Upozorenje iz Brisela: EU rizikuje da do 2030. ne dostigne punu vojnu spremnost
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Evropska unija rizikuje da ne ostvari cilj da do 2030. godine bude vojno spremna za suočavanje sa bezbednosnim pretnjama, uprkos rekordnom povećanju izdvajanja za odbranu i snažnoj političkoj podršci jačanju vojnih kapaciteta. To proizlazi iz nacrta radnog programa Evropske komisije za narednu godinu, u koji je Euronews imao uvid.
Ambicija Evrope da do 2030. godine dostigne punu vojnu spremnost nalazi se pod ozbiljnim rizikom, upozorava Evropska komisija u nacrtu svog radnog programa. Dokument ukazuje na velike nedostatke u evropskim odbrambenim kapacitetima, koji bi mogli da ugroze sposobnost Evropske unije da samostalno odgovori na buduće bezbednosne krize.
"Naše spoljne granice, kritična infrastruktura i vrednosti na kojima počiva naš evropski način života sve su više ugroženi“, navodi se u dokumentu, uz posebno isticanje hibridnih pretnji.
Osmostrani dokument, koji bi Evropska komisija trebalo da usvoji i objavi u sredu, definiše prioritete izvršnog tela EU za 2027. godinu. Odbrana se izdvaja kao jedan od najvećih izazova sa kojima će se Unija suočiti.
Upozorenja Komisije podudaraju se sa zaključcima prvog godišnjeg izveštaja Evropske odbrambene agencije o vojnoj spremnosti, u kojem su ukazani na trajni nedostaci u evropskim vojnim sposobnostima.
Iako Evropa ulaže ogromna sredstva u jačanje vojske, a izdvajanja za odbranu dostigla su 418 milijardi evra tokom 2025. godine, njene ambicije još nisu pretočene u snage koje mogu brzo da se rasporede, dugoročno održe i efikasno sarađuju na terenu.
Evropska komisija zato upozorava da su potrebni dodatni napori kako bi se ojačali otpornost, spremnost i sposobnost brzog reagovanja u kriznim situacijama.
"Moramo da učinimo više kako bismo ostvarili ove ciljeve i ojačali našu otpornost, spremnost i sposobnost da brzo odgovorimo na krize, ili još gore scenarije“, navodi se u nacrtu.
Povlačenje američkih snaga dodatno komplikuje situaciju
Bezbednosne izazove Evrope dodatno je povećala odluka američkog predsednika Donalda Trampa da smanji vojno prisustvo SAD na evropskom kontinentu, uključujući povlačenje pojedinih strateških kapaciteta u okviru preispitivanja američkog vojnog rasporeda.
Evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus upozorio je da EU mora da razvije sopstvene strateške kapacitete kako bi nadoknadila moguće povlačenje američke podrške.
Tanjug/AP
Reč je o ključnoj infrastrukturi i sposobnostima koje omogućavaju vojnim snagama da se brzo rasporede i efikasno deluju, uključujući strateški transport, dopunu goriva u vazduhu, svemirske kapacitete i sajber-odbranu.
Međutim, razvoj takvih kapaciteta mogao bi da košta čak 500 milijardi evra.
Brisel je već predstavio nekoliko predloga kojima želi da pomogne svih 27 država članica da do 2030. godine ojačaju svoje vojske i odbrambene sisteme. Taj rok posebno je značajan jer su različite obaveštajne službe ukazivale da bi Rusija do tada mogla da bude spremna da testira jedinstvo i odbrambene sposobnosti NATO-a.
Novi evropski instrument za stratešku odbranu
Jedna od najvažnijih inicijativa predviđenih radnim programom jeste uspostavljanje novog evropskog instrumenta za strateške kapacitete.
On bi trebalo da obezbedi podršku oblastima kao što su strateški transport, dopuna goriva vojnim avionima u vazduhu, svemirska infrastruktura i sajber-odbrana.
"Uspostavićemo novi evropski instrument za strateške kapacitete, poput ključnih sredstava za podršku i multiplikatora vojnih snaga, od strateškog transporta i dopune goriva u vazduhu do svemirske i sajber-odbrane, u saradnji sa državama članicama“, navodi se u dokumentu.
