EU pooštrava uslove za proširenje: Srbija, Gruzija i Turska na začelju zbog udaljavanja od politike Brisela
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Evropska unija sve više povezuje napredak u procesu proširenja sa usklađenošću spoljne i bezbednosne politike, ali i poštovanjem demokratskih standarda. Srbija, Gruzija i Turska izdvojene su kao zemlje sa najnižim stepenom usklađenosti, uz primetne znakove demokratskog nazadovanja.
Evropska komisija sve veći značaj pridaje tome koliko se zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji usklađuju sa spoljnom i bezbednosnom politikom Brisela. U najnovijim godišnjim izveštajima posebno se izdvajaju Srbija, Gruzija i Turska, čija bi nedovoljna usklađenost mogla da ograniči njihov pristup novom modelu postepene integracije u EU.
Dok se posledice ruskog rata protiv Ukrajine sve više osećaju i kroz hibridne napade na teritoriji Evropske unije, Brisel nastoji da proces proširenja iskoristi i za snažnije povezivanje susednih država sa evropskom spoljnom politikom, bezbednosnim interesima i demokratskim vrednostima.
„Zajednička bezbednosna i odbrambena politika postala je sve važnija dimenzija procesa pristupanja. Posebno u trenutnim okolnostima smatramo da zemlje kandidati već sada doprinose bezbednosti Unije“, izjavio je jedan visoki zvaničnik EU.
Evropska komisija želi da produbi saradnju sa kandidatima u oblastima odbrane, upravljanja granicama, sajber-bezbednosti i zaštite kritične infrastrukture. Jedan od ključnih pokazatelja odnosa prema evropskoj politici ostaje i usklađivanje sa sankcijama protiv Rusije.
Dok je četiri najnaprednije zemlje u procesu proširenja Komisija označila kao predvodnike, situacija u ostalim državama pokazuje znake stagnacije, ali i nazadovanja, prenosi Euronews.
Srbija između tehničkog napretka i političkog udaljavanja
U izveštaju o Srbiji posebno se ukazuje na negativne trendove u oblasti osnovnih reformi, koje obuhvataju vladavinu prava, pravosuđe i osnovna prava.
Iako je Beograd ostvario značajan tehnički napredak u pojedinim pitanjima vezanim za unutrašnje tržište EU, politički se, prema oceni Evropske komisije, nalazi bliže zemljama koje nazaduju nego državama koje predvode proces evropskih integracija.
Usklađenost Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije iznosi 63 odsto. Odnosi sa Kinom i Rusijom ocenjeni su kao nesaglasni sa stavovima Brisela, a posebno se ističe odbijanje Beograda da se pridruži sankcijama protiv Rusije, Belorusije i Irana.
U Briselu, međutim, određenu nadu za promenu političkog kursa vide u nedavnoj izbornoj pobedi Studentske liste, koja je, prema navodima u tekstu, posle 14 godina vlasti smenila Srpsku naprednu stranku Aleksandra Vučića, uz program zasnovan na borbi protiv korupcije i institucionalnim reformama.
„Ovo je prilika da se unapredi čitav proces pristupanja. Spremni smo da sarađujemo sa novom vladom i pomognemo joj da najavljene prioritete, posebno u oblasti osnovnih reformi, pretvori u konkretne promene“, poručio je zvaničnik EU.
Jedno od ključnih otvorenih pitanja ostaje i normalizacija odnosa Beograda i Prištine. Albanski premijer Edi Rama izjavio je na samitu o proširenju Euronews-a da nova srpska vlada verovatno neće priznati Kosovo.
Gruzija: Evropski put sve više pod znakom pitanja
Situaciju u Gruziji zvaničnici EU opisuju kao „veoma tužnu priču“, imajući u vidu sve izraženije demokratsko nazadovanje i ograničavanje osnovnih prava.
Evropska unija je u martu suspendovala bezvizni režim za nosioce gruzijskih diplomatskih, službenih i zvaničnih pasoša.
