Evropsko nebo pod opsadom lažnih dojava: Prinudna sletanja u više zemalja, bezbednosne službe na nogama

Avio-kompanije i aerodromske službe širom Evrope suočile su se u četvrtak ujutru sa novim, intenzivnim talasom pretnji o postavljenim eksplozivnim napravama na putničkim letovima. Ovo je bio već drugi put u roku od svega nekoliko dana da su koordinisane dojave o bombama izazvale potpunu uzbunu u evropskom vazdušnom prostoru, primoravajući više aviona na vanredna sletanja i preusmeravanja linija. Iako su se sve pretnje nakon detaljnih bezbednosnih provera ispostavile kao lažne, incidenat je izazvao značajna kašnjenja i strah među putnicima.

Među metama ovog talasa našle su se i dve redovne linije grčkog nacionalnog avio-prevoznika Aegean Airlines. Prva pretnja upućena je letu A3552, koji je saobraćao na relaciji Solun-Milano. Zbog primljene dojave, na aerodromu u Italiji aktivirani su vanredni protokoli, ali je avion uspeo bezbedno da sleti, nakon čega je upućen na izolovanu poziciju radi detaljnog pregleda.

Nakon ove, usledila je i druga pretnja uperena protiv leta A3860 iz Atine za Beč. U ovom avionu vladao je dodatni stepen opreza jer se među putnicima nalazio i visoki zvaničnik - zamenik ministra spoljnih poslova Grčke Tasos Hadživasiliju. Letelica je normalno sletela u glavni grad Austrije, gde su lokalne specijalne jedinice odmah započele kontrolu prtljaga i letelice.

EPA/MAURITZ ANTIN

Kompanija Aegean je u zvaničnom saopštenju potvrdila da su na oba leta primenjene sve međunarodne bezbednosne procedure i da su avioni nastavili sa planiranim operacijama čim je potvrđeno da su pretnje bile potpuno neosnovane.

Vanredna sletanja od Francuske do Bugarske i vojna pratnja u Italiji

Razmere ove akcije obuhvatile su veći deo kontinentalne Evrope, a aerodromske službe reagovale su brzinom i predostrožnošću propisanom za situacije najvišeg rizika:

Francuska: Let EI402 kompanije Aer Lingus, koji je leteo iz Dablina ka Rimu, preventivno je preusmeren i prinudno je sleteo na vojnu i civilnu baznu pistu u gradu Evre, oko 100 kilometara zapadno od Pariza.

Bugarska: Vlasti u Sofiji zabeležile su čak tri vanredna sletanja. Prema podacima ministarstva unutrašnjih poslova, avioni koji su poleteli iz Kopenhagena i Madrida bezbedno su sleteli u prestonicu Sofiju radi pregleda, dok je treći avion, na liniji iz Londona, promenio kurs i vanredno sleteo u Plovdiv.

Češka: Policija u Pragu objavila je da je primila pretnje za četiri aviona koji su leteli ka češkoj prestonici. Iako je procenjeno da je pouzdanost ovih pretnji bila niska, sve službe su stavljene u stanje pripravnosti.

Italija: Pripadnici Ratnog vazduhoplovstva Italije morali su da podignu borbene lovce kako bi u vazduhu presreli i do aerodroma u Rimu ispratili avion kompanije Finnair koji je stigao iz Helsinkija. Drugi let iste kompanije sleteo je u Beč bez posade za presretanje, ali takođe pod pretnjom.

EPA/Jakub Kaczmarczyk

Poljska: Nacionalna avio-kompanija LOT imala je dva odvojena incidenta. Avion na letu iz Varšave za Brisel uspešno je stigao na odredište gde je detaljno pregledan, dok je avion za Pariz zaustavljen dok je još bio na pisti pred poletanje u Varšavi, pa su putnici evakuisani i prebačeni u drugu letelicu. Pored toga, let kompanije Wizz Air iz Milana za Varšavu morao je vanredno da sleti u Beč.

Hibridne pretnje i sumnje na širu sabotažu

Ovaj masovni incident predstavlja drugi talas uznemiravanja evropskog saobraćaja u istoj nedelji. Prethodno su u utorak zabeležene identične pretnje za najmanje sedam letova i jedan putnički kruzer. Pored problema u vazdušnom saobraćaju, evropske službe bezbednosti beleže i paralelne sajber napade, poput nedavnih hakerskih upada koji su privremeno izbacili iz rada rashladne sisteme u lancima supermarketa u više zemalja.

Iako zvanične optužbe i istrage još traju, visoki evropski zvaničnici sve češće otvoreno govore o tome da je reč o koordinisanom "hibridnom ratu" i pokušajima destabilizacije i unosa panike na kontinentu. Pojedini zapadni zvaničnici izrazili su sumnju da iza ovih akcija mogu stajati obaveštajne strukture Rusije ili Irana. Sa druge strane, i Moskva i Teheran su oštro odbacili ove navode, nazivajući ih neosnovanim optužbama.

Istrage bezbednosnih agencija više evropskih zemalja su u toku kako bi se ušlo u trag digitalnim i telefonskim putanjama sa kojih su dojave upućene.