Spoljnotrgovinska razmena Srbije od januara do jula 46,6 milijardi evra
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije iznosila je oko 46,60 milijardi evra od januara do jula 2026, što predstavlja rast od 6,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Izvoz robe imao je vrednost od 21,09 milijardi evra, što čini povećanje od 8,8 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Uvoz robe imao je vrednost od 25,50 milijardi evra, što je za 4,4 procenta više u odnosu na isti period prethodne godine.
Deficit iznosi 4,41 milijardu evra, što čini smanjenje od 12,6 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 82,7 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,4 odsto.
Posmatrano regionalno, najveći udeo u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (29,7 odsto), sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (25,5 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (23,0 odsto), Beogradski region (20,9 odsto), a oko 0,9 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveći udeo u uvozu Srbije imao je Beogradski region (43,2 odsto), slede Region Vojvodine (30,4 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (16,2 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,4 odsto), a oko 1,9 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.
Povezane vesti
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju (59,3 odsto), sledi roba za široku potrošnju (28,5 odsto) i oprema sa udelom od 12,2 procenta. Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0 odsto.
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju (55,3 odsto), slede roba za široku potrošnju (20,8 odsto) i oprema (11,2 odsto). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,7 odsto.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,6 odsto ukupne razmene.
Glavni spoljnotrgovinski partneri u izvozu bili su Nemačka, Italija, BiH, Kina i Mađarska, a u uvozu Kina, Nemačka, Italija, Turska i Mađarska.
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 2.223,8 miliona dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: žitarica i proizvoda od njih, pića, drumskih vozila, medicinskih i farmaceutskih proizvoda, električnih mašina i aparata.
Izvoz Srbije iznosi 3.280,6 miliona dolara, a uvoz 1.056,8 miliona dolara za posmatrani period.
Pokrivenost uvoza izvozom je 310,4 odsto. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 2.822,6 miliona evra, a uvoz 908,8 miliona evra (suficit iznosi 1.913,9 miliona evra, a pokrivenost uvoza izvozom 310,6 odsto).
Povezane vesti
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit ostvaren je sa zemljama iz bliskog okruženja: Crnom Gorom (izvoze se najviše lekovi za maloprodaju i voda sa dodatkom šećera, a uvoze se najviše električna energija i sušeno svinjsko meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se gasna ulja i pivo od slada a uvoze se električna energija i konstrukcije i delovi od gvožđa) i Severnom Makedonijom (izvoze se električne energija i električni provodnici, a uvoze se električna energija i katalizatori na nosaču).
Značajan suficit u razmeni ostvaren je u razmeni sa Nemačkom, Bugarskom, Velikom Britanijom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (najviše zbog uvoza telefona za mrežu stanica).
U julu 2026. godine izvezeno je robe u vrednosti od 3.053,7 miliona evra, što čini povećanje od 8,9 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3.707,8 miliona evra, što čini povećanje od 5,0 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzimaju ostala motorna vozila za prevoz lica, osim autobusa (198 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu rafinisanog bakra (153 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrata (138 mil. dolara); sledi izvoz setova provodnika za avione, vozila, brodove (128 mil. dolara); poslednje mesto pripada izvozu ostalih delova i pribora za motorna vozila (83 mil. dolara).
Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da su lekovi za maloprodaju (131 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod; drugi po značaju je sirova nafta i ulja od bituminoznih minerala (114 mil. dolara); na trećem mestu liste je uvoz ostalih delova i pribora za motorna vozila (80 mil. dolara); sledi uvoz električne energije (72 mil. dolara); poslednje mesto zauzima uvoz gasnih ulja (57 mil. dolara).
Komentari (0)