Sajber terorizam u marketima širom Evrope: Hakeri upadaju u frižidere i dižu temperaturu na 50°C, uništene tone hrane

Evropa se suočava sa novim, izuzetno zabrinjavajućim oblikom sajber kriminala. Hakeri daljinski preuzimaju kontrolu nad elektronskim sistemima frižidera i zamrzivača u supermarketima, menjajući im temperature i uništavajući tone hrane.

U ponedeljak uveče, masovni sajber napad pogodio je desetine supermarketa u šest evropskih zemalja - Švedskoj, Belgiji, Luksemburgu, Estoniji, Irskoj i Italiji. Napadači su uspeli da podignu temperature u frižiderima na neverovatnih 50°C, zbog čega je ogromna količina hrane morala biti bačena.

Na udaru su se našla i najmanje četiri velika Coop supermarketa na Siciliji. Italijanska Nacionalna agencija za sajber bezbednost (ACN) potvrdila je da su prijavljeni incidenti i u kompanijama iz sektora ugostiteljstva i proizvodnje smrznute hrane u Toskani i Emiliji-Romanji.

Đuzepe Spadaro, generalni direktor grupe Radenza koja upravlja Coop supermarketima, izjavio je da poštanska policija istražuje poreklo napada.

"Ovo je bio direktan udar na naš sistem za daljinsko upravljanje vitrinama za zamrznutu hranu. Srećom, problem smo delimično sanirali, ali šteta se i dalje zbraja", dodao je on.

Evropska unija je situaciju opisala kao "krajnje zabrinjavajuću", podsećajući da je sličan napad 12. oktobra pogodio glavne lance supermarketa u Francuskoj, prouzrokujući višemilionske gubitke. Italijanska vlada je već sazvala hitan sastanak obaveštajnih i bezbednosnih službi kako bi se suprotstavila ovoj pretnji.

Nije cilj novac, već panika

Ovaj problem nije zaobišao ni Balkan. U Grčkoj su identifikovane stotine sistema koji su "otvoreni" na internetu i predstavljaju laku metu, a incidenti su već zabeleženi u Atini, Arti, Janjini, Prevezi i na Kritu.

Ono što najviše plaši jeste činjenica da hakeri ne moraju fizički da provale u prodavnicu. Dovoljno je da pronađu ranjivost u softveru koji kontroliše rashladne uređaje.

Pexels.com/Nicolás Rueda

Nikos Vasilakos, grčki stručnjak za sajber bezbednost i psihologiju interneta, ističe da se ovo ne sme posmatrati kao običan hakerski napad.

"Ovo nije samo napad na supermarket, ovo je napad na našu svakodnevicu - na hladnoću koja našu hranu održava sigurnom. Niko nije tražio otkup. Niko nije ukrao podatke. Neko je jednostavno podigao temperaturu i otišao. Dakle, ne govorimo o kriminalcima koji žele novac, već o nekome ko želi da pokaže moć i poseje strah", objašnjava Vasilakos za Newsbomb.

Cilj je, kako kaže, stvaranje nesigurnosti. Preduzeća gube dragoceno vreme pitajući se da li je u pitanju običan tehnički kvar ili sabotaža.

Pametni uređaji kao laka meta

Vasilakos upozorava da je koren problema u tome što sve više uređaja spajamo na internet radi lakšeg upravljanja, zaboravljajući na bezbednost.

"Ono što smo povezali na internet zbog udobnosti, dostupno je i onima koji žele da naprave štetu. Frižidere, sisteme za grejanje ili pumpe niko ne doživljava kao računare. Zato su oni najlakše mete, jer nemaju gotovo nikakvu zaštitu", naglašava stručnjak.

Zato je ključno da vlasnici prodavnica odmah provere sa svojim serviserima ko sve ima daljinski pristup njihovim sistemima hlađenja.

Kako da prepoznate pokvarenu hranu?

Stručnjaci apeluju na potrošače da ne paniče i ne prazne police u strahu od nestašica, jer je to upravo ono što napadači žele. Ipak, neophodan je dodatni oprez pri kupovini smrznutih proizvoda.

Proizvod obavezno izbegavajte ako primetite sledeće:

• Zamrznuta hrana (poput graška ili pomfrita) se zalepila u jednu čvrstu masu.
• Unutar ambalaže ima neobično mnogo kristala leda.
• Pakovanje je deformisano ili deluje naduveno.

Ovo su jasni znaci da je proizvod bio odmrznut, a zatim ponovo zamrznut, zbog čega više nije bezbedan za ishranu.

Ko stoji iza napada?

Pexels.com/Federico Arnaboldi

Do sada niko nije preuzeo odgovornost za ove hakerske napade. S obzirom na to da nema zahteva za otkupom, nadležni istražuju više scenarija – od hakera koji samo testiraju svoje sposobnosti, do organizovanih grupa sa državnom podrškom.

U bezbednosnim krugovima se pominje moguća umešanost aktera iz Rusije ili Kine u cilju izazivanja društvene nestabilnosti u Evropi, ali za sada ne postoje čvrsti dokazi koji bi potvrdili ove sumnje. Jedno je, međutim, sigurno - stručnjaci upozoravaju da će se ovakvi napadi ponoviti. Metoda je sada poznata svima, a pitanje je samo kada i gde će uslediti novi udar.

Bonus video: