Kako je deo novca Intesa fondova završio u Alta banci: Šta se događa sa sredstvima ulagača
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Stečaj Alta banke pokrenuo je brojna pitanja o sudbini novca koji su investicioni fondovi Banke Intesa držali na oročenim depozitima u ovoj banci. Iako iz Intese poručuju da su navodi o mogućem gubitku novca ulagača netačni, deo sredstava trenutno je nedostupan, a njegova konačna sudbina zavisiće od ishoda stečajnog postupka, kao i u slučaju depozita ostalih klijenata. Postavlja se pitanje šta to znači za građane koji su ulagali u investicione fondove Intese i koliko ceo slučaj u vezi sa Alta bankom može da poljulja poverenje u bankarski sektor.
Nakon što je Banka Intesa saopštila da su netačni navodi da ulagači u fondove Intesa Invest Cash Dinar i Intesa Invest Cash Evro neće ostvariti dobit od svojih ulaganja zbog izloženosti Alta banci, pojavile su se nedoumice o tome koliko je novca bilo plasirano, kao i kakve posledice to može imati po vlasnike investicionih jedinica.
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest saopštilo je 3. novembra da su netačni navodi u pojedinim medijima i na društvenim mrežama da ulagači u fondove Intesa Invest Cash Dinar i Intesa Invest Cash Euro "neće imati dobit od svojih uloga, jer je deo njihovog novca bio uložen u Alta banku", precizirajući da je iz tih fondova u Alta banci bilo plasirano svega 0,83 i 1,17 odsto sredstava kao oročeni depozit.
Intesa Invest navodi da će u ime fondova preduzeti sve potrebne korake radi zaštite interesa investitora i prijaviti potraživanja u predstojećem postupku. Svaki iznos koji bude naplaćen biće uključen u imovinu fondova i pozitivno će se odraziti na vrednost investicione jedinice, navodi Intesa Invest u saopštenju i dodaje da ostali fondovi pod njihovim upravljanjem nisu imali izloženost prema Alta banci.
Prema naknadnom pojašnjenju, fondovi Intesa Invest imali su oročene depozite kod Alta banke.
Reč je o delu imovine koji je, prema navodima banke, iznosio 0,84 odsto, odnosno 1,17 odsto imovine dva fonda, što je ispod zakonskih ograničenja.
Kako za Euronews Srbija objašnjava urednik portala "Kamatica" Dušan Uzelac, upravo je činjenica da je novac bio plasiran u obliku oročenih depozita važna za razumevanje čitave situacije.
"Samim momentom nedostupnosti tih sredstava, zbog otvaranja stečaja i čekanja završetka stečajnog postupka, došlo je do korekcije vrednosti investicione jedinice. Međutim, to ne znači da je novac definitivno izgubljen, već da je trenutno nedostupan. Tek po okončanju stečajnog postupka znaće se koliko novca može biti vraćeno", objašnjava sagovornik.
Šta to znači za građane koji su ulagali u fondove?
Prema njegovim rečima, ulagači ne bi trebalo da očekuju da ovaj događaj automatski znači gubitak celokupnog novca koji su poverili investicionim fondovima.
Investicioni fondovi funkcionišu po principu diversifikacije, odnosno raspoređivanja imovine na različite vrste ulaganja, upravo kako bi se ograničili rizici u slučaju problema sa pojedinačnim plasmanima.
"Oni imaju zakonska ograničenja u pogledu toga u šta i koliko imovine fonda smeju da ulažu, upravo da bi se obezbedila stabilnost i u ovakvim situacijama. Ovo ne bi trebalo da ima nikakav veći uticaj na ulagače osim mogućeg pada vrednosti investicione jedinice. Ako ostatak plasmana fonda nije problematičan, ovo je samo ograničen udarac na njenu vrednost do okončanja stečajnog postupka", navodi sagovornik.
On podseća da se u ovom slučaju ne radi o kompaniji koja je izgubila tržišnu vrednost i otišla u stečaj, već o banci čiji su deponenti sada u situaciji da čekaju utvrđivanje stečajne mase i mogućeg povraćaja sredstava.
Nedostupnost novca i pitanja o isplatama
Dodatnu zabrinutost među ulagačima u investicione fondove Banke Intesa izazvali su navodi koji su se pojavile na društvenim mrežama, a prema kojima pojedini klijenti navodno nisu mogli da povuku sredstva iz investicionih fondova u očekivanom roku.
Tanjug/Dejan Živančević
Jedna 52-godišnja Beograđanka kaže za Euronews Srbija da je 2. novembra ujutro na mobilnoj aplikaciji videla da u fondu ima 6.000 dinara od tromesečnog prinosa na ulaganje određenog iznosa dinara u investicioni fond te banke, da bi kasnije tog dana videla da se iznos smanjio na oko 1.700 dinara.
Ona je ispričala da je pozvala banku, otišla u njenu poslovnicu i da joj je službenica rekla da i dalje u svakom trenutku može da povuče sredstva iz fonda i ta sredstva joj je prebacila na račun, uz napomenu da će se taj iznos pojaviti na njenom računu tek sutradan posle 14 sati.
Kako je navela, novac iz fonda joj je prebačen na račun juče posle 14 sati, a kada je podsetila da joj prilikom ulaganja nisu pominjali da se deo deopotiza polaže u Alta banci, službenica joj je kazala da ni ona to nije znala.
Uzelac kaže da zaposleni u poslovnicama banaka ne moraju nužno biti upoznati sa svim detaljima investicione politike fondova.
"Ne znaju svi zaposleni u banci kako funkcioniše portfolio i gde je novac plasiran. To je posao portfolio menadžera. Zbog toga ne treba iz pojedinačnih razgovora sa službenicima izvlačiti zaključke o celokupnom poslovanju fonda", objašnjava on.
Alta banka – izolovan slučaj ili ozbiljan udarac na poverenje u bankarski sistem?
Uzelac smatra da je ovaj slučaj ozbiljan udarac za poverenje građana u finansijski sistem.
Prema njegovoj proceni, bankarski sektor u Srbiji i dalje je stabilan i operativan, ali je problem u tome što prosečan građanin često ne razume sve mehanizme koji se aktiviraju kada banka izgubi dozvolu za rad i kada se nad njom pokrene stečaj.
"Kada prosečan štediša sa svojih 10.000 evra u banci čita nešto što ne razume – šta je Agencija za osiguranje depozita, šta je stečaj, šta je Narodna banka Srbije i kako funkcioniše nadzor banke – on se jednostavno uplaši i ode na šalter da traži svoj novac nazad. Gubitak poverenja u mehanizam i sistem prirodno proizvodi nepoverenje i prema banci", ističe sagovornik Euronews Srbija.
On dodaje da je upravo narušavanje poverenja u institucije potencijalno ozbiljnija posledica ovog slučaja od samog finansijskog gubitka koji bi mogao nastati zbog sredstava blokiranih u Alta banci.
Posebnu pažnju, prema rečima sagovornika Euronews Srbija, zaslužuju okolnosti koje su prethodile oduzimanju dozvole za rad Alta banci i pokretanju stečajnog postupka.
On ukazuje na potrebu da se utvrdi šta se tačno događalo sa depozitima, da li je bilo nepravilnosti u njihovom podizanju i da li su izveštaji o tim transakcijama bili u skladu sa stvarnim stanjem.
Alta banka je 29. oktobra saopštila da su negativni medijski napisi deo, kako su naveli, organizovane hajke usmerene na urušavanje ugleda banke i potiskivanje rezultata njenog poslovanja.
Toj banci je Narodna banka Srbije sutradan oduzela dozvolu za rad.
Već 31. oktobra Alta banka je na svom sajtu objavila da je nad bankom, u skladu sa odlukama nadležnih regulatornih organa, pokrenut stečajni postupak.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)