Dve decenije u Evropskoj uniji: Kako je članstvo uticalo na rast i razvoj Rumunije i Bugarske
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Rumunija i Bugarska postale su članice Evropske unije 1. januara 2007. godine. Dohodak ove dve zemlje po glavi stanovnika bio je znatno ispod proseka tadašnje EU, infrastruktura je zaostajala za zapadnoevropskom, a veliki deo stanovništva živeo je u ruralnim područjima. Dvadeset godina kasnije, ekonomska slika izgleda potpuno drugačije. Rumunija je izrasla u jednu od značajnijih ekonomija centralne i istočne Evrope, sa razvijenom automobilskom industrijom, velikim sektorom informacionih tehnologija i rastućom ulogom u evropskim lancima snabdevanja. Bugarska je prošla kroz sličan proces uključivanja u evropsku privredu, uz posebnu promenu koja je zaokružena 1. januara 2026. godine, kada je postala članica evrozone.
Međutim, članstvo u EU nije jedini uzrok tih promena. Obe zemlje su na prvom mestu sprovele domaće reforme, privlačile strane investicije i koristile šire mogućnosti međunarodne trgovine koje pruža članstvo u Uniji.
Dvadeset godina ekonomskog rasta
Najvidljivija promena desila se kada je u pitanju ekonomski položaj Rumunije. Prema podacima Evropske komisije, njen bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku, meren paritetom kupovne moći, iznosio je 2007. godine oko 44 odsto proseka EU. Do 2024. dostigao je približno 78 odsto. To znači da je Rumunija za manje od dve decenije smanjila razliku u ekonomskoj razvijenosti u odnosu na evropski prosek za 34 procentna poena.
Bugarska je takođe ostvarila napredak. Prema podacima Eurostata, njen BDP po stanovniku u pogledu kupovne moći 2025. godine iznosio je 68,1 odsto proseka EU.
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
Preneseno u realne zarade, podaci govore da je na prelazu 2006. i 2007. godine rumunski BDP po stanovniku iznosio nešto preko 2.800 evra. Bugarski je bio oko 2.700 evra. Do 2024. te brojke su u Rumuniji dostigle 18.560 evra, a u Bugarskoj 16.260. Rast je praktično iznosio 558 odsto za Rumuniju i 500 odsto za Bugarsku, pisao je Euronews.
Analiza rumunskog ekonomiste Andreja Raduleskua iz juna 2025. godine, zasnovana na podacima Eurostata, pokazuje da je kapital u periodu 2006–2024. godine rastao prosečno 6,7 odsto godišnje u Rumuniji i 5,2 odsto u Bugarskoj, što je brže nego u Poljskoj, Češkoj ili evrozoni. Efikasnost kapitala u istom periodu porasla je za dva procentna poena u obe zemlje, naveo je on.
Iz Brisela stigle milijarde za infrastrukturu, poljoprivredu, obrazovanje
Rumunija i Bugarska su u velikoj meri korisnici sredstava iz budžeta EU, zbog čega su i velike investicije u infrastrukturu i privredu finansirane iz tih sredstava. Naime, evropski budžet finansira kohezionu politiku (smanjenje ekonomskih i socijalnih razlika između regiona), poljoprivredu, ruralni razvoj, istraživanje, obrazovanje i druge programe. Od 2021. godine dodatno je uveden Mehanizam za oporavak i otpornost, poznat kao RRF, u okviru šireg instrumenta NextGenerationEU.
Rumunski podaci za period od 2007. do kraja 2024. pokazuju da je zemlja primila 99,288 milijardi evra. U narednoj godini priliv je povećan za približno devet milijardi evra, pa je ukupna primljena suma do kraja 2025. dostigla 108,289 milijardi evra, saopštilo je Ministarstvo finansija Rumunije.
AP Photo/Martin Meissner
Kod Bugarske je korisno razlikovati dve često navođene računice. Ministarstvo finansija je saopštilo da je Bugarska dobila preko 30 milijardi evra, dok Institut za tržišnu ekonomiju (IME), bugarska nezavisna istraživačka organizacija, navodi brojku 16,3 milijarde evra iz evropskih fondova.
Taj iznos odnosi se na sredstva obuhvaćena analizom evropskih programa i ne obuhvata ukupan finansijski priliv iz svih evropskog budžeta.
Šta je sve izgrađeno i plaćeno novcem iz budžeta EU?
Kao zemlje koje su prošle kroz političku, privrednu i društvenu tranziciju, Rumuniji i Bugarskoj je bila potrebna podrška kada je u pitanju razvoj infrastrukture. Sve oblasti koje inače finansiraju evropski programi bilo je potrebno ojačati.
U istraživanju IME-a navodi se da je Sofija bila najveći korisnik sredstava među bugarskim opštinama, sa oko 3,1 milijardom evra, uglavnom zahvaljujući proširenju metroa. Plovdiv je dobio oko 818 miliona evra, pre svega za vodovodne i kanalizacione projekte.
Do kraja 2024. godine sve bugarske opštine potrošile su najmanje 255 evra evropskih sredstava po glavi stanovnika, naveo je Safe news.
Iz evropskog budžeta je finansirana je i izgradnja dela auto-puta Struma. Ukupna investicija je iznosila preko 390 miliona evra, dok je iz evropskog Kohezionog fonda isplaćeno skoro 330 miliona kroz program "Transport i transportna infrastruktura".
Iz evropskih fondova su u Bugarskoj finansirane modernizacije železničkih linija, kao i obnova postojeće putne infrastrukture. Preko 10 milijardi evra Bugarska je dobila za modernizaciju i pokretanje poljoprivrede. Na taj način su razvijene male farme, ekološka proizvodnja i obnavljana je infrastruktura u selima.
foto: pixabay.com, pexels.com
U suštini, preko 90 odsto stranih investicija u Bugarskoj od 1990. godine čine sredstva Evropske unije, prenela je bugarska BTA.
Kada je u pitanju Rumunija, u poslednje dve decenije je izgrađeno preko 900 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica. Veoma značajno je i to da je preko tri miliona Rumuna priključeno na kanalizacionu mrežu.
Sredstvima Evropske unije obezbeđeni su razvojni grantovi za preko 100.000 kompanija. Uz pomoć tih sredstava renovirano je, opremljeno ili prošireno na hiljade škola i bolnica, pisao je rumunski Radio Slobodna Evropa.
"Ako nismo svesni, krivimo evropski blok, ali činjenica je da smo u najboljem trenutku razvoja naše zemlje, a to je posledica članstva u evropskoj zajednici i NATO-u. Sve su to činjenice, a ne mišljenja", naveo je bivši ministar investicija i evropskih projekata Marsel Bološ.
On je konkretno govorio o tome šta je Rumunija dobila članstvom u EU.
"Bez evropskog novca, Rumunija bi bila blokirana u beskrajnom ciklusu nerazvijenosti, zavisna samo od nacionalnog budžeta koji je nedovoljan za strateške investicije. Pogledajmo susede koji nisu imali pristup ovim fondovima – ostali su značajno u pozadini. Realnost je samo jedna: EU je bila i ostaje naš partner u razvoju. Pripadnošću evropskom bloku, Rumunija je izabrala napredak", zaključio je Bološ.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)