvala nuklearni rat 1995. godine? Jeljcin aktivirao “nuklearni kofer”

Raketa lansirana iz Norveške u naučne svrhe izazvala je 25. januara 1995. godine opasno nerazumevanje, pošto su je ruski sistemi ranog upozoravanja protumačili kao potencijalni nuklearni projektil usmeren ka Moskvi.

Više od sat vremena svet se suočavao sa jednim od najuznemirujućih scenarija nuklearne ere, kako prenosi BBC. Na radarima ruskih vojnih stanica na severu pojavio se trag koji je ukazivao na to da je raketa ispaljena sa obale Norveške i da se penjala velikom brzinom.

Oficiri koji su pratili situaciju znali su da projektil lansiran sa američke podmornice u tom području može da nosi do osam nuklearnih bojevih glava do Moskve za oko 15 minuta. Informacija je odmah prosleđena vrhu vojne hijerarhije i stigla je do tadašnjeg predsednika Rusije, Borisa Jeljcina.

Aktiviranje "nuklearnog kofera"

Credit: Circa Images / Universal images group / Profimedia

Jeljcin je postao prvi svetski lider koji je aktivirao takozvani "nuklearni kofer", sistem koji sadrži uputstva i tehnologiju za aktiviranje nuklearnog oružja.

Od kraja Drugog svetskog rata, zemlje sa nuklearnim oružjem svoju strategiju baziraju na odvraćanju, odnosno na ideji da bi nuklearni napad doveo do međusobnog uništenja. U tom trenutku, ruski predsednik i njegovi savetnici morali su da odluče da li je reč o stvarnom napadu i da li je potrebno odmah odgovoriti.

Na kraju, incident nije rezultirao katastrofom. Međutim, napetost tog trenutka bila je toliko velika da je izazvala pometnju u vladama, vojnim rukovodstvima i medijima.

Pometnja na tržištima i u vladama

Oko sat vremena vladala je velika neizvesnost. Međunarodna devizna tržišta su fluktuirala, dok su političari, vojnici i novinari pokušavali da shvate šta se tačno dogodilo.

U 13:46 po griničkom vremenu, preko ruske agencije Interfaks počele su da kruže informacije da je Rusija oborila raketu koja se kretala ka njenoj teritoriji. Novinari su kontaktirali britansko Ministarstvo odbrane, a portparol je izjavio: "Uveren sam da Britanci nisu lansirali nijednu raketu ka Rusiji". Slična neizvesnost vladala je i u Pentagonu, gde je portparol izjavio: "Sve što imamo su izveštaji".

Neposredno pre 14:52 po griničkom vremenu, svi koji su znali za incident konačno su mogli da odahnu. Interfaks je ispravio svoju prvobitnu informaciju i izvestio da je ruski sistem ranog upozorenja zaista zabeležio lansiranje rakete, ali da je ona na kraju pala na norvešku teritoriju.

Raketa za istraživanje polarne svetlosti

profimedia

Kasnije je norveški zvaničnik Ministarstva odbrane potvrdio da je lansiranje izvršeno u miroljubive svrhe. Raketa je bila deo naučnog programa za proučavanje polarne svetlosti, fenomena poznatog i kao aurora borealis.

Lansiranje je obavljeno iz civilnog istraživačkog raketnog centra, a projektil je završio u moru blizu izolovanog arktičkog ostrva Špicbergen, mnogo pre nego što se približio ruskom vazdušnom prostoru.

Najparadoksalniji element slučaja bio je to što je Norveška obavestila Rusiju o lansiranju nekoliko nedelja ranije. Norveški naučnik Kolbjorn Adolfsen, koji je učestvovao u programu, izjavio je da je njegova zemlja 14. decembra poslala informativnu poruku preko Ministarstva spoljnih poslova svim zainteresovanim državama.

Međutim, čini se da ta informacija nikada nije stigla do nadležnih kancelarija u Moskvi.

Adolfsen je takođe objasnio da je možda snažna reakcija Rusije bila posledica činjenice da je taj projektil pratio vrlo visoku balističku putanju, dostižući visinu od oko 1.461 km.

Osetljivost nakon ranijih incidenata

Rusija je bila posebno osetljiva na pitanja protivvazdušne odbrane još od 1987. godine, kada je mladi Nemac Matijas Rust uspeo da preleti više od 750 kilometara sovjetskog vazdušnog prostora malim avionom i sleti blizu Kremlja.

Iako je Hladni rat već bio završen, incident iz 1995. pokazao je da je zabrinutost zbog moguće nuklearne pretnje i dalje bila snažna u određenim krugovima ruskog rukovodstva.

Incident norveškog lansiranja nije bio jedini lažni alarm u istoriji nuklearnog oružja. Od vremena Hladnog rata zabeleženo je nekoliko sličnih slučajeva, od lažnih indikacija izazvanih čak i jatima labudova, Mesečevom svetlošću ili tehničkim problemima.

Avion je 1958. slučajno bacio nuklearnu bombu u dvorište jedne porodice u SAD, bez ljudskih žrtava, dok su se 1966. dva američka vojna aviona sudarila iznad španskog sela, pri čemu je jedan nosio četiri nuklearna oružja. Godine 2010, američko ratno vazduhoplovstvo je nakratko izgubilo komunikaciju sa 50 projektila, što bi teoretski moglo da spreči kontrolu nad mogućim lansiranjem.

Koliko je zaista bilo opasno?

Procene o ozbiljnosti incidenta iz 1995. godine se razlikuju. Bivši zvaničnik CIA-e ga je nazvao "najopasnijim trenutkom nuklearne ere". Prema vojnom analitičaru Piteru Praju, prvi put je lider nuklearne sile otvorio "nuklearni kofer" u situaciji koja se smatrala stvarnom pretnjom.

Drugi stručnjaci, međutim, umanjuju značaj događaja. Istraživač UN-a za nuklearno razoružanje Pavel Podvig izjavio je da bi ga ocenio sa samo "tri od deset" u poređenju sa drugim incidentima iz perioda Hladnog rata. Ruski stručnjak za nuklearno oružje Vladimir Dvorkin tvrdio je da incident "nije stvorio nikakvu stvarnu pretnju".

Pet dana nakon događaja, Rusija ga je zvanično nazvala "nesporazumom" i naglasila da je Norveška poštovala predviđene procedure. Iako je kriza završena bez posledica, incident ostaje podsetnik na to koliko lako pogrešna interpretacija može svet dovesti blizu katastrofalne odluke.