EU steže obruč oko kineskog HBIS-a iz Srbije: Smanjuje kvote za čelik i povećava carine na 50 odsto

Evropska unija će nastaviti politiku ograničenja uvoza čelika iz trećih zemalja, pa i iz Srbije, ali će uvesti i dodatnu carinu od 50 odsto na čelik koji premašuje količine propisane kvotama. Ta mera, koja bi trebala da se primenjuje od 1. jula, značajno će pogoditi smederevsku železaru, kojom upravlja kineski HBIS, ali i celokupni izvoz Srbije, prenosi Bloomberg Adria.

Evropski parlament je pre tri dana potvrdio uredbu kojom se štiti industrija čelika u EU od posledica globalnog viška proizvodnih kapaciteta. Potvrđen je predlog Evropske komisije da se uvedu niže uvozne kvote ograničavanjem obima bescarinskog uvoza na 18,3 miliona tona godišnje, što predstavlja smanjenje od 47 odsto u poređenju sa kvotama za čelik iz 2024. godine. Takođe, primenjivaće se carina od 50 odsto (umesto trenutnih 25 odsto) na uvoz preko kvote, kao odgovor na carine koje je uveo Donald Tramp.

Srbija 27. maja pregovara sa Briselom o kvotama

Poseban status Ukrajine, kao zemlje kandidata za članstvo u EU, uz specifične bezbednosne okolnosti, biće uzeti u obzir prilikom raspodele kvota po državama.

Uvedena je i obaveza dostavljanja podataka o mestu topljenja i livenja čelika (engl. melt and pour), dok će Evropska komisija uzimati u obzir poreklo čelika prilikom dodele godišnjih kvota.

Uredba je usvojena sa 606 glasova za, 16 protiv i 39 uzdržanih, a za njeno stupanje na snagu potrebno je formalno odobrenje Saveta EU. Primena je planirana od 1. jula 2026. godine.

Evropska komisija je istovremeno započela konsultacije sa ključnim partnerima o raspodeli nacionalnih kvota, uključujući i pregovore sa Srbijom zakazane za 27. maj u Briselu.

Rekordna proizvodnja čelika u 2025.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), Srbija je u 2025. godini proizvela oko tri miliona tona čelika i proizvoda od čelika, što je rekordan obim poslednjih nekoliko godina.

Nikola Ranković, viši savetnik u Centru za strateške analize Privredne komore Srbije, naglašava da je u prva tri meseca tekuće godine nivo proizvodnje dostigao 700.000 tona i ukoliko se takva tendencija zadrži i u narednom periodu, do kraja godine može se očekivati da ovo bude nova rekordna godina kada je proizvodnja čelika i proizvoda od čelika u pitanju. 

"U inostranstvo je prošle godine plasirano oko 925.000 tona gvožđa i čelika, a sličan trend zadržan je i kada reč o prvom kvartalu 2026."

Tanjug/Strahinja Aćimović

Struktura izvoza iz Srbije je takva da se 82 odsto od ukupnog izvoza gvožđa i čelika plasira u EU.

"Treba imati u vidu da je novim odlukama Evropske komisije ugrožen plasman Srbije i da je ovo jedan od većih problema za našu ekonomiju pored brojnih rizika koji su trenutno na snazi. Kvote EU otežavaju našim izvoznicima plasman i pristup, a treba uzeti u obzir da Srbija nije jedina "non-EU" zemlja koju izrečene kvote pogađaju. Borba za tržišni udeo je sada mnogo teža i ovakve odluke u dužem roku bi mogle imati veće posledice po našu ekonomiju nego što je to trenutno slučaj, jer je tržište EU ipak drugačije od ostalih", smatra Ranković.

Da li treba razmatrati tržište Egipta i UAE

Prema njegovim rečima, nova tržišta su svakako efikasan način za diverzifikaciju poslovnog rizika, a novi sporazumi o slobodnoj trgovini sa Kinom, Egiptom i UAE, pored već postojećih, pružaju tu mogućnost. Kao novi vid poslovnih mogućnost navodi i tržište Severne Afrike, koje je za naše kompanije još uvek u kategoriji novog ili neotvorenog.

