Kako su reagovale berze posle izbora u SAD: Dolar pao, zlato skočilo, investitori strahuju od novih pravila za AI
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Rezultati međuizbora u Sjedinjenim Američkim Državama, na kojima su demokrate osvojile kontrolu i nad Senatom i nad Predstavničkim domom, odrazili su se i na svetska finansijska tržišta. Investitori su najpre reagovali povlačenjem iz rizičnije imovine, dok su dolar i američke akcije bili pod pritiskom, a zlato i državne obveznice dobili na vrednosti. Ipak, tokom dana raspoloženje na berzama počelo je da se popravlja.
Izborni rezultat predstavlja značajan politički udarac za predsednika Donalda Trampa, jer će demokrate u naredne dve godine imati mogućnost da znatno otežaju sprovođenje njegove ekonomske i regulatorne politike.
Upravo je neizvesnost u vezi sa budućim odlukama Vašingtona jedan od razloga zbog kojih su investitori pažljivo pratili rezultate izbora.
Prema izveštaju Reutersa, globalne akcije su se u sredu oporavile od najnižih nivoa zabeleženih tokom noći, dok je dolar oslabio.
MSCI indeks svetskih akcija porastao je 0,3 odsto, dok je evropski indeks STOXX 600 zabeležio rast od 1,4 odsto, dostigavši najviši nivo u poslednja dva meseca.
Prvi udar pretrpele tehnološke akcije
Jedan od glavnih razloga za oprez investitora jeste mogućnost pojačanog nadzora nad sektorom veštačke inteligencije i velikim tehnološkim kompanijama.
Demokratska kontrola Kongresa mogla bi da otvori prostor za strožu regulaciju razvoja veštačke inteligencije, izgradnje data centara i velikih tehnoloških investicija. To je posebno značajno u trenutku kada je upravo AI sektor jedan od glavnih pokretača rasta američkih i svetskih berzi.
Fjučersi na američke berzanske indekse tokom noći su naglo pali. Fjučersi na Nasdaq 100 izgubili su oko dva odsto, dok su padove zabeležili i fjučersi na indeks S&P 500. Slična reakcija prenela se i na azijska tržišta, gde je japanski Nikkei oslabio 3,5 odsto, a južnokorejski Kospi tri odsto.
Posebno su bile izložene kompanije koje imaju snažnu vezu sa tehnološkim sektorom i investicijama u veštačku inteligenciju. Akcije Tesle i kompanije SpaceX, čije je povezivanje najavljeno, na evropskoj platformi Tradegate pale su između 4,5 i pet odsto.
Tanjug AP/Lynne Sladky
Ipak, analitičari upozoravaju da se pad ne može pripisati isključivo izborima. Investitori su i ranije pokazivali zabrinutost zbog visokih vrednosti tehnoloških kompanija, velikih ulaganja u AI infrastrukturu i pitanja koliko brzo će ta ulaganja doneti očekivane prihode.
Dolar oslabio, zlato ponovo u fokusu investitora
Dok su investitori procenjivali moguće posledice novog odnosa snaga u američkom Kongresu, deo kapitala usmerio se ka tradicionalno sigurnijoj imovini.
Američke državne obveznice zabeležile su rast tražnje, što je dovelo do pada prinosa. Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice spustio se za tri bazna poena, na oko 4,92 odsto.
Istovremeno, dolar je oslabio, dostigavši najniži nivo u poslednjih mesec dana, dok je zlato, koje se često smatra sigurnim utočištem u periodima neizvesnosti, poskupelo oko tri odsto, na približno 4.046 dolara po unci.
Takva kretanja ukazuju na oprez investitora, koji pokušavaju da zaštite kapital dok procenjuju kako bi političke promene mogle da utiču na američku ekonomiju, javne finansije i buduću regulaciju pojedinih industrija.
Evropske berze u plusu, pojedini sektori profitirali
Za razliku od početne nervoze na američkom tržištu, evropske berze su tokom srede uglavnom beležile rast.
Posebno su se izdvojile bankarske kompanije i sektor obnovljivih izvora energije, koji bi mogli da imaju koristi od promena u političkim i regulatornim prioritetima u Vašingtonu.
Akcije danskog proizvođača vetroturbina Vestas porasle su oko pet odsto, dok je kompanija Orsted zabeležila rast od 7,4 odsto. Nemački proizvođač Nordex takođe je bio među dobitnicima, sa rastom akcija od oko 6,5 odsto.
Tanjug/AP/Yuki Iwamura
Nasuprot tome, evropske odbrambene kompanije bile su pod pritiskom.
Ovakva sektorska razlika pokazuje da izborni rezultat nije imao isti efekat na sve industrije. Dok bi stroža pravila za tehnološke kompanije mogla da povećaju troškove poslovanja i uspore pojedine investicije, promena političkog odnosa snaga mogla bi da donese drugačije uslove za energetiku, bankarstvo i druge regulisane sektore.
Da li je pad berzi samo kratkoročna reakcija?
Iako su početne reakcije pokazale nervozu, analitičari ne očekuju nužno dugotrajan negativan trend na berzama samo zbog izbornih rezultata.
Jedan od razloga za takav oprez u prognozama jeste istorijsko iskustvo. Analiza kompanije Edward Jones, koju prenosi CBS News, pokazuje da je indeks S&P 500 u periodu od 1970. godine, posmatrajući prethodnih 14 ciklusa međuizbora, u proseku rastao 1,7 odsto tokom meseca nakon izbora. U šest meseci posle izbora prosečan rast iznosio je 15,5 odsto.
Deo analitičara smatra da politički zastoj u Vašingtonu može čak da bude povoljan za tržišta, jer otežava donošenje velikih zakonskih promena, poreskih paketa i mera koje bi mogle da unesu dodatnu neizvesnost u poslovno okruženje.
Ipak, postoji i druga strana. Podeljena vlast može da dovede do sukoba oko budžeta, državne potrošnje i podizanja limita zaduživanja, što bi ponovo moglo da uznemiri tržište obveznica.
Za investitore će zato u narednom periodu biti važno ne samo ko kontroliše Kongres već i kako će se novi odnos snaga odraziti na politiku prema veštačkoj inteligenciji, energetici, porezima, državnom dugu i međunarodnoj trgovini.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)