Brisel smatra da je Gruzija kandidat za članstvo samo formalno, budući da nije ostvarila napredak u ispunjavanju devet uslova koje je dobila prilikom sticanja kandidatskog statusa. Gruzijska vlada je još 2024. godine saopštila da do 2028. neće pokretati pregovore o pristupanju EU.
Na samitu Euronews-a premijer Gruzije Irakli Kobahidze nije uspeo da objasni na koji način njegova vlada planira da normalizuje odnose sa Evropskom unijom. Umesto toga, optužio je Evropsku komisiju za dvostruke standarde i političke igre, odbijajući da odustane od spornih zakonskih rešenja.
„Nema izgleda za promenu situacije ukoliko gruzijske vlasti hitno ne promene pravac. To zahteva obnovljenu posvećenost osnovnim principima demokratije, vladavine prava i zaštite ljudskih prava. Mi, naravno, ostajemo posvećeni evropskim težnjama gruzijskog naroda“, poručio je visoki zvaničnik EU.
Turska jedina sa veoma niskom ocenom usklađenosti
Turska je, prema oceni Evropske komisije, još jedan primer demokratskog nazadovanja, ali i jedina zemlja kandidat čija je usklađenost sa spoljnom politikom EU ocenjena kao „veoma niska“.
Ipak, u Briselu primećuju da je Ankara intenzivirala saradnju u oblastima u kojima postoje zajednički interesi, pre svega u trgovini, migracijama, regionalnoj bezbednosti i saobraćajnoj povezanosti.
Turska ima važnu ulogu u takozvanom Srednjem koridoru, transportnoj ruti u koju EU ulaže značajna sredstva kako bi povezala Evropu sa Centralnom Azijom, zaobilazeći Rusiju na severu i Suecki kanal na jugu.
Jedan od problema ostaje i zaobilaženje evropskih sankcija protiv Rusije preko turske teritorije.
„Turska je ostvarila određeni napredak, ali bi trebalo da učini mnogo više“, ocenio je zvaničnik Evropske unije.
Među glavnim preprekama za unapređenje odnosa Ankare i Brisela, kao i za odmrzavanje pristupnih pregovora, ostaje pitanje okupacije severnog Kipra.
Postepena integracija kao nova poluga Brisela
Usklađenost sa spoljnom politikom EU mogla bi da postane još važnija u narednom periodu, jer Evropska unija planira da promeni način na koji nagrađuje zemlje kandidate za ostvareni napredak.
Prema novom modelu, države bi postepeno dobijale pristup pojedinim pogodnostima jedinstvenog tržišta i evropskim programima, ali bi obim tih pogodnosti zavisio i od njihovog strateškog usklađivanja sa politikom Unije.
Među mogućim pogodnostima su lakši pristup unutrašnjem tržištu EU, veće mogućnosti za građane kroz program Erasmus+, ukidanje troškova rominga i uključivanje u Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA).
Evropska komisija planira da početkom naredne godine pokrene poseban dijalog sa zemljama kandidatima, kako bi se definisale mere postepene integracije prilagođene svakoj državi.
Međutim, iz Brisela naglašavaju da ove pogodnosti neće biti automatske.
„Ovo nije ponuda bez uslova. Proces će i dalje biti zasnovan na zaslugama, uslovljen i podložan poništavanju. Od naših partnera očekujemo postepeno usklađivanje sa pravilima i strateškim prioritetima Evropske unije“, poručio je zvaničnik.
Nova politika Brisela tako jasno pokazuje da formalni status kandidata i tehnički napredak više neće biti dovoljni za približavanje članstvu. Spoljna politika, odnos prema Rusiji, bezbednosna saradnja i stanje demokratije postaju sve važniji kriterijumi, a Srbija će, prema ocenama Evropske komisije, morati da napravi značajne pomake ukoliko želi da ostane u trci za članstvo u Evropskoj uniji.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)