"Situacija sa pandemijom 2022. godine je svetu pokazala da je alternativa u poslovanju jedan od strateških ciljeva i da zavisnost od jednog ili malog broja tržišta nikada nije u potpunosti bezbedna i dobra, uprkos jakim i čvrstim poslovnim vezama", smatra Ranković.

Kako će se nove kvote odraziti na HBIS

HBIS je prethodnih godina bio među tri najveća izvoznika iz Srbije, odmah iza dve kineske kompanije Zijina - Zijin Coppera i Zijin Mininga. Međutim, već sedam godina Železara u Smederevu posluje pod ograničenjima zbog kvota koje je EU uvela 2019. godine, radi zaštite svojih čeličana od jeftinog uvoza iz Kine.

Inače, u svetu se godišnje proizvede oko dve milijarde tona čelika, od čega Kina proizvodi oko milijardu tona, a Evropska unija oko 160 miliona tona. U svetskim razmerama proizvodnja u Srbiji je tek kap u moru, ali je s druge strane značajna za srpsku privredu, budući da je smederevska železara u BDP-u Srbije učestvovala sa oko jedan odsto.

Kapacitet HBIS-a bio je nešto više od 1,1 milion tona godišnje, a sada je na oko 50 odsto kapaciteta. Dakle, planirane carine će svakako dodatno uticati na njih. Bez obzira na to što se konkretno ne kaže da se sankcioniše ta firma, ipak ona već gubi potencijal, ulazi u minus fazu i za nju nastaje šteta.

Smanjenje kvota i najavljeni rast carina odraziće se najviše na samo poslovanje smederevske železare, ali će posredno uticati i na celu srpsku privredu.

HBIS je preuzeo Železaru u Smederevu i ulagao u nju upravo zbog blizine evropskog tržišta. Kinezima sada nije ekonomski isplativo da vraćaju proizvode u Kinu, kao što im je isplativ izvoz na tržište EU.

Kvote i dalje ostaju na snazi

Odluka EU o smanjenju kvota i povećanju carina usledila je nakon što je predsednik SAD Donald Trump u junu podigao carine na aluminijum i čelik na istih 50 odsto, sa prethodnih 25 odsto, uz obrazloženje da želi da zaštiti američke proizvođače od prekomerne proizvodnje u Kini.

Sličan scenario viđen je i ranije, kada je Trump tokom prethodnog mandata uveo carine na evropski čelik i aluminijum, EU je 2019. odgovorila kvotama na uvoz čelika iz trećih zemalja, uključujući Srbiju. Te godine ukupna kvota za sve zemlje iznosila je svega 3,3 miliona tona, dok je samo Srbija godinu ranije u EU izvezla oko milion tona čelika. Kvota je kasnije povećavana, ali je trebalo da bude na snazi do 2026. godine, što je maksimalni period koji dopuštaju pravila EU i Svetske trgovinske organizacije.

EU trenutno primenjuje privremeni mehanizam zaštite industrije čelika, kojim uvodi carinu od 25 odsto na većinu uvoza kada se kvote iscrpe. Taj režim ističe ove godine, a Evropska komisija radi na njegovoj zameni novim, trajnijim instrumentom.

Kako je poslovao HBIS u Srbiji

Uvođenje kvota dovelo je do smanjenja proizvodnje i profita smederevske železare. Od 2020. do 2022. proizvodnja se kretala oko 1,1 milion tona godišnje, da bi 2023. pala za 10 odsto na 982.686 tona.

Preduzeće je 2025. godinu završilo sa gubitkom od 4,5 milijardi dinara, što je najniži gubitak u prethodne četiri godine. Jedina godina sa pozitivnim rezultatom bila je 2021, kada je, zahvaljujući visokim cenama čelika, ostvaren profit od 23,4 milijarde dinara.

HBIS je 2021. bio i najveći izvoznik u Srbiji sa izvozom vrednim 752,7 miliona evra, ali su nagomilani gubici već 2023. dostigli 283 miliona evra. To je gotovo isti iznos koji je država preuzela kada je 2016. godine otplatila sve stare dugove železare pre njenog preuzimanja od strane kineske kompanije.