Evropska komisija namerava i da nastavi sprovođenje predloga koje je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen predstavila u svom govoru o stanju Evropske unije u Strazburu.
Među njima je i uspostavljanje Evropskog protokola za vanredne bezbednosne situacije, koji bi omogućio zajednički i brz odgovor EU u slučaju da neka od članica bude suočena sa direktnom i ozbiljnom pretnjom.
Tanjug/AP/Omar Havana
"Kako bismo odgovorili na promenljivu prirodu brojnih pretnji evropskoj bezbednosti, EU bi trebalo da uspostavi Evropski protokol za vanredne bezbednosne situacije, koji bi državama članicama suočenim sa direktnom i verodostojnom pretnjom omogućio brz i zajednički evropski odgovor“, navodi se u nacrtu.
Brisel će, kako se dodaje, razmotriti i mogućnost osnivanja Evropskog saveta za bezbednost sa najbližim partnerima.
Ipak, predlog o Evropskom protokolu za vanredne bezbednosne situacije, koji je Fon der Lajen opisala kao svojevrsni pandan Članu 4 NATO-a, još nema jednoglasnu podršku među članicama.
Dronovi i hibridni napadi sve veća pretnja Evropi
Predlog novog bezbednosnog mehanizma nastao je kao odgovor na sve učestalije hibridne pretnje koje testiraju sposobnost evropskih država da zaštite svoju teritoriju i infrastrukturu.
Među incidentima koji su izazvali zabrinutost izdvaja se pronalazak drona sa eksplozivom u blizini osetljivog ukrajinskog tereta na jednom nemačkom aerodromu, kao i potapanje trgovačkih brodova u Crnom moru nakon napada dronovima.
Zabeležen je i niz upada bespilotnih letelica u vazdušni prostor zemalja na istočnom krilu Evrope, zbog čega je NATO uspostavio višedimenzionalni odbrambeni program "Eastern Sentry“.
Uprkos snažnoj političkoj podršci i velikom rastu ulaganja u tehnologije za borbu protiv dronova, rezultati i dalje zaostaju za očekivanjima.
Ulaganja u ove sisteme, prema navodima iz izveštaja, povećana su šest puta između 2024. i 2025. godine. Ipak, očekuje se da će do 2030. godine biti realizovana tek trećina evropskih programa za suprotstavljanje bespilotnim letelicama.
Podrška Ukrajini ostaje jedan od prioriteta EU
Nastavak vojne i finansijske podrške Ukrajini, koja se suočava sa novom godinom ruske agresije, takođe zauzima visoko mesto na listi prioriteta Evropske komisije.
Brisel planira dodatna ulaganja u evropske odbrambene kapacitete, posebno u sisteme protivvazdušne i protivraketne odbrane, bespilotne letelice, sisteme za borbu protiv dronova i proizvodnju municije.
"Nastavićemo da ulažemo u naše odbrambene kapacitete i da ih unapređujemo, posebno u oblasti protivvazdušne i protivraketne odbrane, sistema dronova i protivdronovskih sistema, kao i municije“, navodi se u radnom programu.
EPA/TOMMASO FUMAGALLI, HANNIBAL HANSCHKE
Ukrajina bi trebalo da izdvoji do milijardu evra iz ukupnog zajma EU za podršku u iznosu od 90 milijardi evra za evropski program namenjen jačanju saradnje ukrajinske odbrambene industrije sa evropskim partnerima.
Fokus će biti na protivvazdušnoj i protivraketnoj odbrani, bespilotnim letelicama, sistemima za njihovo presretanje i municiji.
Upozorenje iz Brisela pokazuje da rekordna izdvajanja za vojsku sama po sebi nisu dovoljna da Evropi obezbede sigurnost. Iako politička volja za jačanjem odbrane nikada nije bila izraženija, EU se suočava sa ozbiljnim problemom: do 2030. godine mora da pretvori finansijska ulaganja i ambiciozne planove u stvarne, operativne vojne kapacitete.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)